Корице уџбеника

1.27. Шта смо научили

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Размножавање и наслеђивање

    1. Размножавање је процес стварања нових потомака којим се обезбеђује опстанак врсте.
      1. Бесполно размножавање:
        • Потомак настаје од једне ћелије или дела тела родитеља.
        • Потомак је по особинама потпуно истоветан родитељу.
      2. Полно размножавање:
        • Настаје спајањем мушке и женске полне ћелије, при чему се формира зигот.
        • Могуће је искључиво између јединки исте врсте (различите врсте не могу дати потомство).
    2. Наслеђивање је преношење особина са родитеља на потомке путем наследног материјала.
      • На коначне особине потомка, поред наследног материјала, утиче и животна средина.
  2. Брига о потомству и стратегије преживљавања

    1. Животиње:
      • Врсте које воде бригу о потомству стварају мањи број потомака уз већу стопу њиховог преживљавања.
    2. Биљке:
      • Опстанак обезбеђују стварањем великог броја семена и плодова.
      • Користе прилагођености за расејавање (нпр. маслачак разношењем семена ветром достиже повољне услове за клијање).
  3. Раст и развиће

    1. Дефиниције:
      • Раст: квантитативно увећање тела деобом и растом ћелија.
      • Развиће: низ квалитативних промена у грађи којима организам постаје сложенији.
    2. Односи раста и развића:
      • Раст без развића (само увећање димензија).
      • Развиће без раста (промена облика и сложености без промене величине).
      • Раст уз развиће (истовремено увећање и усложњавање грађе тела, нпр. преображај пуноглавца у жабу).
  4. Осетљивост, променљивост и прилагођавање

    1. Осетљивост:
      • Способност организма да реагује на промене у животној средини.
      • То су краткорочне и повратне промене појединачне јединке (нпр. мењање боје тела, повијање биљака ка светлости).
    2. Променљивост:
      • Дугорочне и наследне разлике и промене особина које се јављају унутар групе кроз генерације.
    3. Прилагођеност (адаптација):
      • Јединке чије су особине боље прилагођене условима средине (нпр. заштитна обојеност) имају веће шансе за преживљавање и остављање потомства.
Размножавање је основна особина свих живих бића којом се ствара ново потомство и обезбеђује опстанак биолошке врсте.
  • Бесполно размножавање – учествује један родитељ (од дела тела или једне ћелије); потомак је генетски потпуно истоветан родитељу.
  • Полно размножавање – спајањем мушке и женске полне ћелије (оплођењем) настаје зигот; потомак наслеђује особине оба родитеља и разликује се од њих.
Полно размножавање са стварањем плодног потомства могуће је само између јединки исте врсте (различите врсте, попут различитих врста лептира или шакала и лисице, не могу дати потомство).
Наслеђивање је процес преношења особина са родитеља на потомке путем наследног материјала (ДНК).
Особине које ће потомци развити зависе од наследног материјала, али и од утицаја спољашње средине у којој јединка живи и расте.
Жива бића примењују различите стратегије како би обезбедила преживљавање потомства:
  • Врсте које брину о потомству – стварају мањи број потомака, али улажу енергију у њихову заштиту и исхрану, чиме већина потомака преживи.
  • Врсте без бриге о потомству – стварају велики број јаја или семена, јер већина страда пре него што одрасте.
Маслачак образује велики број лаких семена са падобранастим наставцима које ветар лако разноси на велике удаљености, повећавајући шансу да доспеју у повољне услове за клијање.
Раст је повећање димензија и масе тела, што је резултат деобе и раста ћелија организма.
Развиће представља низ квалитативних промена у грађи и функцији органа којима тело током живота постаје сложеније.
Током животног циклуса организми пролазе кроз различите фазе:
  • Раст без развића – организам се само повећава по димензијама, а облик и грађа остају исти (нпр. када пуноглавац расте у величини без промене облика).
  • Развиће без раста – долази до промене облика и усложњавања грађе без повећања величине тела (нпр. ране фазе деобе оплођене јајне ћелије).
  • Раст уз развиће – истовремено повећање величине тела и промена телесне грађе (нпр. пуноглавац расте и истовремено губи реп и развија ноге постајући жаба).
Осетљивост је способност јединке да региструје промене у животној средини и одговори на њих. Ове реакције су краткорочне, дешавају се током живота јединке и често су повратне (нпр. повијање биљке ка светлости, промена боје камелеона). Способност реаговања на надражаје је наследна.
Променљивост (варијабилност) су разлике у особинама које постоје између јединки исте врсте, а које су дугорочне и преносе се на потомство кроз генерације.
Прилагођеност (адаптација) је усклађеност особина организма са условима средине која му повећава шансу за опстанак и остављање потомства.
Јединке са заштитном бојом (нпр. зелене бубе на зеленом листу) боље су прилагођене окружењу од уочљивих (нпр. црвених буба), јер их предатори теже примећују и ређе лове.
Размножавање: Обезбеђује настанак нових јединки – бесполно (идентичан потомак) или полно (потомак са комбинацијом особина). Могуће је само међу јединкама исте врсте.
Наслеђивање и средина: Особине потомка зависе од наслеђеног материјала и услова животне средине.
Раст и развиће: Раст је повећање димензија тела (квантитет), док је развиће усложњавање грађе (квалитет).
Осетљивост и прилагођавање: Осетљивост представља тренутну реакцију на надражај, док је прилагођеност дугорочна карактеристика захваљујући којој боље прилагођене јединке преживљавају и продужавају врсту.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: