Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам критеријума
- Критеријум је правило или мерило које се користи за процену, груписање, одабир и разврставање ствари и појава (нпр. критеријуми за одређивање шта је живо, а шта неживо).
-
Основна подела природе и објеката
- Жива бића (жива природа):
- Обухватају организме видљиве голим оком (биљке, животиње, гљиве) и оне невидљиве (микроорганизми, као што су бактерије и квасац).
- Поседују све кључне одлике живота.
- Пример прилагођавања: литопс („живи камен“) је биљка која изгледом опонаша неживу природу (камен) ради заштите од биљоједа, али испуњава све особине живог бића.
- Нежива природа (никада живо):
- Делови природе који никада нису били живи нити испуњавају услове живота (земљиште, ваздух, вода, Сунце, стене, камење).
- Предмети настали од живих бића (некада живо):
- Материјали и предмети који су пореклом од живих бића, али су прерадом или одумирањем изгубили својства живог (нпр. папир од дрвета, памучна тканина, свеска, дрвена даска).
- Жива бића (жива природа):
-
Особине живих бића
- Да би се нешто сматрало живим бићем, мора поседовати све заједничке особине живих организама:
- исхрана,
- дисање,
- раст и развиће,
- размножавање,
- реаговање на промене у околини (осетљивост/надражљивост).
- Објекти неживе природе могу имати понеку особину сличну живим бићима (нпр. кретање аутомобила или реке, умножавање компјутерског вируса), али се не сматрају живим јер не испуњавају све животне критеријуме.
- Да би се нешто сматрало живим бићем, мора поседовати све заједничке особине живих организама:
-
Значај живих бића и њиховог изучавања
- Значај за човека: жива бића обезбеђују храну, лекове, сировине и материјале за свакодневни живот, као и простор за одмор и рекреацију.
- Покретачи проучавања природе:
- људска радозналост и жеља за разумевањем света;
- потреба за побољшањем квалитета, удобности и дужине људског живота кроз научна сазнања.
Критеријум је правило или мерило које користимо када желимо нешто да проценимо, одаберемо или сврстамо у одређену категорију (нпр. одређивање да ли је нешто живо или неживо).
Жива бића (жива природа) су сви организми који испуњавају скуп тачно одређених животних особина по којима се суштински разликују од неживе природе.
Свет око нас сачињавају жива природа, нежива природа и предмети настали прерадом некада живих бића.
Да би се нешто сматрало живим бићем, мора да поседује све особине живог, а не само неке од њих.
- Исхрана – узимање готових органских материја или самостално стварање хране.
- Дисање – процес ослобађања енергије неопходне за одвијање свих животних процеса.
- Раст и развиће – повећање димензија тела и промене у грађи и функцијама током животног века.
- Размножавање – остављање потомства чиме се обезбеђује продужетак врсте.
- Осетљивост (реаговање на надражаје) – способност организма да прими промене из околине и на њих одговори.
- Прилагођавање (адаптација) – способност усклађивања са условима средине у којој организам живи.
Литопс („живи камен”) је пустињска биљка која својим обликом и бојом подсећа на неживи каменчић. Иако изгледа као камен (што је њено прилагођавање како је животиње не би појеле), литопс дише, расте, цвета и размножава се, што га чини живим бићем.
Сви објекти и појаве у природи могу се груписати у три категорије:
| Категорија | Опис | Примери |
|---|---|---|
| Живо | Организми који тренутно обављају све животне процесе. | Вук, дрво јабуке, маслачак, печурка, зрно пшенице, квасац. |
| Настало од живог (није више живо) |
Предмети или материјали који потичу од живих бића, али су прерадом или одвајањем изгубили одлике живота. | Папир (од дрвета), памучна тканина, јабука (убран плод), дрвена даска, сок. |
| Неживо (никада није било живо) |
Тела и појаве неживе природе који никада нису имали одлике живих бића. | Камен, стена, вода, река, ваздух, земљиште, робот, аутомобил. |
Иако робот или аутомобил могу да се крећу, или пламен „расте” и троши кисеоник, они нису жива бића јер не испуњавају остале суштинске одлике живота (не размножавају се, немају ћелијску грађу, не развијају се).
Микроорганизми су ситна жива бића невидљива голим оком (нпр. квасци, бактерије), која се могу посматрати само помоћу микроскопа.
Живу природу чине и микроорганизми и крупни, видљиви организми (биљке, животиње, гљиве).
Човек је део природе и већину својих потреба задовољава управо захваљујући живим бићима:
- Исхрана: гајење биљака, животиња и коришћење гљива.
- Здравље и лекови: супстанце добијене из биљака, гљива и бактерија.
- Сировине и материјали: дрво за огрев и намештај, памук и вуна за одећу.
- Услови за живот: биљке стварају кисеоник неопходан за дисање.
- Рекреација: боравак у очуваној природи доприноси физичком и менталном здрављу.
Кључни критеријум живота: Да би се нешто сматрало живим, мора истовремено поседовати све особине живог: исхрану, дисање, раст, развиће, размножавање, осетљивост и прилагођавање.
Груписање: Објекти око нас могу бити живи (нпр. пас, квасац, зрно пшенице), настали од живог (нпр. папир, дрвена даска) или неживи (нпр. река, камен, робот).
Значај: Човек директно зависи од живих бића јер од њих добија храну, кисеоник, одећу и лекове.
Груписање: Објекти око нас могу бити живи (нпр. пас, квасац, зрно пшенице), настали од живог (нпр. папир, дрвена даска) или неживи (нпр. река, камен, робот).
Значај: Човек директно зависи од живих бића јер од њих добија храну, кисеоник, одећу и лекове.
