Корице уџбеника

IV.6. Упоређивање разломака у децималном запису

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

\( 0,87 = \frac{87}{100} \) \( 0,78 = \frac{78}{100} \) \( 0,35 = \frac{35}{100} \) \( 1,11 = 1\frac{11}{100} \) Јединична дуж \( E = 10 \text{ cm} = 100 \text{ mm} \). Позиције тачака (растојање од 0): \( 0,35 \to 35 \text{ mm} \) \( 0,78 \to 78 \text{ mm} \) \( 0,87 \to 87 \text{ mm} \) \( 1,11 \to 111 \text{ mm} \) Хоризонтална полуправа. Растојање 0–1 износи 10 cm. Сваки милиметар је 0,01. Означене тачке: 0,35 на 3,5 cm; 0,78 на 7,8 cm; 0,87 на 8,7 cm; 1,11 на 11,1 cm.

Детаљно решење

Анализа бројева и избор јединичне дужи

Да бисмо тачно представили дате децималне бројеве, прво ћемо их анализирати и претворити у децималне разломке. Сви бројеви имају две децимале, што значи да се односе на стоте делове целине. Дати су бројеви: \[ 0,87 = \frac{87}{100} \] \[ 0,78 = \frac{78}{100} \] \[ 0,35 = \frac{35}{100} \] \[ 1,11 = 1\frac{11}{100} \]

Корак 1: Избор јединичне дужи

С обзиром на то да бројеви имају две децимале (стотине), најпогодније је да јединична дуж износи \( 10 \text{ cm} \). На тај начин: - Сваки центиметар (\( 1 \text{ cm} \)) представља једну десетину (\( 0,1 \)). - Сваки милиметар (\( 1 \text{ mm} \)) представља једну стотину (\( 0,01 \)).

Корак 2: Одређивање позиција на полуправој

Израчунаћемо колико милиметара сваки број треба да буде удаљен од нуле: - За \( 0,35 \): пошто је \( 0,35 = \frac{35}{100} \), тачка ће бити на \( 35 \text{ mm} \) (или \( 3,5 \text{ cm} \)) од нуле. То је тачно на средини између \( 0,3 \) и \( 0,4 \). - За \( 0,78 \): тачка ће бити на \( 78 \text{ mm} \) (или \( 7,8 \text{ cm} \)) од нуле. Налази се између \( 0,7 \) и \( 0,8 \), близу броја \( 0,8 \). - За \( 0,87 \): тачка ће бити на \( 87 \text{ mm} \) (или \( 8,7 \text{ cm} \)) од нуле. Налази се између \( 0,8 \) и \( 0,9 \). - За \( 1,11 \): тачка ће бити на \( 111 \text{ mm} \) (или \( 11,1 \text{ cm} \)) од нуле. Налази се мало десно од броја \( 1,1 \).

Корак 3: Цртање бројевне полуправе

Нацртај хоризонталну полуправу са почетком у тачки 0 и стрелицом на крају. Означи тачке 0, 1 и 2 тако да је размак између 0 и 1 тачно 10 cm. Подели сваки центиметар на 10 малих делова (милиметара). - На 35. милиметру означи тачку и изнад ње запиши 0,35. - На 78. милиметру означи тачку и изнад ње запиши 0,78. - На 87. милиметру означи тачку и изнад ње запиши 0,87. - На 111. милиметру (1,1 cm десно од јединице) означи тачку и изнад ње запиши 1,11.

Најважније из лекције

За позиционирање децималних бројева на полуправој важно је одредити између која два броја се налазе и коме су ближи. Приликом упоређивања два децимална броја, увек прво поредимо целе делове. Ако су они једнаки, крећемо се слева надесно и поредимо децимале на истим позицијама (прво десете, па стоте делове итд.) све док не наиђемо на прву разлику. Број са већом цифром на тој позицији је већи.
Представљање децималних бројева са више децимала на бројевној полуправој захтева процену, јер су делови између целих бројева веома ситни. Често замишљамо да користимо „лупу” како бисмо детаљније видели простор између десетих или стотих делова.
Како бисмо лакше одредили позицију, децималне бројеве можемо посматрати као децималне разломке. На пример: \( 0,3 = \frac{3}{10} \) или \( 1,27 = 1\frac{27}{100} \).
Да бисмо позиционирали број 1,27:
  • Прво утврђујемо да се налази између 1,2 и 1,3 (односно између \( 1\frac{20}{100} \) и \( 1\frac{30}{100} \)).
  • Затим процењујемо коме је ближи: пошто је 27 ближе 30 него 20, број 1,27 се налази ближе броју 1,3.
Део бројевне полуправе између 1 и 2, са увећаним детаљем (лупом) између 1,2 и 1,3, унутар којег је јасно обележена позиција броја 1,27 ближе броју 1,3.
Између која два децимална броја (са једном децималом) се налази број 0,65 и коме је ближи?
Број 0,65 се налази између 0,6 (\( \frac{60}{100} \)) и 0,7 (\( \frac{70}{100} \)). Пошто се налази тачно на пола пута између 60 и 70, број 0,65 је тачно на средини између 0,6 и 0,7.
Десно од запете, децимално место које је ближе запети носи већу вредност. Исто као што је \( 1 \text{ m} > 1 \text{ dm} > 1 \text{ cm} \), тако важи и: \[ 1 > 0,1 > 0,01 > 0,001 \]
Два децимална броја упоређујемо слева надесно према следећим корацима:
Упоредите целе делове: Већи је онај број чији је цео део већи. (нпр. \( 3 > 2,8 \) или \( 13,1 > 9,6 \)).
Упоредите прве децимале (десете делове): Уколико су цели делови једнаки, већи је онај који има већу прву цифру иза запете. (нпр. \( 3,1 < 3,3 \) јер је \( 1 < 3 \)).
Упоредите друге децимале (стоте делове): Уколико су и прве децимале једнаке, гледамо другу децималу. (нпр. \( 11,37 < 11,39 \) јер је \( 7 < 9 \)). Овај поступак се понавља за наредне децимале док се не уочи разлика.
Упоредимо \( 0,356 \) и \( 0,6 \):
Цели делови су једнаки (\( 0 = 0 \)).
Гледамо прву децималу: код првог броја је 3, код другог је 6. Како је \( 3 < 6 \), закључујемо да је \( 0,356 < 0,6 \).
Упореди бројеве 5,18 и 5,15.
Цели делови су једнаки (5 = 5). Прве децимале су једнаке (1 = 1). Друга децимала код првог броја је 8, а код другог 5. Пошто је \( 8 > 5 \), следи да је \( 5,18 > 5,15 \).

Задаци за вежбање

Лак: Упореди следеће децималне бројеве стављајући знак \( < \), \( > \) или \( = \):
а) \( 33,4 \) и \( 3,4 \)
б) \( 0,4 \) и \( 0,7 \)
а) \( 33,4 > 3,4 \) (већи цео део, \( 33 > 3 \))
б) \( 0,4 < 0,7 \) (једнаки цели делови, поредимо прву децималу \( 4 < 7 \))
Средњи: Упореди децималне бројеве:
а) \( 1,04 \) и \( 0,97 \)
б) \( 0,468 \) и \( 0,53 \)
а) \( 1,04 > 0,97 \) (већи цео део, \( 1 > 0 \))
б) \( 0,468 < 0,53 \) (цели делови су једнаки, код прве децимале важи \( 4 < 5 \), без обзира што први број има више цифара)
Тежак: Поређај следеће децималне бројеве по величини почевши од најмањег:
\( 0,9 \); \( 0,99 \); \( 0,19 \); \( 1,2 \); \( 1,9 \)
1. Издвајамо бројеве чији је цео део 0: \( 0,9 \), \( 0,99 \), \( 0,19 \).
2. Упоређујемо њихове прве децимале: најмања је код \( 0,19 \). Затим поредимо \( 0,9 \) и \( 0,99 \). \( 0,9 \) можемо записати као \( 0,90 \), па је \( 0,90 < 0,99 \). Редослед за сада: \( 0,19 < 0,9 < 0,99 \).
3. Издвајамо бројеве чији је цео део 1: \( 1,2 \) и \( 1,9 \).
4. Како је \( 2 < 9 \), важи \( 1,2 < 1,9 \).
Коначан редослед: \( 0,19 < 0,9 < 0,99 < 1,2 < 1,9 \)

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: