Корице уџбеника

1.13. Дисање и размена гасова

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Појам ћелијског дисања (респирације) 1.1. Процес разлагања хране у ћелији ради добијања енергије неопходне за све животне процесе. 1.2. Одвија се непрекидно у свим живим ћелијама (и код аутотрофа и код хетеротрофа). 1.3. Потпуно разлагање хране врши се уз присуство кисеоника, при чему настају угљен-диоксид, вода и ослобађа се највећа количина енергије:

    • Храна + Кисеоник $\rightarrow$ Угљен-диоксид + Вода + Енергија
  2. Размена гасова 2.1. Физички процес уласка кисеоника (који се троши у дисању) и изласка угљен-диоксида (који настаје дисањем) кроз ћелијску мембрану и између организма и његове околине. 2.2. Разлика: Дисање је хемијско разлагање хране за енергију унутар ћелије, док је размена гасова спољашњи пренос кисеоника и угљен-диоксида.

  3. Размена гасова код различитих организама 3.1. Копнене животиње:

    • Преко цевчица (трахеја) – нпр. инсекти.
    • Преко влажне коже – нпр. кишна глиста.
    • Преко плућа – нпр. гуштери, змије, птице, сисари и човек. 3.2. Водене животиње:
    • Користе кисеоник растворен у води, а угљен-диоксид испуштају директно у воду.
    • Преко целе површине тела – нпр. сунђери.
    • Преко шкрга – нпр. водени црви, ракови, рибе.
    • Преко плућа (водени сисари) – нпр. китови и делфини (морају повремено излазити на површину воде). 3.3. Биљке:
    • Немају посебне органе за дисање; гасове размењују све ћелије целом површином тела (преко корена, стабла и листова).
    • У процесу фотосинтезе зелени делови биљке ослобађају знатно више кисеоника него што га потроше ћелијским дисањем.
  4. Врење (ферментација) 4.1. Облик непотпуног (делимичног) разлагања хране без присуства кисеоника код бактерија и гљива када у окружењу нема кисеоника. 4.2. Примена: Бактерије и квасци (једноћелијске гљивице) путем врења користе се у производњи хлеба, сира, јогурта/киселог млека, киселог купуса, сирћета, вина и пива.

Дисање (ћелијско дисање / респирација) је процес потпуног или делимичног разлагања хране у ћелији ради ослобађања енергије неопходне за све животне процесе.
\(\text{Храна} + \text{Кисеоник} \longrightarrow \text{Угљен-диоксид} + \text{Вода} + \text{Енергија}\) Потпуно разлагање хране у ћелији одвија се уз присуство кисеоника.
Размена гасова је процес проласка кисеоника у ћелију (или тело) и изласка угљен-диоксида из ћелије (или тела) у спољашњу средину кроз ћелијску мембрану или преко посебних органа.
Дисање је хемијски процес ослобађања енергије унутар ћелије, док је размена гасова физички пренос гасова (улазак \(O_2\) и излазак \(CO_2\)) између организма и околине.
Животиње размењују гасове на различите начине у зависности од животне средине и грађе тела:

Копнене животиње

  • Плућа – развијени органи за дисање код сисара (нпр. човек, пас, мачка), птица и гмизаваца (гуштер, змија).
  • Кожа – размена гасова преко влажне површине тела (нпр. кишна глиста).
  • Цевчице (душници / трахеје) – мрежа цевчица која доводи ваздух директно до ћелија (нпр. инсекти).

Водене животиње

  • Шкрге – лиснати органи богати крвним судовима за узимање кисеоника раствореног у води (нпр. рибе, ракови, водени црви).
  • Цела површина тела – једноставне животиње без посебних органа (нпр. сунђери).
Водени сисари (китови, делфини) живе у води, али дишу плућима, због чега повремено излазе на површину воде да удахну атмосферски ваздух.
Биљке немају посебне органе за дисање. Све живе ћелије свих биљних органа (лист, стабло, корен) непрекидно дишу.
  • Размена гасова се одвија преко отвора на површини листа, стабла и корена.
  • Кисеоник до корена доспева из шупљина између честица земљишта. Превише збијено или претерано заливено земљиште онемогућава доток кисеоника корену.
Зелени делови биљке током фотосинтезе на светлости ослобађају неупоредиво више кисеоника него што биљка потроши сопственим дисањем.
Када има кисеоника, бактерије и гљиве га користе за разлагање хране. У условима без кисеоника, оне храну разлажу непотпуно.
Врење (ферментација) је облик дисања без присуства кисеоника при коме се органске материје само делимично разлажу.
Значај и примена врења:
  • Бактерије врења – производња киселог млека, јогурта, сира, кефира, киселог купуса и сирћета.
  • Квасци (једноћелијске гљивице) – нарастање теста за хлеб, производња вина, пива и других алкохолних напитака.
Шта је дисање: Непрекидан процес у свим живим ћелијама где се разлагањем хране уз помоћ кисеоника ослобађа енергија, а настају \(CO_2\) и \(H_2O\).
Размена гасова: Уношење \(O_2\) и избацивање \(CO_2\). Врши се преко плућа (сисари, птице), шкрга (рибе), коже (кишна глиста), цевчица (инсекти) или целе површине (биљке, сунђери).
Дисање биљака: Дишу сви делови биљке (лист, стабло, корен) и дању и ноћу.
Врење: Бескисеонично, делимично разлагање хране код бактерија и квасаца (важно за производњу хлеба, сира, вина и туршије).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: