Корице уџбеника

1.10. Шта смо научили

Лекција 1.10 садржи следеће групе задатака:

Изабери решење задатка:

Задатак 6

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Ћелија - основна, најмања јединица грађе и функције сваког живог бића у којој се одвијају сви животни процеси.

    1. Главни делови ћелије и њихове функције:
      1. Ћелијска мембрана - спољашњи омотач који одваја ћелију од околине, контролише промет материја (излучивање и унос) и омогућава осетљивост (пријем информација и комуникацију).
      2. Цитоплазма - желатинозни унутрашњи садржај са мрежом влакана која омогућава кретање органела и делова ћелије.
      3. Једро - управљачки центар ћелије који садржи наследни материјал и омогућава наслеђивање (преношење особина са родитеља на потомке).
  2. Деоба ћелије и типови организама према сложености грађе:

    1. Улога деобе ћелије:
      1. Раст - деобом се повећава број ћелија које остају повезане у телу вишећелијског организма.
      2. Размножавање - деобом настају самосталне нове ћелије/организми (код једноћелијских организама).
    2. Подела организама према броју ћелија:
      1. Једноћелијски организми - грађени од само једне ћелије (нпр. бактерије, амебе, квасац).
      2. Вишећелијски организми - грађени од већег броја међусобно повезаних ћелија (нпр. биљке, животиње, печурке).
  3. Повезаност грађе, функције и адаптација:

    1. Прилагођеност грађе функцији тела:
      1. Облик и грађа стопала директно зависе од подлоге и средине у којој се животиња креће (вода, дрво, земља/трава, снег).
    2. Адаптације животиња на услове средине и начин живота:
      1. Исхрана - нпр. дугачка њушка и лепљива пљувачка мравоједа, зашиљен кљун орла.
      2. Дисање у води - нпр. ноздрве издигнуте на врху њушке код нилског коња.
      3. Заштита од климе - нпр. густо и дебело крзно белог медведа у поларним пределима.
      4. Скровиште и камуфлажа (заштита) - нпр. промена боје коже код камелеона.
Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића, у којој се одвијају сви животни процеси.
Шематски приказ основне грађе типичне ћелије са јасно означеним деловима: ћелијска мембрана на површини, цитоплазма као унутрашњи садржај са мрежом влакана, и једро као централна структура у којој се налази наследни материјал.
Део ћелије Опис и главне улоге
Ћелијска мембрана Спољашњи омотач који одваја ћелију од околине. Контролише улазак и излазак материја (исхрана и излучивање), одржава унутрашњу равнотежу и омогућава осетљивост (примање информација из спољашње средине).
Цитоплазма Желатинозни унутрашњи садржај ћелије. Садржи разгранату мрежу влакана која омогућава кретање органела, појединих делова или целе ћелије, и у њој се одиграва већина хемијских реакција.
Једро Управљачки центар ћелије. У њему се налази наследни материјал (гени), чиме се омогућава наслеђивање (пренос особина са родитеља на потомке) и координација свих ћелијских процеса.
Значај ћелијске деобе зависи од сложености организма:
  • Код једноћелијских организама деоба ћелије представља размножавање (настају нове јединке).
  • Код вишећелијских организама деоба ћелија омогућава раст тела и обнову оштећених ткива (ћелије остају међусобно повезане).
Тип организма Карактеристике Примери
Једноћелијски организми Тело се састоји од само једне ћелије која самостално обавља све животне функције. Већином су видљиви само под микроскопом. Амеба, бактерије (бацили, стрептококе), квасац (једноћелијска гљива).
Вишећелијски организми Тело је изграђено од великог броја специјализованих ћелија које заједно граде ткива, органе и органске системе. Биљке (ружа, висибаба, бела рада), животиње (лептир, јеж, овца, орао, сиви кит), гљиве печурке.
Адаптације су посебне особине грађе, функције или понашања које омогућавају организму да преживи у одређеној животној средини и успешно обавља животне процесе.
  • Кретање по различитим подлогама:
    • Пловне кожице између прстију (патка, жаба) - олакшавају кретање кроз воду.
    • Копита и папци (коњ, овца, срна) - прилагођени трчању по чврстој земљи и трави.
    • Прилагођени прсти и канџе (камелеон, птице певачице) - служе за хватање грана и пењање по дрвећу.
    • Широка, одлакављена стопала (бели медвед) - спречавају пропадање кроз снег и клизање по леду.
  • Исхрана:
    • Дугачка њушка и лепљива пљувачка/језик (мравојед) - за извлачење мрава и термита из скровишта.
    • Оштар, закривљен кљун (орао) - за хватање и раскидање плена.
  • Заштита од климатских услова:
    • Густо, дебело крзно и поткожно масно ткиво (бели медвед) - чува топлоту у екстремно хладним поларним пределима.
  • Скривање и заштита од предатора:
    • Промена боје коже (камуфлажа) (камелеон) - стапање са бојом околине ради заштите и лова.
  • Дисање у специфичним условима:
    • Ноздрве издигнуте на врху њушке (нилски коњ) - омогућавају удисање ваздуха док је готово читаво тело потопљено у води.
Ћелија: Основна јединица живота коју чине ћелијска мембрана (заштита, транспорт, осетљивост), цитоплазма (унутрашња средина и кретање) и једро (наследне информације и управљање).
Деоба: Код једноћелијских организама (амеба, бактерија) деоба представља размножавање, док код вишећелијских (биљке, животиње, печурке) омогућава раст и обнову ткива.
Адаптације: Грађа сваког живог бића непосредно је повезана са његовом функцијом и животним стаништем (нпр. пловне кожице за пливање, дебело крзно за хладноћу, камуфлажа за заштиту).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: