Корице уџбеника

I.2. Једначине и неједначине

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

а)

Продавац је рачунао кусур методом допуњавања од износа рачуна до износа дате новчанице: \[ 267 + 3 = 270 \] \[ 270 + 30 = 300 \] \[ 300 + 200 = 500 \] Укупан износ који је додао представља кусур.

б)

Износ рачуна: \( 267 \) динара Дата новчаница: \( 500 \) динара Кусур је збир свих допуна: \[ K = 3 + 30 + 200 = 233 \] Провера одузимањем: \[ 500 - 267 = 233 \]

Детаљно решење

Корак 1: Анализа задатка и слике

У задатку је описана свакодневна ситуација у продавници. Маја треба да плати \( 267 \) динара, а дала је новчаницу од \( 500 \) динара. На сликама видимо да продавац враћа кусур изговарајући бројеве \( 270 \), \( 300 \) и \( 500 \). Овај метод се назива „допуњавање” до округлих износа.

а) Опис метода израчунавања кусура

Корак 2: Објашњење поступка допуњавања

Продавац није користио класично одузимање (\( 500 - 267 \)), већ је додатно додавао новац на износ рачуна док не стигне до износа који је Маја дала: 1. Прво је додао \( 3 \) динара на рачун од \( 267 \) да би стигао до \( 270 \) (округла вредност десетица). 2. Затим је додао још \( 30 \) динара да би од \( 270 \) стигао до \( 300 \) (округла вредност стотина). 3. На крају је додао још \( 200 \) динара да би од \( 300 \) стигао до \( 500 \). Збир свих додатих износа чини укупан кусур.

б) Израчунавање кусура

Корак 3: Постављање израза и рачунање

Да бисмо нашли укупан кусур, сабраћемо разлике између бројева које је продавац изговарао: - Први део кусура: \( 270 - 267 = 3 \) - Други део кусура: \( 300 - 270 = 30 \) - Трећи део кусура: \( 500 - 300 = 200 \) Укупан кусур је збир ових вредности: \[ 3 + 30 + 200 = 233 \] Такође, ово можемо проверити и стандардним одузимањем: \[ 500 - 267 = 233 \] \[ \begin{array}{c@{}c@{\;}c@{}c@{}c} & 5 & 0 & 0 \\ - & 2 & 6 & 7 \\ \hline & 2 & 3 & 3 \\ \end{array} \] Кусур је \( 233 \) динара.

Кратак запис решења:

а) Продавац је користио допуњавање: \( 267+3=270 \), \( 270+30=300 \), \( 300+200=500 \). б) \( K = 3 + 30 + 200 = 233 \) динара. Провера: \( 500 - 267 = 233 \).

Најважније из лекције

  • Основне једначине се решавају применом супротних математичких операција (нпр. непознати сабирак се тражи одузимањем).
  • Код сложених једначина прво се решавају операције које имају мањи приоритет (сабирање и одузимање) изван заграда, док се делови са вишим приоритетом (множење, дељење, заграде) чувају као "блок" све док не остану сами.
  • Неједначине са одузимањем захтевају пажњу: када тражимо решења у скупу природних бројева, умањеник увек мора бити већи или једнак умањиоцу (\( x \ge a \) или \( x \le a \)).
  • Увек провери решење уврштавањем добијеног броја у почетну једначину!
Решавање најразноврснијих математичких проблема често се своди на састављање и решавање једначина. Да би се то успешно урадило, потребно је пратити четири основна корака.
Пажљиво прочитај поставку. Издвој дате податке, уочи шта се тражи и препричај задатак својим речима.
Добро размисли. Уочавај везе међу подацима. По потреби нацртај слику или скицу.
Реши задатак. Вешто рачунај, прецизно цртај и уредно пиши.
Провери решење. Увери се да добијено решење задовољава почетне услове задатка.
Једначине решавамо коришћењем инверзних (супротних) операција. Сабирање је повезано са одузимањем, а множење са дељењем.
Непознати сабирак и чинилац:
\( x + a = b \implies x = b - a \)
\( x \cdot a = b \implies x = b : a \)
Непознати умањеник и умањилац:
\( x - a = b \implies x = b + a \) (умањеник се добија сабирањем)
\( a - x = b \implies x = a - b \) (умањилац се добија одузимањем)
Непознати дељеник и делилац:
\( x : a = b \implies x = b \cdot a \) (дељеник се добија множењем)
\( a : x = b \implies x = a : b \) (делилац се добија дељењем)
Ако је \( x - 15 = 45 \), тада је непознат умањеник: \[ x = 45 + 15 \implies x = 60 \]
Реши једначину: \( 72 : x = 8 \)
Непознат је делилац, рачунамо га тако што дељеник поделимо количником.
\( x = 72 : 8 \)
\( x = 9 \)
Приликом решавања сложених једначина, морамо водити рачуна о приоритету рачунских операција. Операције множења и дељења имају предност над сабирањем и одузимањем.
Израз који садржи непознату и операцију вишег приоритета (нпр. \( x \cdot 2 \)) посматрамо као један јединствен непознати члан (нпр. непознати сабирак) све док га не изолујемо на једној страни једначине.
Решимо једначину \( x \cdot 2 + 70 = 750 \).
Множење је приоритетније, па \( x \cdot 2 \) посматрамо као непознати сабирак: \[ x \cdot 2 = 750 - 70 \] \[ x \cdot 2 = 680 \]
Сада имамо једноставну једначину са непознатим чиниоцем: \[ x = 680 : 2 \implies x = 340 \]
Реши једначину: \( 958 - (x : 71) = 12 \)
Израз у загради \( (x : 71) \) посматрамо као непознати умањилац:
\( x : 71 = 958 - 12 \)
\( x : 71 = 946 \)
Сада је \( x \) непознати дељеник:
\( x = 946 \cdot 71 \)
\( x = 67166 \)
Решавање неједначина са сабирањем и одузимањем прати слична правила као и код једначина, али се решење представља као скуп бројева.
Основна правила:
За \( x + a < b \implies x < b - a \)
За \( x - a < b \implies x < b + a \)
За \( a - x < b \implies x > a - b \) (обратити пажњу на промену смера знака ако се неједначина другачије тумачи)
Када решавамо неједначине у скупу природних бројева (и нуле), разлика мора бити природан број или нула! Због тога уводимо додатне услове:
  • Код \( x - a < b \) мора да важи \( x \ge a \).
  • Код \( a - x < b \) (где је \( a \le b \)) мора да важи \( x \le a \).
Решимо неједначину \( 10 - x < 7 \).
Према правилу: \( x > 10 - 7 \implies x > 3 \).
Због услова да разлика не може бити негативна: \( x \le 10 \).
Решења су: \( x \in \{4, 5, 6, 7, 8, 9, 10\} \).
Одреди скуп решења неједначине \( x - 5 \le 3 \).
Решавање неједначине: \( x \le 3 + 5 \implies x \le 8 \).
Услов за одузимање: умањеник мора бити већи или једнак умањиоцу, па је \( x \ge 5 \).
Бројеви који испуњавају оба услова су: \( x \in \{5, 6, 7, 8\} \).

Задаци за вежбање

Лак задатак: Реши једначину \( x + 124 = 350 \).
Непознат је сабирак:
\( x = 350 - 124 \)
\( x = 226 \)
Средњи задатак: Ива је три кугле сладоледа и сок платила 360 динара. Ако сок кошта 120 динара, колико кошта једна кугла сладоледа? Састави и реши једначину.
Ако са \( x \) означимо цену једне кугле сладоледа, једначина гласи:
\( 3 \cdot x + 120 = 360 \)
\( 3 \cdot x = 360 - 120 \)
\( 3 \cdot x = 240 \)
\( x = 240 : 3 \)
\( x = 80 \)
Одговор: Једна кугла сладоледа кошта 80 динара.
Тежак задатак: Реши сложену једначину \( (x - 14) \cdot 5 = 120 \).
Израз у загради \( (x - 14) \) посматрамо као непознати чинилац:
\( x - 14 = 120 : 5 \)
\( x - 14 = 24 \)
Сада је \( x \) непознати умањеник:
\( x = 24 + 14 \)
\( x = 38 \)
Тежак задатак: Одреди сва решења неједначине \( 21 - x > 13 \) у скупу природних бројева и нуле.
Решавамо неједначину са непознатим умањиоцем:
\( x < 21 - 13 \)
\( x < 8 \)
Услов (да би разлика била дефинисана): \( x \le 21 \) (овај услов је већ испуњен јер је \( x < 8 \)).
Пошто тражимо решења у скупу природних бројева и нуле, решења су:
\( x \in \{0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7\} \)

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: