Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам осетљивости (надражљивости) 1.1. Дефиниција: Способност организма да осети промене у спољашњој средини и унутрашњости тела и да на њих одговори. 1.2. Значај: Омогућава преживљавање и прилагођавање променљивим условима живота свим живим бићима (животињама, биљкама, гљивама и једноћелијским организмима).
-
Опажање света код животиња 2.1. Чула и чулни органи: Служе за примање информација и упозорења из средине (око, уво, нос, језик, кожа). 2.2. Специфични положаји чула:
- Лептир – чуло укуса на ногама.
- Змија – чуло мириса на непцу помоћу језика.
- Скакавац – чуло слуха на трбуху.
- Сом и мачка – чуло додира преко бркова.
-
Опажање света код биљака 3.1. Прилагођеност седентарном начину живота: Пошто су причвршћене за подлогу, биљке морају да реагују на услове без могућности бекства. 3.2. Реакција на светлост: Најочигледнији одговор; биљка распознаје боје светлости помоћу чега оријентише раст (горе/доле), препознаје сенку и доба дана. 3.3. Дужина обданице: Служи као поуздан показатељ смене годишњих доба ради правовременог прилагођавања животних процеса.
-
Одржање сталности у телу (унутрашња равнотежа) 4.1. Циљ: Очување сталне температуре, количине воде, састава и грађе тела. 4.2. Регулација температуре:
- При хладноћи: Дрхтање мишића (стварање топлоте), кострешење длаке или перја (задржавање топлог ваздуха).
- При топлоти: Знојење (хлађење испаравањем воде са коже). 4.3. Регулација количине воде:
- Вишак воде: Избацује се путем мокраће.
- Мањак воде: Јавља се осећај жеђи који подстиче унос течности.
-
Реаговање и одбрана од неповољних услова 5.1. Имунолошки одговор: Повећање телесне температуре ради успоравања размножавања бактерија и вируса. 5.2. Сезонске промене у грађи:
- Згушњавање крзна и перја уочи зиме и лињање у пролеће.
- Нагомилавање воде у телу кактуса током кишне сезоне. 5.3. Мировање (хибернација и пасивност):
- Жабе се закопавају у муљ ради заштите од хладноће и суше и штеде енергију кад нема хране.
- Биљке зими мирују и троше хранљиве материје нагомилане током лета. 5.4. Сеобе (миграције): Избегавање суше или зиме променом станишта (птице селице, гнуови, зебре, слонови).
- Лептири осећају укус помоћу чулних ћелија на ногама.
- Змије примају мирисе преко језика и непца.
- Скакавци имају чуло слуха на трбуху.
- Сомови, шарани и мачке користе бркове као осетљиво чуло додира.
- Реакција на светлост: Биљке региструју смер, јачину и боју светлости, на основу чега усмеравају раст изданака ка извору светлости (нпр. окретање сунцокрета).
- Дужина обданице: Представља поуздан показатељ смене годишњих доба, што биљкама омогућава да благовремено започну припреме за зиму, цветање или сушни период.
- Регулација температуре код човека и животиња:
- При хладноћи: дрхтање мишића ствара додатну топлоту; накострешеност длаке или перја ствара изолациони слој топлог ваздуха уз кожу.
- При топлоти: лучење зноја хлади тело испаравањем воде са површине коже.
- Регулација воде у организму: Вишак воде избацује се мокраћом, док се при мањку воде јавља осећај жеђи, што подстиче уношење течности.
- Одбрамбена реакција организма: Повишена телесна температура при инфекцији успорава размножавање бактерија и вируса.
- Промене на телу према годишњим добима:
- Згушњавање крзна и перја пред зиму, односно лињање у пролеће.
- Одбацивање лишћа код листопадног дрвећа у јесен.
- Складиштење воде у стаблу кактуса током кишног периода за време суше.
- Успоравање животних активности (мировање): Жабе се укопавају у муљ током зиме или суше; биљке током зиме прекидају раст и троше нагомилане резерве хране.
- Сеобе (миграције): Привремена промена станишта у потрази за повољнијом климом и храном (нпр. птице селице, сеобе зебри, слонова и гнуова).
Пријем дражи: Животиње користе чула (вид, слух, мирис, укус, додир), док биљке најјаче реагују на светлост и промену дужине обданице.
Одржање равнотеже: Огледа се у очувању сталне температуре (знојење, дрхтање, кострешење длаке/перја) и сталне количине воде.
Стратегије преживљавања: Прилагођавање грађе (крзно, лишће), мировање (зимски сан, прекид вегетације) и сеобе у повољније пределе.
