Најважније из лекције
План-резиме
-
Копнене животне заједнице и њихови представници
- Листопадне шуме:
- Карактеристичне биљне врсте: храст, дрен, кукурек.
- Карактеристичне животињске врсте: букова стрижибуба, шумска сова, детлић.
- Простирање: развијају се на мањим надморским висинама при успону уз планину.
- Четинарске шуме:
- Карактеристичне биљне врсте: смрча, бор.
- Карактеристичне животињске врсте: крстоклун, рис, куна, веверица.
- Ливаде (травне заједнице):
- Карактеристичне биљне врсте: хајдучка трава, ливадарка.
- Карактеристичне животињске врсте: скакавац, лептир ластин репак, пољски миш.
- Врсте присутне у више заједница:
- Лисица, орао мишар, јазавац, кишна глиста, кртица.
- Листопадне шуме:
-
Врсте и значај адаптација
- Адаптације у грађи тела:
- Бубамара: јарка црвена боја крила са тачкама служи као упозорење грабљивцима да је отровна и нејестива (апосематија).
- Сова ушара: развијен вид и слух за лоцирање плена, меко и тихо перје за бешуман лет, оштре канџе за хватање плена.
- Кртица (бубојед): ваљкасто тело, предњи удови прилагођени за копање и живот испод површине земље (кртичњаци).
- Смрча: четинасти листови са дебелом воштаном превлаком смањују испаравање; купаста крошња и еластичне, надоле савијене гране спречавају ломљење под теретом снега на ниским температурама.
- Адаптације у понашању (период активности):
- Дневна активност: веверица, детлић, скакавац, лептир ластин репак, орао мишар.
- Ноћна активност: куна, шумска сова, јазавац.
- Прилагодљивост (активни и дању и ноћу): кртица, пољски миш.
- Адаптације у грађи тела:
Копнене животне заједнице представљају скупове биљних и животињских врста које насељавају одређена копнена станишта (листопадне шуме, четинарске шуме, ливаде).
| Животна заједница | Карактеристичне биљке | Карактеристичне животиње |
|---|---|---|
| Листопадна шума | Храст, дрен, кукурек | Букова стрижибуба, детлић, шумска сова, веверица, куна |
| Четинарска шума | Смрча (смрека), бор | Крстоклун, рис |
| Ливада (травна заједница) | Ливадарка, хајдучка трава | Скакавац, пољски миш, кртица, кишна глиста, лептир |
Неке врсте немају уска станишна ограничења и могу успешно живети у више различитих заједница (нпр. лисица, орао мишар, јазавац).
Висински распоред: Са порастом надморске висине мењају се климатски услови. При пењању уз планину, на мањим висинама прво се простиру листопадне шуме, а изнад њих четинарске шуме.
Адаптације у понашању обухватају прилагођавање начина живота и активности организма према ритму дана и ноћи.
- Дневне животиње (активне претежно дању): скакавац, веверица, детлић, орао мишар, дневни лептири (нпр. ластин репак).
- Ноћне животиње (активне ноћу и у сумрак): шумска сова, сова ушара, куна, јазавац, пољски миш.
- Животиње активне под земљом (не зависе директно од светла): кртица.
Морфолошке адаптације су прилагођености у грађи тела које омогућавају опстанак у одређеним условима средине, лов или одбрану од грабљиваца.
- Упозоравајућа обојеност (бубамара): Јарка црвена боја са црним тачкама упозорава потенцијалне грабљивце да је организам отрован, непријатног укуса или нејестив.
- Прилагођености предатора на ноћни лов (сова ушара):
- Крупне очи: омогућавају одличан вид при минималној светлости.
- Изузетно развијен слух: прецизно лоцира плен у мраку.
- Растресито и меко перје: омогућава потпуно бешуман лет.
- Оштре канџе и повијен кљун: ефикасно хватање и савладавање плена (нпр. ровчице).
- Прилагођености за живот под земљом (кртица):
- Предњи удови окренути упоље, проширени попут лопатица са јаким канџама за копање ходника.
- Ваљкасто (вретенасто) тело и густо, баршунасто крзно без израженог смера пружања длаке.
- Закржљале очи заштићене од честица земље.
- Прилагођености четинара на хладноћу и снег (смрча):
- Четине (игличасти листови): мала површина прекривена воштаним слојем спречава губитак воде и смрзавање.
- Купаста крошња: омогућава клизање снега са дрвета.
- Савитљиве, еластичне гране: повијају се под теретом снега без ломљења.
Копнене заједнице: Разликују се према условима станишта на листопадне шуме (храст, букова стрижибуба), четинарске шуме (смрча, крстоклун) и ливаде (ливадарка, скакавац).
Висинско зонално распростирање: Пењањем уз планину листопадне шуме уступају место четинарским због нижих температура.
Адаптације:
Висинско зонално распростирање: Пењањем уз планину листопадне шуме уступају место четинарским због нижих температура.
Адаптације:
- Понашање: подела на дневне (веверица, детлић) и ноћне врсте (сове, куна).
- Одбрана: упозоравајућа обојеност код нејестивих врста (бубамара).
- Лов: чула за ноћни лов и нечујан лет код предатора (сова).
- Подземни живот: лопатасти удови и ваљкасто тело (кртица).
- Опстанак на мразу: воштане иглице, еластичне гране и купаста крошња (смрча).
