Најважније из лекције
План-резиме
-
Значај исхране
- Обезбеђује енергију неопходну за све животне процесе.
- Обезбеђује градивне материје за раст, развој и обнову тела.
-
Аутотрофна исхрана (Аутотрофи)
- Дефиниција: Организми који сами себи стварају храну из неорганских материја (биљке, алге и неке бактерије).
- Улога у природи: Представљају произвођаче хране за целу животну заједницу.
- Фотосинтеза:
- Процес стварања хране помоћу светлосне енергије у зеленим деловима биљке (листовима).
- Улазне материје: угљен-диоксид (из ваздуха) + вода и минерали (из земљишта).
- Производи: органска храна (шећери) + кисеоник (ослобађа се као споредни производ).
-
Хетеротрофна исхрана (Хетеротрофи)
- Дефиниција: Организми који не могу сами производити храну, већ узимају готову храну из природе (животиње, гљиве, многи протисти и бактерије).
- Начини варења хране:
- Животиње: гутају храну, варе је и упијају унутар црева, а остатке избацују.
- Гљиве и бактерије: храну разлажу ван тела (у подлози на којој живе), па затим упијају разложене материје.
-
Облици хетеротрофне исхране и односа у природи
- Ловци (грабљивице): Хране се другим живим бићима тако што их претходно улове и убију (нпр. детлић који једе инсекте).
- Паразити: Хране се на рачун других живих бића (домаћина) и наносе им штету, али их углавном не убијају (нпр. комарац).
- Сапрофити (разлагачи):
- Хране се неживим остацима биљака и животиња и њиховим отпадом.
- Имају улогу природних „прерађивача отпада” – разлажу органску материју на минералне материје које биљке поново користе.
- Симбиоза:
- Облик заједничког живота различитих организама од којег обе врсте имају корист.
- Примери:
- Гљиве и корен биљака (гљива помаже упијање воде и минерала, биљка даје храну).
- Бактерије у цревима људи и животиња (помажу варење и синтетишу витамине).
- Биљке и опрашивачи (пчеле се хране нектаром и поленом, а омогућавају опрашивање).
Исхрана је основни животни процес којим жива бића обезбеђују енергију и градивне материје неопходне за раст, развиће и функционисање организма.
Аутотрофи (произвођачи) су организми способни да сами себи стварају органске материје (храну) из неорганских супстанци (угљен-диоксид, вода и минерали) користећи светлосну енергију.
Фотосинтеза је процес стварања хране у хлоропластима зелених делова биљака уз помоћ сунчеве светлости. Током овог процеса као споредни производ ослобађа се кисеоник (\(\text{O}_2\)).
Аутотрофни организми: биљке, алге и неке врсте бактерија (нпр. цијанобактерије). У екосистемима они имају улогу произвођача јер стварају храну за сва остала жива бића.
Хетеротрофи (потрошачи) су жива бића која не могу сама производити храну, већ узимају готове органске материје из спољашње средине.
Према начину обраде хране разликују се:
- Животиње – уносе (гутају) храну у органе за варење (црево), где се она разлаже и упија, а неразграђени делови се избацују. Према извору хране деле се на:
- Биљоједе – хране се биљкама (нпр. зец, срна).
- Месоједе – хране се другим животињама (нпр. лисица, јастреб).
- Сваштоједе – хране се и биљном и животињском храном.
- Гљиве и бактерије – храну не уносе у тело, већ је разлажу у подлози на којој живе лучењем ензима, а затим упијају разложене материје.
| Тип односа | Опис | Примери |
|---|---|---|
| Ловци (грабљивице) | Активно хватају и убијају друге живе организме (плен) ради исхране. | Детлић (лови инсекте), јастреб мишар, лисица, паук. |
| Паразити | Хране се на рачун живог домаћина, наносе му штету, али га обично не убијају одмах. | Комарац, крпељ, биљне ваши. |
| Сапрофити (разлагачи) | Хране се остацима угинулих биљака и животиња и органским отпадом. | Печурке (гљиве), многе бактерије у земљишту. |
Сапрофити (разлагачи) су кључни за екосистем јер врше природну рециклажу материје – разлажу органски отпад на минералне материје које биљке поново користе за фотосинтезу.
Симбиоза је облик заједничког живота два различита организма у којем оба партнера имају обострану корист.
Примери симбиозе у природи:
- Гљиве и корен биљке (микориза): гљиве помажу биљци да лакше упија воду и минерале, док од биљке добијају готове органске материје (шећере).
- Цревне бактерије и човек/животиње: бактерије користе део хране домаћина, а заузврат помажу у варењу и производе неопходне витамине.
- Цветнице и опрашивачи (нпр. пчеле): пчеле се хране цветним нектаром и поленом, а заузврат преносе полен и омогућавају размножавање биљака.
Аутотрофи (произвођачи): Сами стварају органску храну путем фотосинтезе уз помоћ светлости, воде и \(\text{CO}_2\) (биљке, алге, неке бактерије).
Хетеротрофи (потрошачи): Узимају готову храну из природе (животиње, гљиве, већина бактерија, протисти).
Облици исхране хетеротрофа:
Хетеротрофи (потрошачи): Узимају готову храну из природе (животиње, гљиве, већина бактерија, протисти).
Облици исхране хетеротрофа:
- Грабљивице – убијају плен (нпр. јастреб, лисица).
- Паразити – живе на рачун домаћина и наносе му штету (нпр. комарац, биљна ваш).
- Сапрофити / разлагачи – разлажу мртву органску материју и враћају минерале у земљиште (гљиве, бактерије).
- Симбиоза – заједница узајамне користи за оба организма (нпр. пчела и цвет, цревне бактерије).
