Корице уџбеника

II.6. Преношење дужи

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Крајеви свих дужи су у чворовима мреже, па дужине упоређујемо преко померања (колико квадратића водоравно и усправно), односно преношењем шестаром.
  • \( AB,\ EF,\ KL \) — усправне, по 5 квадратића; \( GH \) — водоравна, 5 квадратића. Све су једнаке.
  • \( ST \) и \( XY \) — померање 3 и 3.
  • \( UV \) и \( PQ \) — померање 5 и 1.
Парови једнаких дужи: \[ AB = EF \] \[ KL = GH \] \[ ST = XY \] \[ UV = PQ \]

Детаљно решење

Шта се тражи

На слици десно налази се осам дужи нацртаних на квадратној мрежи: \( AB,\ EF,\ KL,\ GH,\ ST,\ UV,\ XY \) и \( PQ \). Треба уочити које су међусобно једнаке и записати одговарајуће једнакости.

Како упоређујемо дужи

Пошто су крајеви свих дужи у чворовима (теменима) мреже, дужину сваке дужи одређујемо тако што избројимо за колико квадратића се њен крај помери водоравно и за колико усправно у односу на почетак. Две дужи су једнаке ако имају исто такво померање (тада се једна може шестаром пренети тачно на другу). Ово одговара преношењу дужи, што је тема ове лекције.

Очитавање померања за сваку дуж

Из положаја крајева у мрежи добијамо:
  • \( AB \): усправна дуж, померање \( 0 \) водоравно и \( 5 \) усправно.
  • \( EF \): усправна дуж, померање \( 0 \) водоравно и \( 5 \) усправно.
  • \( KL \): усправна дуж, померање \( 0 \) водоравно и \( 5 \) усправно.
  • \( GH \): водоравна дуж, померање \( 5 \) водоравно и \( 0 \) усправно.
  • \( ST \): коса дуж, померање \( 3 \) водоравно и \( 3 \) усправно.
  • \( XY \): коса дуж, померање \( 3 \) водоравно и \( 3 \) усправно.
  • \( UV \): коса дуж, померање \( 5 \) водоравно и \( 1 \) усправно.
  • \( PQ \): коса дуж, померање \( 5 \) водоравно и \( 1 \) усправно.

Груписање једнаких дужи

Упоређујући померања, дужи се групишу овако: 1) Дужине једнаке 5 квадратића. Дужи \( AB \), \( EF \), \( KL \) су усправне и дуге по 5 квадратића, а дуж \( GH \) је водоравна, али такође дуга 5 квадратића. Ако шестаром „узмемо” дуж \( AB \) и пренесемо је, поклопиће се са \( EF \), са \( KL \) и са \( GH \). Значи све четири су међусобно једнаке. Записујемо их као парове: \[ AB = EF \] \[ KL = GH \] 2) Косе дужи са померањем 3 и 3. Дужи \( ST \) и \( XY \) имају исто померање (по 3 квадратића водоравно и усправно), па се преношењем поклапају: \[ ST = XY \] 3) Косе дужи са померањем 5 и 1. Дужи \( UV \) и \( PQ \) имају исто померање (5 квадратића водоравно и 1 усправно), па су и оне једнаке: \[ UV = PQ \]

Одговор

Тражени парови једнаких дужи су: \[ AB = EF,\qquad KL = GH,\qquad ST = XY,\qquad UV = PQ. \] При томе су дужи \( AB,\ EF,\ KL \) и \( GH \) све међусобно једнаке (свака је дуга по 5 квадратића).

Кратак запис решења:

\( AB = EF \), \( KL = GH \) (све четири по 5 квадратића), \( ST = XY \) (померање 3 и 3), \( UV = PQ \) (померање 5 и 1).

Најважније из лекције

  • Преношење дужи се врши шестаром, који нам омогућава да тачно измеримо и копирамо растојање између две тачке без употребе бројева и лењира са скалом.
  • Сабирање (надовезивање) се постиже тако што се дужи ређају једна за другом на истој правој (наставак из крајње тачке претходне дужи).
  • Одузимање дужи се ради тако што се мања дуж пренесе преко веће почевши од исте заједничке почетне тачке; део веће дужи који преостане је њихова разлика.
  • Вишеструке дужи (нпр. \( 3a \)) добијамо узастопним преношењем исте дужине одговарајући број пута.
Преношење дужи је поступак којим се помоћу шестара и лењира на некој правој или полуправој одређује дуж једнака датој дужи.
Уместо мерења лењиром, користимо шестар како бисмо прецизно „узели” дужину. Да бисмо пренели дуж \( AB \) на полуправу \( Pp \), тако да добијемо дуж \( PQ = AB \), радимо следеће:
Иглу шестара поставимо у тачку \( A \), а графит у тачку \( B \), чиме смо отвором шестара „узели” дужину \( AB \).
Не мењајући отвор шестара, иглу поставимо у почетну тачку полуправе \( P \) и опишемо кружни лук који сече полуправу.
Пресечна тачка лука и полуправе је тражена тачка \( Q \).
Илустрација полуправе са почетком у тачки P. Шестар преноси дужину дате дужи AB и прави кружни лук из тачке P који сече полуправу у тачки Q. Означено је PQ = AB.
Конструктивно сабирање дужи врши се њиховим надовезивањем једне на другу дуж исте праве или полуправе.
Ако желимо да саберемо дужи \( AB \) и \( CD \), поступак је следећи:
Нацртамо полуправу са почетном тачком (нпр. тачка \( O \)).
Пренесемо дуж \( AB \) на полуправу, тако да добијемо тачку \( X \). Тада је \( OX = AB \).
Из тачке \( X \) (као новог почетка) пренесемо дуж \( CD \), тако да добијемо тачку \( Y \). Тада је \( XY = CD \).
Укупна дуж \( OY \) представља збир дужи: \[ OY = OX + XY = AB + CD \]
Нацртана је хоризонтална полуправа са почетном тачком O, која се протеже удесно. Изнад полуправе су приказане две независне дужи: дуж AB и дуж CD.
На полуправој, од тачке O, преноси се дужина дужи AB да би се добила тачка X, тако да је дуж OX једнака дужи AB (OX = AB).
Затим, од тачке X, у истом смеру на полуправој, преноси се дужина дужи CD да би се добила тачка Y, тако да је дуж XY једнака дужи CD (XY = CD).
Укупна дуж OY, која представља збир дужи AB и CD, јасно је означена на полуправој.
На исти начин можемо сабирати више дужи или узимати вишеструку вредност једне дужи. На пример, конструкција \( 3KL \) значи да дужину \( KL \) надовезујемо три пута заредом.
Дуж \( AB \) је мања од дужи \( CD \) (\( AB < CD \)) ако унутар дужи \( CD \) постоји тачка \( X \) таква да је растојање од почетка једнако \( AB \).
Дужи конструктивно одузимамо тако што мању дуж „сместимо” унутар веће, почевши од исте тачке:
На полуправу пренесемо већу дуж \( CD \) (добијамо крајеве који представљају укупну дужину).
Из исте почетне тачке пренесемо мању дуж \( AB \), означавајући тачку \( X \).
Преостали део веће дужи (од тачке \( X \) до краја веће дужи) представља њихову разлику.
Ако је почетна тачка \( C \), а пренета мања дуж је \( CX = AB \), разлика је: \[ XD = CD - CX = CD - AB \]
Полуправа на којој је означена дуж CD. Из тачке C је шестаром нанета мања дуж AB и означена је тачка X. Део између тачака X и D је означен као разлика CD - AB.

Задаци за вежбање

Лак задатак: Објасни како би помоћу шестара и лењира конструисао дуж \( EF \) која је два пута дужа од дате дужи \( a \).
1. Нацртамо полуправу са почетком у тачки \( E \).
2. Отвором шестара узмемо дужину дужи \( a \).
3. Из тачке \( E \) пресечемо полуправу луком и означимо тачку \( X \).
4. Не мењајући отвор шестара, убодемо шестар у тачку \( X \) и поново пресечемо полуправу луком, добијајући тачку \( F \).
Дуж \( EF = a + a = 2a \).
Средњи задатак: Дате су дужи \( a \) и \( b \), при чему је \( a > b \). Напиши поступак конструкције дужи \( x = a - b \).
1. Нацртамо полуправу са почетном тачком \( O \).
2. Отвором шестара пренесемо већу дуж \( a \) на полуправу и означимо пресечну тачку са \( M \) (\( OM = a \)).
3. Затим узмемо отвором шестара мању дуж \( b \).
4. Иглу шестара поставимо у тачку \( O \) и на дужи \( OM \) означимо тачку \( N \) (\( ON = b \)).
5. Дуж \( NM \) представља тражену разлику: \( NM = OM - ON = a - b \).
Тежак задатак: Дате су дужи \( x \) и \( y \). Опиши поступак конструкције дужи \( ZW \) такве да је \( ZW = 3x - 2y \) (подразумева се да је \( 3x > 2y \)).
1. Нацртамо полуправу са почетном тачком \( Z \).
2. Шестаром узмемо дужину \( x \) и три пута је надовежемо на полуправу (преносимо из \( Z \), па из добијене пресечне тачке, па из наредне). Обележимо крајњу тачку са \( K \). Тада је \( ZK = 3x \).
3. Узмемо отвор шестара дужине \( y \).
4. Иглу шестара поставимо у крајњу тачку \( K \) и уназад (према тачки \( Z \)) пресечемо дуж. Из те нове тачке још једном уназад пресечемо дуж. Крајњу добијену тачку обележимо са \( W \). Растојање које смо вратили је \( 2y \).
5. Тражена дуж је \( ZW = 3x - 2y \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: