Корице уџбеника

IV.14. Множење Разломака

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

\( a = 3 \text{ cm} \), \( b = 2 \text{ cm} \)

а)

\( P = a \cdot b \) \( P = 3 \cdot 2 = 6 \text{ cm}^2 \)

б)

\( a = 3 \text{ cm} = \frac{3}{10} \text{ dm} \) \( b = 2 \text{ cm} = \frac{2}{10} \text{ dm} \) \( P = \frac{3}{10} \cdot \frac{2}{10} = \frac{3}{\cancel{10}_5} \cdot \frac{\cancel{2}^1}{10} = \frac{3 \cdot 1}{5 \cdot 10} = \frac{3}{50} \text{ dm}^2 \) \( \frac{3}{50} = \frac{6}{100} = 0,06 \text{ dm}^2 \)

Детаљно решење

Корак 1: Израда скице правоугаоника

За почетак ћемо нацртати правоугаоник са страницама \( a = 3 \text{ cm} \) и \( b = 2 \text{ cm} \).
Нацртај правоугаоник чија је хоризонтална страница дужине 3 cm, а вертикална 2 cm. Унутар правоугаоника нацртај мрежу квадратића величине 1 cm x 1 cm тако да добијеш укупно 6 квадратића (3 у реду, 2 у колони).

а) Површина правоугаоника у квадратним центиметрима

Корак 2: Примена формуле за површину

Површина правоугаоника се израчунава као производ дужина његових страница \( P = a \cdot b \). Како су странице дате у центиметрима, површину ћемо добити у квадратним центиметрима (\(\text{cm}^2\)): \[ P = 3 \text{ cm} \cdot 2 \text{ cm} = 6 \text{ cm}^2 \]

б) Површина правоугаоника у квадратним дециметрима

Корак 3: Претварање мерних јединица у дециметре

Знамо да је \( 1 \text{ dm} = 10 \text{ cm} \), што значи да је \( 1 \text{ cm} = \frac{1}{10} \text{ dm} \). Претворићемо дужине страница у дециметре и записати их у облику разломка: \[ a = 3 \text{ cm} = \frac{3}{10} \text{ dm} \] \[ b = 2 \text{ cm} = \frac{2}{10} \text{ dm} \]

Корак 4: Израчунавање површине користећи разломке

Сада ћемо израчунати површину користећи вредности у дециметрима. Користимо правило за множење разломака (множимо бројилац са бројиоцем и именилац са имениоцем): \[ P = a \cdot b = \frac{3}{10} \cdot \frac{2}{10} \] Пре множења, скратићемо бројилац другог разломка и именилац првог разломка њиховим највећим заједничким делиоцем, а то је број 2: \[ P = \frac{3}{\cancel{10}_5} \cdot \frac{\cancel{2}^1}{10} = \frac{3 \cdot 1}{5 \cdot 10} = \frac{3}{50} \text{ dm}^2 \]

Корак 5: Алтернативни запис резултата

Ако желимо да изразимо овај разломак са имениоцем 100 ради лакшег претварања у децимални запис, можемо га проширити са 2: \[ \frac{3}{50} = \frac{3 \cdot 2}{50 \cdot 2} = \frac{6}{100} \text{ dm}^2 \] У децималном запису то је \( 0,06 \text{ dm}^2 \).

Кратак запис решења:

а) \( P = 3 \cdot 2 = 6 \text{ cm}^2 \) б) \( a = \frac{3}{10} \text{ dm} \), \( b = \frac{2}{10} \text{ dm} \) \( P = \frac{3}{10} \cdot \frac{2}{10} = \frac{3 \cdot \cancel{2}^1}{\cancel{10}_5 \cdot 10} = \frac{3}{50} \text{ dm}^2 = 0,06 \text{ dm}^2 \)

Најважније из лекције

  • Множење разломака: Бројилац се множи бројиоцем, именилац имениоцем. \( \frac{a}{b} \cdot \frac{c}{d} = \frac{a \cdot c}{b \cdot d} \)
  • Множење природним бројем: Бројилац се множи тим бројем, именилац се преписује. Пример: \( 3 \cdot \frac{2}{7} = \frac{6}{7} \).
  • Мешовити бројеви: Обавезно се прво претварају у неправи разломак!
  • Унакрсно скраћивање: Дељење бројиоца једног и имениоца другог разломка истим бројем пре множења, како би се олакшао рачун.
Производ два природна броја можемо посматрати као вредност површине правоугаоника. Исто важи и за разломке.
Илустрација множења разломака као површине: Квадрат странице 1 подељен на мрежу 3x5. Осенчен је правоугаоник димензија 2/3 пута 4/5, који заузима 8 од укупно 15 малих поља. Ово визуелно показује да је \( \frac{2}{3} \cdot \frac{4}{5} = \frac{8}{15} \).
Производ два разломка је разломак чији је бројилац производ бројилаца та два разломка, а именилац производ именилаца та два разломка.
\[ \frac{a}{b} \cdot \frac{c}{d} = \frac{a \cdot c}{b \cdot d} \]
Израчунавање производа: \[ \frac{2}{7} \cdot \frac{3}{5} = \frac{2 \cdot 3}{7 \cdot 5} = \frac{6}{35} \]
Израчунај производ разломака \( \frac{1}{4} \) и \( \frac{5}{6} \).
Множимо бројилац са бројиоцем, а именилац са имениоцем: \[ \frac{1}{4} \cdot \frac{5}{6} = \frac{1 \cdot 5}{4 \cdot 6} = \frac{5}{24} \]
Помножити разломак природним бројем значи његов бројилац помножити тим природним бројем, док именилац остаје исти. (Природни број се може записати као разломак са имениоцем 1).
Множење броја 4 и разломка \( \frac{5}{9} \): \[ \frac{5}{9} \cdot 4 = \frac{5}{9} \cdot \frac{4}{1} = \frac{5 \cdot 4}{9 \cdot 1} = \frac{20}{9} = 2 \frac{2}{9} \]
Израчунај: \( 7 \cdot \frac{2}{15} \).
\[ 7 \cdot \frac{2}{15} = \frac{7 \cdot 2}{15} = \frac{14}{15} \]
Мешовити број се прво преводи у неправи разломак, па се тек онда врши множење добијених разломака према основном правилу.
Множење мешовитог броја и разломка: \[ 2 \frac{3}{5} \cdot \frac{3}{4} = \frac{13}{5} \cdot \frac{3}{4} = \frac{13 \cdot 3}{5 \cdot 4} = \frac{39}{20} = 1 \frac{19}{20} \]
Израчунај: \( 1 \frac{1}{2} \cdot 3 \frac{1}{4} \).
Прво преводимо у неправи разломак: \[ 1 \frac{1}{2} = \frac{3}{2} \] \[ 3 \frac{1}{4} = \frac{13}{4} \] Затим множимо: \[ \frac{3}{2} \cdot \frac{13}{4} = \frac{3 \cdot 13}{2 \cdot 4} = \frac{39}{8} = 4 \frac{7}{8} \]
При множењу два разломка, често се дешава да бројилац једног и именилац другог разломка имају заједнички делилац. Како бисмо олакшали рачунање и избегли велике бројеве, пре множења вршимо унакрсно скраћивање – делимо истим бројем бројилац једног и именилац другог разломка.
Уместо да множимо па скраћујемо: \( \frac{2}{15} \cdot \frac{5}{7} = \frac{10}{105} = \frac{2}{21} \)
Примењујемо унакрсно скраћивање: Бројеве 5 (у бројиоцу) и 15 (у имениоцу) поделимо њиховим највећим заједничким делиоцем (5). Остају нам 1 и 3. \[ \frac{2}{3} \cdot \frac{1}{7} = \frac{2 \cdot 1}{3 \cdot 7} = \frac{2}{21} \]
Израчунај применом унакрсног скраћивања: \( \frac{3}{8} \cdot \frac{10}{27} \).
1. Бројеве 3 и 27 скраћујемо са 3 (остају 1 и 9).
2. Бројеве 8 и 10 скраћујемо са 2 (остају 4 и 5).
\[ \frac{1}{4} \cdot \frac{5}{9} = \frac{1 \cdot 5}{4 \cdot 9} = \frac{5}{36} \]

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај вредност израза: \( \frac{4}{9} \cdot \frac{2}{5} \).
\[ \frac{4}{9} \cdot \frac{2}{5} = \frac{4 \cdot 2}{9 \cdot 5} = \frac{8}{45} \]
Средњи: Израчунај и резултат запиши у облику мешовитог броја: \( \frac{7}{12} \cdot 8 \).
Природни број пишемо као разломак: \[ \frac{7}{12} \cdot \frac{8}{1} \] Унакрсно скраћујемо 12 и 8 са 4 (остају 3 и 2): \[ \frac{7}{3} \cdot \frac{2}{1} = \frac{14}{3} = 4 \frac{2}{3} \]
Тежак: Израчунај вредност израза примењујући сва научена правила: \( 2 \frac{1}{4} \cdot 1 \frac{5}{27} \).
Прво преводимо у неправи разломак: \[ 2 \frac{1}{4} = \frac{9}{4} \] \[ 1 \frac{5}{27} = \frac{32}{27} \] Постављамо производ: \[ \frac{9}{4} \cdot \frac{32}{27} \] Вршимо унакрсно скраћивање. Бројеве 9 и 27 скраћујемо са 9 (остају 1 и 3). Бројеве 4 и 32 скраћујемо са 4 (остају 1 и 8): \[ \frac{1}{1} \cdot \frac{8}{3} = \frac{8}{3} = 2 \frac{2}{3} \]

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: