Најважније из лекције
План-резиме
-
Ливаде и пашњаци као травне заједнице
- Низијске или планинске заједнице без дрвећа или са врло мало дрвећа.
- Настанак:
- Природно - у пределима са недовољно падавина за развој шума (нпр. степе).
- Под утицајем човека - крчењем шума (најчешћи узрок настанка у Србији).
-
Прилагођености биљака ливада и пашњака
- Траве (доминантне биљке):
- Полегло стабло - често расте испод или уз саму површину земље, штитећи биљку од суше и мраза.
- Раст при основи листа и чланка - омогућава несметан наставак раста након што биљоједи одгризу врх.
- Размножавање - стварају велики број ситних и лаких семена која разноси ветар.
- Зељасте биљке и жбунови:
- Хајдучка трава и камилица - велике цвасти привлаче опрашиваче (пчеле), а отровне или горке материје у ћелијама одбијају биљоједе.
- Дивља ружа - поседује трње за одбрану од биљоједа; плод (шипак) је важан извор хране и витамина за птице и глодаре зими.
- Траве (доминантне биљке):
-
Прилагођености животиња ливада и пашњака
- Организими који живе у земљи или при тлу:
- Скакавац - заштитна (зелена) боја тела омогућава стапање са травом; снажне задње ноге служе за скакање.
- Ровац - предње ноге облика лопата прилагођене су за копање подземних ходника.
- Кртица - подземни начин живота; јаке предње ноге са канџама за копање, слаб вид надокнађен веома осетљивим чулима додира и мириса.
- Кишна глиста - слузава кожа и чланковито тело које се грчи и пружа олакшавају кретање; својом активношћу растреса, проветрава и ђубри земљиште.
- Инсекти летачи:
- Бубамара - јарка (упозоравајућа) боја одбија грабљивице јер сигнализира лош укус и отровност; усни апарат за грицкање служи за лов на биљне ваши.
- Лептир - опрашивач са усним апаратом у облику сурлице (сисаљке) за испијање нектара; ларва (гусеница) има усни апарат за грицкање лишћа, меснате ножице са канџама за причвршћивање и заштитну или упозоравајућу обојеност.
- Глодари и грабљивице:
- Пољски миш - заштитна боја крзна и изузетан слух помажу у скривању од непријатеља.
- Мишар - птица грабљивица са оштрим видом, снажним крилима за једрење у ваздуху, оштрим кљуном и канџама за лов.
- Организими који живе у земљи или при тлу:
-
Улога гљива разлагача
- Шампињон (пољска печурка) - разлаже и упија изумрле биљне остатке; помоћу шешира издиже се изнад траве како би ветар ефикасније разносио споре.
Травне заједнице су копнени екосистеми у којима доминирају зељасте биљке (првенствено траве), без дрвећа или са врло мало појединачног дрвећа.
Према надморској висини деле се на низијске и планинске травне заједнице:
- Ливаде – травне заједнице које човек редовно коси ради добијања сена.
- Пашњаци – травне површине које служе за испашу стоке.
- Природне травне заједнице настају у пределима где нема довољно падавина за развој шума (нпр. степе).
- Антрoпогене (вештачке) травне заједнице на нашим просторима настале су претежно под утицајем човека, крчењем првобитних шума.
Биљке на ливадама и пашњацима развиле су специфична прилагођења на сушу, ветар, мраз и испашу од стране биљоједа:
Прилагођености трава:
- Полегло и подземно стабло – главно стабло расте при површини или под земљом, чиме је заштићено од зимске хладноће, пожара и летње суше. Из њега лако избијају нови корени и листови.
- Раст при основи листа – ћелије које се деле налазе се при дну листа и чланка стабла. Када биљоједи одгризу врх, трава несметано наставља да расте.
- Лака и бројна семена – ситна семена се лако разносе ветром на велике удаљености, а животиње их сакупљају као резервну храну и тиме додатно расејавају.
Остале карактеристичне биљке:
- Хајдучка трава и камилица – образују сложене цвасти које лако привлаче опрашиваче (пчеле), а у ћелијама стварају горке и ароматичне супстанце које одбијају биљоједе.
- Дивља ружа – има трње као механичку заштиту од испаше; плод (шипак) богат је витаминима и служи као зимска храна птицама и ситним сисарима.
| Врста | Тип адаптације и грађа | Улога / Функција |
|---|---|---|
| Скакавац | Зелена боја тела (камуфлажа), снажне задње ноге | Стапање са травом ради скривања од грабљиваца; брзо скакање и бежање |
| Ровац | Снажне предње ноге проширене попут лопата | Копање подземних ходника и кретање кроз земљу |
| Кртица | Ваљкасто тело, предњи удови са канџама окренути у страну, развијена чула мириса и додира (на њушци), закржљале очи | Живот под земљом; копање тунела и проналажење плена у мраку без ослањања на вид |
| Кишна глиста | Чланковито тело које се грчи и пружа, слузава и влажна кожа | Кретање кроз земљиште, кожно дисање; растреса и хумификује земљиште |
| Бубамара | Јарка, упозоравајућа обојеност тела (апосемија), усни апарат за грицкање | Сигнал грабљивцима да је отровна и лошег укуса; лови биљне ваши |
| Лептир | Одрасли: усна сурлица (сисаљка) Гусеница: усни апарат за грицкање, трбушне ножне канџице, упозоравајућа/заштитна боја |
Одрасли срчу нектар и опрашују цветове; гусенице се хране лишћем и чврсто држе за биљку |
| Пољски миш | Сивосмеђа боја крзна, оштар слух и брзина | Скривање у трави и избегавање грабљиваца |
| Мишар | Изузетно оштар вид, снажна крила, оштар савијен кљун и канџе | Лов из ваздуха и хватање ситних кичмењака на отвореном простору |
Печурка шампињон има улогу разлагача у екосистему ливада и пашњака.
Храни се органским материјама угинулих биљака и животиња, разлажући их на минералне супстанце доступне биљкама.
Шешир шампињона служи за стварање и заштиту спора; уздигнут је изнад траве како би струјање ветра ефикасно разнело споре на нова станишта.
Бројност одређене биљне врсте на травњаку процењује се методом узорковања помоћу рама површине \(1\text{ m}^2\). Рам се баца насумично више пута, преброје се јединке унутар рама, а затим се рачуна просечна густина.
\[\text{Просечан број јединки} = \frac{\text{Збир пребројаних јединки у свим узорцима}}{\text{Укупан број узорака}}\]
Пример: Ако се у 5 узорака преброји 12, 8, 15, 9 и 11 јединки беле раде, просечна бројност је \(\frac{12+8+15+9+11}{5} = \frac{55}{5} = 11 \text{ јединки/m}^2\).
Ливаде и пашњаци су отворене травне заједнице настале природно или крчењем шума.
Биљне адаптације: Траве се одликују подземним стаблом, растом из основе листа (отпорност на кошење и испашу) и семеном које разноси ветар. Лековите биљке се бране хемијским супстанцама или трњем.
Адаптације животиња: Прилагођености укључују камуфлажу (скакавац, пољски миш), копање земље (кртица, ровац), упозоравајућу обојеност (бубамара) и специјализоване органе за исхрану и лов (лептир, мишар).
Разлагачи: Гљиве (нпр. шампињон) омогућавају кружење супстанци разлагањем органских остатака.
Биљне адаптације: Траве се одликују подземним стаблом, растом из основе листа (отпорност на кошење и испашу) и семеном које разноси ветар. Лековите биљке се бране хемијским супстанцама или трњем.
Адаптације животиња: Прилагођености укључују камуфлажу (скакавац, пољски миш), копање земље (кртица, ровац), упозоравајућу обојеност (бубамара) и специјализоване органе за исхрану и лов (лептир, мишар).
Разлагачи: Гљиве (нпр. шампињон) омогућавају кружење супстанци разлагањем органских остатака.
