Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

а)
\[ P = a \cdot b \]\[ P = 2\text{ cm} \cdot 3\text{ cm} = 6\text{ cm}^2 \]
б)
\[ a = 2\text{ cm} = \frac{2}{10}\text{ dm} \]\[ b = 3\text{ cm} = \frac{3}{10}\text{ dm} \]\[ P = a \cdot b = \frac{2}{10} \cdot \frac{3}{10} = \frac{6}{100} = \frac{\cancel{6}^3}{\cancel{100}_{50}} = \frac{3}{50}\text{ dm}^2 = 0,06\text{ dm}^2 \]

Детаљно решење

а)

Корак 1: Формула и рачунање површине

Површина правоугаоника једнака је производу дужина његових страница: \[ P = a \cdot b \] За дате странице \( a = 2\text{ cm} \) и \( b = 3\text{ cm} \): \[ P = 2\text{ cm} \cdot 3\text{ cm} = 6\text{ cm}^2 \]

б)

Корак 1: Претварање центиметара у дециметре

Пошто је \( 1\text{ dm} = 10\text{ cm} \), један центиметар представља десети део дециметра: \[ 1\text{ cm} = \frac{1}{10}\text{ dm} \] Дужине страница правоугаоника изражене у дециметрима су: \[ a = \frac{2}{10}\text{ dm} \] \[ b = \frac{3}{10}\text{ dm} \]

Корак 2: Рачунање површине у квадратним дециметрима

Површину израчунавамо множењем страница: \[ P = a \cdot b = \frac{2}{10}\text{ dm} \cdot \frac{3}{10}\text{ dm} \] Множимо бројилац са бројиоцем, а именилац са имениоцем: \[ P = \frac{2 \cdot 3}{10 \cdot 10}\text{ dm}^2 = \frac{6}{100}\text{ dm}^2 \] Скраћивањем разломка са \( 2 \): \[ P = \frac{\cancel{6}^3}{\cancel{100}_{50}}\text{ dm}^2 = \frac{3}{50}\text{ dm}^2 \] (у децималном запису то је \( 0,06\text{ dm}^2 \)).

Кратак запис решења:

а)

\[ P = 2 \cdot 3 = 6\text{ cm}^2 \]

б)

\[ a = \frac{2}{10}\text{ dm},\ b = \frac{3}{10}\text{ dm} \] \[ P = \frac{2}{10} \cdot \frac{3}{10} = \frac{6}{100} = \frac{3}{50}\text{ dm}^2\ (0,06\text{ dm}^2) \]

Најважније из лекције

  • Множење разломака: Бројилац се множи бројиоцем, именилац имениоцем. \( \frac{a}{b} \cdot \frac{c}{d} = \frac{a \cdot c}{b \cdot d} \)
  • Множење природним бројем: Бројилац се множи тим бројем, именилац се преписује. Пример: \( 3 \cdot \frac{2}{7} = \frac{6}{7} \).
  • Мешовити бројеви: Обавезно се прво претварају у неправи разломак!
  • Унакрсно скраћивање: Дељење бројиоца једног и имениоца другог разломка истим бројем пре множења, како би се олакшао рачун.
Производ два природна броја можемо посматрати као вредност површине правоугаоника. Исто важи и за разломке.
Илустрација множења разломака као површине: Квадрат странице 1 подељен на мрежу 3x5. Осенчен је правоугаоник димензија 2/3 пута 4/5, који заузима 8 од укупно 15 малих поља. Ово визуелно показује да је \( \frac{2}{3} \cdot \frac{4}{5} = \frac{8}{15} \).
Производ два разломка је разломак чији је бројилац производ бројилаца та два разломка, а именилац производ именилаца та два разломка.
\[ \frac{a}{b} \cdot \frac{c}{d} = \frac{a \cdot c}{b \cdot d} \]
Израчунавање производа: \[ \frac{2}{7} \cdot \frac{3}{5} = \frac{2 \cdot 3}{7 \cdot 5} = \frac{6}{35} \]
Израчунај производ разломака \( \frac{1}{4} \) и \( \frac{5}{6} \).
Множимо бројилац са бројиоцем, а именилац са имениоцем: \[ \frac{1}{4} \cdot \frac{5}{6} = \frac{1 \cdot 5}{4 \cdot 6} = \frac{5}{24} \]
Помножити разломак природним бројем значи његов бројилац помножити тим природним бројем, док именилац остаје исти. (Природни број се може записати као разломак са имениоцем 1).
Множење броја 4 и разломка \( \frac{5}{9} \): \[ \frac{5}{9} \cdot 4 = \frac{5}{9} \cdot \frac{4}{1} = \frac{5 \cdot 4}{9 \cdot 1} = \frac{20}{9} = 2 \frac{2}{9} \]
Израчунај: \( 7 \cdot \frac{2}{15} \).
\[ 7 \cdot \frac{2}{15} = \frac{7 \cdot 2}{15} = \frac{14}{15} \]
Мешовити број се прво преводи у неправи разломак, па се тек онда врши множење добијених разломака према основном правилу.
Множење мешовитог броја и разломка: \[ 2 \frac{3}{5} \cdot \frac{3}{4} = \frac{13}{5} \cdot \frac{3}{4} = \frac{13 \cdot 3}{5 \cdot 4} = \frac{39}{20} = 1 \frac{19}{20} \]
Израчунај: \( 1 \frac{1}{2} \cdot 3 \frac{1}{4} \).
Прво преводимо у неправи разломак: \[ 1 \frac{1}{2} = \frac{3}{2} \] \[ 3 \frac{1}{4} = \frac{13}{4} \] Затим множимо: \[ \frac{3}{2} \cdot \frac{13}{4} = \frac{3 \cdot 13}{2 \cdot 4} = \frac{39}{8} = 4 \frac{7}{8} \]
При множењу два разломка, често се дешава да бројилац једног и именилац другог разломка имају заједнички делилац. Како бисмо олакшали рачунање и избегли велике бројеве, пре множења вршимо унакрсно скраћивање – делимо истим бројем бројилац једног и именилац другог разломка.
Уместо да множимо па скраћујемо: \( \frac{2}{15} \cdot \frac{5}{7} = \frac{10}{105} = \frac{2}{21} \)
Примењујемо унакрсно скраћивање: Бројеве 5 (у бројиоцу) и 15 (у имениоцу) поделимо њиховим највећим заједничким делиоцем (5). Остају нам 1 и 3. \[ \frac{2}{3} \cdot \frac{1}{7} = \frac{2 \cdot 1}{3 \cdot 7} = \frac{2}{21} \]
Израчунај применом унакрсног скраћивања: \( \frac{3}{8} \cdot \frac{10}{27} \).
1. Бројеве 3 и 27 скраћујемо са 3 (остају 1 и 9).
2. Бројеве 8 и 10 скраћујемо са 2 (остају 4 и 5).
\[ \frac{1}{4} \cdot \frac{5}{9} = \frac{1 \cdot 5}{4 \cdot 9} = \frac{5}{36} \]

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај вредност израза: \( \frac{4}{9} \cdot \frac{2}{5} \).
\[ \frac{4}{9} \cdot \frac{2}{5} = \frac{4 \cdot 2}{9 \cdot 5} = \frac{8}{45} \]
Средњи: Израчунај и резултат запиши у облику мешовитог броја: \( \frac{7}{12} \cdot 8 \).
Природни број пишемо као разломак: \[ \frac{7}{12} \cdot \frac{8}{1} \] Унакрсно скраћујемо 12 и 8 са 4 (остају 3 и 2): \[ \frac{7}{3} \cdot \frac{2}{1} = \frac{14}{3} = 4 \frac{2}{3} \]
Тежак: Израчунај вредност израза примењујући сва научена правила: \( 2 \frac{1}{4} \cdot 1 \frac{5}{27} \).
Прво преводимо у неправи разломак: \[ 2 \frac{1}{4} = \frac{9}{4} \] \[ 1 \frac{5}{27} = \frac{32}{27} \] Постављамо производ: \[ \frac{9}{4} \cdot \frac{32}{27} \] Вршимо унакрсно скраћивање. Бројеве 9 и 27 скраћујемо са 9 (остају 1 и 3). Бројеве 4 и 32 скраћујемо са 4 (остају 1 и 8): \[ \frac{1}{1} \cdot \frac{8}{3} = \frac{8}{3} = 2 \frac{2}{3} \]

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: