Корице уџбеника

1.47. Живот у стајаћим водама

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Стајаће воде и њихове одлике

    • То су воде које не теку или теку веома споро (језера, баре и мочваре).
    • Језера:
      • Могу бити природна или вештачка (настала преграђивањем река бранама).
      • Велика дубина онемогућава допирање светлости до дна, па барске биљке расту искључиво у приобаљу.
      • Дубоки водени слојеви остају хладни током читаве године.
    • Баре:
      • Плитке водене површине где светлост допире до самог дна.
      • Омогућавају бујан раст биљака укорењених у муљу по целој површини.
  2. Биљни свет стајаћих вода (адаптације)

    • Једноћелијске алге: ситни организми који плутају или лебде у води; кључни произвођачи кисеоника и органске хране.
    • Локвањ:
      • Листови и крупни цветови плутају на површини; листови имају воштани омотач против квашења.
      • Нектaр у цвету служи за привлачење инсеката опрашивача.
      • Стабло садржи шупљине испуњене ваздухом које спроводе кисеоник до корена у муљу.
    • Рогоз: приобaлна биљка чији је доњи део стабла уроњен у муљ и воду, док је горњи изнад воде.
    • Дрезга:
      • У потпуности потопљена под водом, често гради густе подводне заједнице (заклон за животиње).
      • Перасто дељени листови пружају већу површину за размену материја и смањују отпор/кидање услед кретања воде.
  3. Животињски свет стајаћих вода (адаптације и начин живота)

    • Газивода (водена стеница): инсект са густим длачицама на ногама које задржавају ваздух и омогућавају ходање по површини воде без тоњења.
    • Вилини коњиц:
      • Одрасле јединке су брзи летачи и грабљивци копненог/ваздушног простора.
      • Ларве воде водени начин живота и такође су предатори.
    • Барска шкољка:
      • Тело је заштићено дводелном љуштуром (капцима) прилагођеном камуфлажи на дну.
      • Филтрација: начин исхране којим шкољка процеђује воду кроз тело и из ње издваја хранљиве честице.
    • Штука: предатор издуженог, хидродинамичног тела и оштрих зуба; лови из заседе међу воденим биљем.
    • Чиков: риба способна да гута ваздух са површине како би преживела недостатак раствореног кисеоника у топлој води.
    • Врсте везане за воду и копно: зелена жаба (развиће преко ларве – пуноглавца), змија рибарица, барска корњача и сива чапља.
Стајаће воде су водени екосистеми у којима вода не тече или се креће веома споро. У њих спадају језера, баре и мочваре.
Тип станишта Дубина и продирање светлости Карактеристике вегетације
Језеро Већа дубина; светлост не допире до дна већег дела језера; дубљи слојеви воде су хладни током целе године. Биљке укорењене у муљу расту само у плићем приобалном појасу где има светлости.
Бара Плитка вода; светлост допире до дна готово целом површином; вода се лакше загрева. Богато обрасла биљкама чији је корен у муљу, а листови на површини или изнад воде.
Мочвара Веома плитка вода са дебелим слојем муља на дну; током дела године може делимично да пресуши. Скоро потпуно обрасла густом воденом и приобалном вегетацијом.
Биљке у стајаћим водама развиле су различите адаптације за опстанак у воденој средини:
  • Једноћелијске алге – микроскопски организми који лебде у води или плутају на површини; врше фотосинтезу и основни су произвођачи хране и кисеоника.
  • Локвањ – биљка чији је корен у муљу, а крупни листови и цветови плутају на површини воде.
    • Воштани омотач на листовима спречава квашење и омогућава плутање.
    • Шупљине испуњене ваздухом унутар стабла спроводе кисеоник од површине до корена у муљу.
    • Крупан цвет са нектаром привлачи инсекте опрашиваче.
  • Рогоз и трска – биљке плитких приобалних делова; доњи део стабла је потопљен у води и муљу, док се горњи део са листовима налази изнад воде.
  • Дрезга – у потпуности живи потопљена у води. Има перасто раздељене листове који пружају мањи отпор покретима воде (не кидају се), повећавају површину за размену гасова и служе као заклон мањим воденим животињама.
Животиње стајаћих вода насељавају површину, слободну воду и муљевито дно:
Филтрирање – начин исхране при коме организам издваја ситне честице хране из воде која протиче кроз његово тело.
  • Газивода (водена стеница) – инсект који се креће по самој површини воде; ноге су јој густо обрасле длачицама које задржавају ваздух и омогућавају јој да користи површински напон воде.
  • Вилини коњиц – одрастао инсект је летач и грабљивац у ваздуху, док његова ларва живи под водом где такође активно лови плен.
  • Барска шкољка – живи делимично укопана у муљу на дну (камуфлажа помоћу боје оклопа); храни се филтрирањем органских честица из воде.
  • Штука – риба грабљивица издуженог, вретенастог тела и оштрих зуба; непомично чека плен сакривена у воденом растињу, а затим муњевито напада.
  • Чиков – риба прилагођена топлим барским водама са мало кисеоника; може да гута атмосферски ваздух и тако надокнади недостатак раствореног кисеоника.
  • Врсте са двојним начином живота (вода–копно):
    • Зелена жаба – размножава се у води, ларва (пуноглавац) живи у води и дише на шкрге, а одрасла јединка живи уз обалу.
    • Барска корњача, змија рибарица и сива чапља – налазе храну у води, а одмарају се и размножавају на копну.
Типови станишта: Стајаће воде деле се према дубини и продирању светлости на језера (дубока, хладно дно, биљке само уз обалу), баре (плитке, светлост до дна, биљке по целој површини) и мочваре (врло плитке, густо обрасле, пуно муља).
Прилагођености биљака: Алге лебде и производе кисеоник; локвањ користи воштани слој и ваздушне шупљине у стаблу за дисање корена; дрезга има перасте листове отпорне на кидање.
Прилагођености животиња: Омогућавају различите начине кретања (длачице на ногама газиводе), исхране (филтрирање код шкољки, грабљиви лоб штуке из заседе) и преживљавања у условима ниског кисеоника (гутање ваздуха код чикова). Многе врсте комбинују водено и копнено станиште током различитих фаза живота.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: