Корице уџбеника

1.39. Прилагођености биљака

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Појам адаптација код биљака

    1. Адаптације су наследне особине које биљкама омогућавају решавање животних проблема и успешно преживљавање у њиховој животној средини.
  2. Основни животни проблеми и прилагођености биљака

    1. Примање воде и минералних материја – упијање неопходних супстанци из земљишта путем корена.
    2. Излагање оптималној количини светлости – омогућава несметану фотосинтезу (нпр. винова лоза и краставац развијају рашљике/витице за пењање ка извору светлости; листови локвања плутају на површини воде).
    3. Очување воде и спречавање исушивања – заштитни механизми за задржавање влаге у телу (нпр. воштана превлака на листовима бршљана).
    4. Преживљавање неповољних периода (хладноће или суше) – мировање током екстремних услова (нпр. висибаба преживљава лето и зиму помоћу подземног стабла – луковице).
    5. Успешно опрашивање и размножавање – привлачење опрашивача бојом, обликом и мирисом цветова (нпр. цветови брескве и љубичице привлаче инсекте).
    6. Расејавање плодова и семена – ширење потомства на нова станишта (нпр. семена са кукицама која се каче за крзно животиња; плодови јавора са крилцима које разноси ветар).
    7. Одбрана од биљоједа и патогена – заштитне структуре и супстанце (нпр. трнови багрема у основи листова).
    8. Међусобно такмичење (конкуренција) – борба за простор, земљиште, воду и светлост са другим биљкама.
  3. Видови (начини) прилагођавања код биљака

    1. Морфолошко-анатомска прилагођавања – промене у величини, облику, грађи и хемијском саставу биљних органа и тела.
    2. Сезонска усклађеност (фенолошка прилагођавања) – прилагођавање процеса раста, развића и размножавања сменама годишњих доба.
    3. Физиолошко-реактивна прилагођавања – брзе промене у грађи и саставу делова тела као директан одговор на факторе спољашње средине.
  4. Заштита угрожених врста

    1. Проучавање адаптација и станишта помаже у разумевању узрока угрожености врста и дефинисању мера њихове заштите.
    2. Међународни датум посвећен очувању биодиверзитета: Светски дан дивљих врста (обележава се 3. марта).
Адаптација (прилагођеност) је наследна особина која помаже биљци да реши одређене проблеме у животној средини и успешно преживи и размножи се.
Основни начини (видови) прилагођавања:
  • Грађа и облик: промене у величини, облику, грађи и саставу биљних органа и читавог тела.
  • Сезонско усклађивање: прилагођавање животних процеса (растење, развиће, цветање, плодоношење) сменама годишњих доба.
  • Реаговање на спољашње факторе: промене у грађи и функцији делова тела под утицајем услова из средине.

Биљке су током еволуције развиле различите прилагођености за решавање кључних животних потреба:

Животна потреба / Проблем Пример адаптације
Примање воде и минерала Развијен коренов систем прилагођен упијању воде из површинских или дубоких слојева земљишта.
Долажење до светлости Измењено стабло у виду рашљика (витица) код пузавица и пењачица (нпр. винова лоза, краставац) које омогућава качење за подлогу и раст ка светлу.
Очување воде (спречавање исушивања) Дебела воштана превлака на површини листова (нпр. бршљан) која смањује губитак воде испаравањем.
Преживљавање суше и хладноће Прелазак у стање мировања помоћу подземних органа, као што су луковице (нпр. висибаба).
Опрашивање Јарко обојени и мирисни цветови (нпр. бресква, љубичица) који привлаче инсекте опрашиваче (пчеле).
Расејавање плодова и семена Кукице на плодовима за качење за крзно животиња или крилца за разношење ветром (нпр. плод јавора).
Одбрана од биљоједа и паразита Механичка заштита у виду трнова на стаблу или листовима (нпр. багрем).
Такмичење за ресурсе (надметање) Широки листови који плутају по површини воде (нпр. локвањ), стварајући густ покривач који заклања светлост другим врстама.
Многе врсте биљака имају уско специфичне адаптације везане за ограничена станишта, због чега су веома осетљиве на промене у животној средини и лако постају угрожене.
Светски дан дивљих врста обележава се 3. марта с циљем подизања свести о потреби очувања дивље флоре и фауне и њихових природних станишта.
Шта су адаптације биљака: Наследне особине грађе, функције или понашања које биљкама омогућавају опстанак у одређеним условима средине.
Кључни примери адаптација:
  • Очување воде: воштана превлака на листовима (бршљан).
  • Хватање светлости: рашљике за пењање (винова лоза, краставац).
  • Неповољни услови (зима/суша): подземна стабла – луковице (висибаба).
  • Размножавање: мирисни и обојени цветови за опрашиваче (бресква, љубичица), плодови са крилцима за ветар (јавор).
  • Заштита: трнови против биљоједа (багрем).
Заштита: Разумевање адаптација и потреба врста неопходно је за њихово очување у природи.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: