Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам класификације (разврставања)
- Дефиниција: Груписање организама у подгрупе према њиховим заједничким особинама и правилима (критеријумима).
- Природа класификације: Она је људска активност ради лакшег проучавања и увођења реда; у самој природи организми нису подељени у групе, већ живе заједно у животним заједницама.
-
Значај и сврха разврставања живих бића
- Олакшава сналажење и научна истраживања огромне разноврсности живог света.
- Омогућава преношење знања – сазнања о једној групи организама вероватно важе и за њима сродне и сличне организме.
- Помаже у приказивању порекла, сродности и међусобне повезаности бића у природи.
-
Критеријуми за груписање
- Критеријум: Правило или мерило на основу ког се врши разврставање.
- Историјски и практични критеријуми:
- Употребна вредност (јестиво или не, питомо или дивље).
- Спољашњи изглед (боја, величина, облик).
- Начин кретања и животна средина (нпр. Аристотелова подела на водене, копнене и ваздушне животиње).
- Сличност у грађи (нпр. Карл Лине у 18. веку).
- Савремени биолошки критеријум:
- Сродство (заједничко порекло) представља најпоузданији и најважнији критеријум у савременој биологији.
- Што су врсте сродније, то деле већи број заједничких особина.
- Сама спољашња сличност није довољан доказ сродности, већ се сроднички односи утврђују додатним научним истраживањима.
-
Променљивост научних схватања
- Постоје различите научне процене о укупном броју врста на Земљи (од једног до чак осамдесет милиона).
- Са развојем науке и стицањем нових сазнања, критеријуми, научна схватања и класификациони системи се непрестано мењају и унапређују.
Класификација (разврставање) је груписање организама у одређене скупове или категорије на основу њихових заједничких особина (својстава).
Значај класификације: Омогућава лакше сналажење у огромној разноврсности живог света, систематично проучавање организама, као и сагледавање њихове међусобне повезаности. Сазнања о одређеној групи организама могу се применити и на друге њима сродне врсте.
Класификација је активност људи настала ради увођења реда и лакшег разумевања природе. У природи жива бића нису оштро подељена у групе, већ живе заједно и повезана су у животне заједнице.
Критеријум је правило или мерило на основу којег се врши груписање живих бића.
Као критеријуми могу се узети различита својства: боја, величина, облик, начин исхране, начин кретања, животна средина или анатомска грађа.
- Аристотел (пре више од 2000 година) – први је груписао биљке и животиње; животиње је разврставао према начину кретања и животној средини на водене, копнене и ваздушне.
- Карл Лине (18. век) – класификовао је више хиљада врста живих бића на основу сличности у њиховој грађи.
Сродство представља заједничко порекло организама и чини најпоузданији научни критеријум за груписање у савременој биологији.
Спољашња сличност није увек доказ сродности:
- Несродни организми могу личити једни на друге услед прилагођавања истим животним условима (нпр. ајкула и кит).
- Јединке исте врсте могу изгледати веома различито (нпр. гусеница и лептир, или мужјак и женка јеленка).
Што су врсте еволутивно сродније, то по правилу деле већи број заједничких особина.
Класификација (разврставање): Људска активност груписања живих бића на основу заједничких својстава ради лакшег проучавања живог света.
Критеријум: Правило или особина по којој се врши подела (нпр. грађа, станиште, кретање).
Сродство: Главни и најпоузданији биолошки критеријум класификације, заснован на заједничком пореклу организама, а не само на њиховој тренутној спољашњој сличности.
Критеријум: Правило или особина по којој се врши подела (нпр. грађа, станиште, кретање).
Сродство: Главни и најпоузданији биолошки критеријум класификације, заснован на заједничком пореклу организама, а не само на њиховој тренутној спољашњој сличности.
