Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам ћелијског дисања (респирације) 1.1. Процес разлагања хране у ћелији ради добијања енергије неопходне за све животне процесе. 1.2. Одвија се непрекидно у свим живим ћелијама (и код аутотрофа и код хетеротрофа). 1.3. Потпуно разлагање хране врши се уз присуство кисеоника, при чему настају угљен-диоксид, вода и ослобађа се највећа количина енергије:
- Храна + Кисеоник $\rightarrow$ Угљен-диоксид + Вода + Енергија
-
Размена гасова 2.1. Физички процес уласка кисеоника (који се троши у дисању) и изласка угљен-диоксида (који настаје дисањем) кроз ћелијску мембрану и између организма и његове околине. 2.2. Разлика: Дисање је хемијско разлагање хране за енергију унутар ћелије, док је размена гасова спољашњи пренос кисеоника и угљен-диоксида.
-
Размена гасова код различитих организама 3.1. Копнене животиње:
- Преко цевчица (трахеја) – нпр. инсекти.
- Преко влажне коже – нпр. кишна глиста.
- Преко плућа – нпр. гуштери, змије, птице, сисари и човек. 3.2. Водене животиње:
- Користе кисеоник растворен у води, а угљен-диоксид испуштају директно у воду.
- Преко целе површине тела – нпр. сунђери.
- Преко шкрга – нпр. водени црви, ракови, рибе.
- Преко плућа (водени сисари) – нпр. китови и делфини (морају повремено излазити на површину воде). 3.3. Биљке:
- Немају посебне органе за дисање; гасове размењују све ћелије целом површином тела (преко корена, стабла и листова).
- У процесу фотосинтезе зелени делови биљке ослобађају знатно више кисеоника него што га потроше ћелијским дисањем.
-
Врење (ферментација) 4.1. Облик непотпуног (делимичног) разлагања хране без присуства кисеоника код бактерија и гљива када у окружењу нема кисеоника. 4.2. Примена: Бактерије и квасци (једноћелијске гљивице) путем врења користе се у производњи хлеба, сира, јогурта/киселог млека, киселог купуса, сирћета, вина и пива.
Копнене животиње
- Плућа – развијени органи за дисање код сисара (нпр. човек, пас, мачка), птица и гмизаваца (гуштер, змија).
- Кожа – размена гасова преко влажне површине тела (нпр. кишна глиста).
- Цевчице (душници / трахеје) – мрежа цевчица која доводи ваздух директно до ћелија (нпр. инсекти).
Водене животиње
- Шкрге – лиснати органи богати крвним судовима за узимање кисеоника раствореног у води (нпр. рибе, ракови, водени црви).
- Цела површина тела – једноставне животиње без посебних органа (нпр. сунђери).
- Размена гасова се одвија преко отвора на површини листа, стабла и корена.
- Кисеоник до корена доспева из шупљина између честица земљишта. Превише збијено или претерано заливено земљиште онемогућава доток кисеоника корену.
- Бактерије врења – производња киселог млека, јогурта, сира, кефира, киселог купуса и сирћета.
- Квасци (једноћелијске гљивице) – нарастање теста за хлеб, производња вина, пива и других алкохолних напитака.
Размена гасова: Уношење \(O_2\) и избацивање \(CO_2\). Врши се преко плућа (сисари, птице), шкрга (рибе), коже (кишна глиста), цевчица (инсекти) или целе површине (биљке, сунђери).
Дисање биљака: Дишу сви делови биљке (лист, стабло, корен) и дању и ноћу.
Врење: Бескисеонично, делимично разлагање хране код бактерија и квасаца (важно за производњу хлеба, сира, вина и туршије).
