Најважније из лекције
План-резиме
-
Основни животни процеси
- Исхрана – процес уношења и стварања хране ради обезбеђивања градивних материја и енергије за животне процесе и раст.
- Дисање (ћелијско дисање) – разлагање хранљивих материја у ћелијама, углавном уз присуство кисеоника, при чему се ослобађа неопходна енергија.
- Размена гасова – процес уласка кисеоника у организам и избацивања угљен-диоксида у спољашњу средину.
- Излучивање – избацивање штетних и непотребних продуката метаболизма из тела (нпр. угљен-диоксид, зној, измет).
-
Типови исхране живих бића
- Аутотрофи – организми способни да сами производе сопствену храну користећи воду, угљен-диоксид и сунчеву енергију.
- Примери: кукуруз, купус, спанаћ, ружа, камилица, јагода, леска, Панчићева оморика.
- Хетеротрофи – организми који узимају готову храну из спољашње средине (не могу сами да стварају органске материје).
- Биљоједи – узимају готову храну биљног порекла (нпр. веверица, скакавац).
- Предатори (ловци) – лове друге животиње ради исхране (нпр. вук, соко, видра, јазавац).
- Сваштоједи – хране се и биљном и животињском храном (нпр. мрки медвед).
- Сапротрофи (сапрофити) – хране се неживим остацима угинулих организама (нпр. печурке, кишна глиста).
- Паразити – одузимају храну директно од живог домаћина и тиме му наносе штету (нпр. крпељ, ваш, пијавица, бува, пантљичара).
- Узајамно корисна заједница (симбиоза) – однос у којем оба организма имају корист приликом исхране (нпр. пчела и цвет, бактерије у дигестивном тракту преживара).
- Аутотрофи – организми способни да сами производе сопствену храну користећи воду, угљен-диоксид и сунчеву енергију.
-
Повезаност и кружење материје и енергије
- Међузависност процеса – исхрана обезбеђује материју, дисање је уз кисеоник разлаже за добијање енергије, а излучивање елиминише отпадне материје настале тим процесима.
- Однос аутотрофа и хетеротрофа – аутотрофи стварају храну и кисеоник које користе хетеротрофи, док хетеротрофи дисањем ослобађају угљен-диоксид неопходан аутотрофима за стварање хране.
Исхрана – процес којим организми уносе и користе хранљиве материје неопходне за раст, развој и обнављање тела.
Дисање – процес разлагања органских материја у ћелијама (најчешће уз присуство кисеоника), при чему се ослобађа енергија неопходна за све животне активности.
Размена гасова – процес којим организам узима кисеоник из спољашње средине, а одаје угљен-диоксид.
Излучивање – процес уклањања штетних, непотребних и преосталих материја из организма (као што су угљен-диоксид, зној и измет).
Према начину исхране сва жива бића деле се на аутотрофе (самостално производе храну) и хетеротрофе (користе готову храну).
| Тип исхране | Опис начина исхране | Примери организама |
|---|---|---|
| Аутотрофи | Сами стварају органске материје из воде и угљен-диоксида користећи светлосну енергију | Кукуруз, леска, ружа, камилица, парадајз, ђурђевак, Панчићева оморика |
| Хетеротроф – биљојед | Храни се искључиво храном биљног порекла | Веверица, скакавац |
| Хетеротроф – предатор (ловац) | Лови друге живе организме (плен) животињског порекла | Вук, лисица, соко, видра, зелена жаба |
| Хетеротроф – сапротроф (сапрофит) | Храни се неживим остацима угинулих биљака и животиња | Шампињон, шумске печурке, кишна глиста |
| Хетеротроф – сваштојед | Храни се и биљном и животињском храном | Мрки медвед, јазавац |
| Хетеротроф – паразит | Живи на рачун другог живог бића (домаћина) и наноси му штету | Крпељ, ваш, пијавица, пантљичара, бува, комарац |
| Узајамно корисна заједница (симбиоза) | Однос између два организма у коме оба имају директну корист | Пчела и цвет (исхрана нектаром уз опрашивање), бактерије у цревима преживара |
Животни процеси размене материје и енергије међусобно су повезани и неодвојиви:
Путем исхране организам обезбеђује хранљиве (градивне и енергетске) материје.
Путем размене гасова у организам улази кисеоник (\(\text{O}_2\)).
У процесу ћелијског дисања хранљиве материје се разлажу уз помоћ кисеоника, чиме се ослобађа енергија неопходна за живот, рад и раст.
Током метаболизма настају штетни производи који се процесом излучивања елиминишу из тела.
Аутотрофи vs. Хетеротрофи: Аутотрофи (биљке) сами производе храну, док хетеротрофи (животиње, гљиве, паразити) узимају готову органску храну.
Облици хетеротрофије: Обухватају биљоједе (веверица), предаторе (вук), сапротрофе (печурка), сваштоједе (медвед), паразите (крпељ, пантљичара) и узајамно корисне односе (пчела и цвет).
Јединство функција: Исхрана доноси храну, размена гасова обезбеђује кисеоник, дисање ствара енергију разградњом хране, а излучивање ослобађа тело од штетних продуката.
Облици хетеротрофије: Обухватају биљоједе (веверица), предаторе (вук), сапротрофе (печурка), сваштоједе (медвед), паразите (крпељ, пантљичара) и узајамно корисне односе (пчела и цвет).
Јединство функција: Исхрана доноси храну, размена гасова обезбеђује кисеоник, дисање ствара енергију разградњом хране, а излучивање ослобађа тело од штетних продуката.
