Корице уџбеника

1.37. Сва жива бића у неком станишту чине животну заједницу

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Животна заједница 1.1. Представља скуп свих јединки различитих врста (микроорганизама, биљака, гљива и животиња) које живе на истом станишту и ступају у међусобне односе.
  2. Односи исхране 2.1. Најважнији су односи међу живим бићима унутар заједнице. 2.2. Ланци исхране - повезују организме према улози у исхрани: 2.2.1. Произвођачи - биљке које саме себи производе храну. 2.2.2. Потрошачи - животиње које се хране другим живим бићима. 2.2.3. Разлагачи - организми који разлажу угинуле органске остатке. 2.3. Мреже исхране - настају укрштањем и преплитањем више ланаца исхране, јер већина потрошача користи више различитих врста као храну и сами представљају плен за више врста.
  3. Други узајамни односи и утицај на средину 3.1. Утицај биљног покривача - биљке мењају услове станишта као што су количина светлости, температура, влажност ваздуха и брзина ветра. 3.2. Формирање земљишта - деловањем корена биљака, микроорганизама, гљива и земљишних животиња директно се стварају састав и особине земљишта. 3.3. Индиректни утицаји међу врстама - мењањем особина животне средине, жива бића стварају повољније или мање повољне услове за опстанак других врста (независно од исхране).
Животна заједница представља скуп свих јединки различитих врста (биљака, животиња, гљива и микроорганизама) које живе на истом станишту и ступају у међусобне односе.
Јединке у заједници не живе изоловано, већ су повезане бројним узајамним утицајима, као и односима са неживом природом свог станишта.
Односи исхране су најважнији односи који повезују чланове животне заједнице у ланце исхране.

Сваки члан ланца исхране представља једну карику са одређеном улогом:

  • Произвођачи - организми (претежно биљке) који у процесу фотосинтезе сами себи производе храну (органске материје) из неорганских материја.
  • Потрошачи - животиње које се хране другим живим бићима (биљкама или другим животињама), јер не могу саме да стварају храну.
  • Разлагачи - микроорганизми и гљиве који разлажу угинуле остатке биљака и животиња на неорганске материје, враћајући их у земљиште.
Пример ланца исхране:
Трава (произвођач) \(\rightarrow\) Скакавац (потрошач I реда / биљојед) \(\rightarrow\) Жаба (потрошач II реда / месојед) \(\rightarrow\) Бактерије и гљиве у земљишту (разлагачи).
Мрежа исхране је сложен систем међусобно повезаних и испреплетаних ланаца исхране унутар једне животне заједнице.
У природи се потрошачи ретко хране само једном врстом хране, а једна врста често представља плен за више различитих грабљивица. Због тога ланци исхране нису изоловани, већ заједно граде разгранату мрежу.

Осим исхране, жива бића утичу једна на друге и мењају своју неживу околину на различите начине:

  • Промена микроклиме станишта - Биљни покривач својим крошњама утиче на продор светлости, влажност ваздуха, брзину ветра и температуру тла (нпр. густе крошње четинара смањују количину светла до тла).
  • Формирање и одржавање земљишта - Корење биљака, гљиве, микроорганизми и земљишне животиње (нпр. кишне глисте) растресају, обогаћују и одржавају састав земљишта.
  • Стварање услова за друге врсте - Деловање једних врста омогућава опстанак другим врстама (нпр. детлић или жуна дубе дупље у дрвету које касније користе друге птице и сисари као склониште).
Животна заједница: Скуп свих различитих врста (биљака, животиња, гљива, микроорганизама) које настањују исто станиште.
Ланци исхране: Повезују чланове према улози у исхрани на произвођаче (биљке), потрошаче (биљоједи и месоједи) и разлагаче (гљиве и бактерије).
Мреже исхране: Испреплетани ланци исхране настали услед разноврсне исхране организама.
Утицај на средину: Жива бића мењају услове станишта (климу, земљиште) и својим активностима стварају повољне или неповољне услове за друге организме.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: