Најважније из лекције
План-резиме
-
Стајаће воде и њихове одлике
- То су воде које не теку или теку веома споро (језера, баре и мочваре).
- Језера:
- Могу бити природна или вештачка (настала преграђивањем река бранама).
- Велика дубина онемогућава допирање светлости до дна, па барске биљке расту искључиво у приобаљу.
- Дубоки водени слојеви остају хладни током читаве године.
- Баре:
- Плитке водене површине где светлост допире до самог дна.
- Омогућавају бујан раст биљака укорењених у муљу по целој површини.
-
Биљни свет стајаћих вода (адаптације)
- Једноћелијске алге: ситни организми који плутају или лебде у води; кључни произвођачи кисеоника и органске хране.
- Локвањ:
- Листови и крупни цветови плутају на површини; листови имају воштани омотач против квашења.
- Нектaр у цвету служи за привлачење инсеката опрашивача.
- Стабло садржи шупљине испуњене ваздухом које спроводе кисеоник до корена у муљу.
- Рогоз: приобaлна биљка чији је доњи део стабла уроњен у муљ и воду, док је горњи изнад воде.
- Дрезга:
- У потпуности потопљена под водом, често гради густе подводне заједнице (заклон за животиње).
- Перасто дељени листови пружају већу површину за размену материја и смањују отпор/кидање услед кретања воде.
-
Животињски свет стајаћих вода (адаптације и начин живота)
- Газивода (водена стеница): инсект са густим длачицама на ногама које задржавају ваздух и омогућавају ходање по површини воде без тоњења.
- Вилини коњиц:
- Одрасле јединке су брзи летачи и грабљивци копненог/ваздушног простора.
- Ларве воде водени начин живота и такође су предатори.
- Барска шкољка:
- Тело је заштићено дводелном љуштуром (капцима) прилагођеном камуфлажи на дну.
- Филтрација: начин исхране којим шкољка процеђује воду кроз тело и из ње издваја хранљиве честице.
- Штука: предатор издуженог, хидродинамичног тела и оштрих зуба; лови из заседе међу воденим биљем.
- Чиков: риба способна да гута ваздух са површине како би преживела недостатак раствореног кисеоника у топлој води.
- Врсте везане за воду и копно: зелена жаба (развиће преко ларве – пуноглавца), змија рибарица, барска корњача и сива чапља.
Стајаће воде су водени екосистеми у којима вода не тече или се креће веома споро. У њих спадају језера, баре и мочваре.
| Тип станишта | Дубина и продирање светлости | Карактеристике вегетације |
|---|---|---|
| Језеро | Већа дубина; светлост не допире до дна већег дела језера; дубљи слојеви воде су хладни током целе године. | Биљке укорењене у муљу расту само у плићем приобалном појасу где има светлости. |
| Бара | Плитка вода; светлост допире до дна готово целом површином; вода се лакше загрева. | Богато обрасла биљкама чији је корен у муљу, а листови на површини или изнад воде. |
| Мочвара | Веома плитка вода са дебелим слојем муља на дну; током дела године може делимично да пресуши. | Скоро потпуно обрасла густом воденом и приобалном вегетацијом. |
Биљке у стајаћим водама развиле су различите адаптације за опстанак у воденој средини:
- Једноћелијске алге – микроскопски организми који лебде у води или плутају на површини; врше фотосинтезу и основни су произвођачи хране и кисеоника.
- Локвањ – биљка чији је корен у муљу, а крупни листови и цветови плутају на површини воде.
- Воштани омотач на листовима спречава квашење и омогућава плутање.
- Шупљине испуњене ваздухом унутар стабла спроводе кисеоник од површине до корена у муљу.
- Крупан цвет са нектаром привлачи инсекте опрашиваче.
- Рогоз и трска – биљке плитких приобалних делова; доњи део стабла је потопљен у води и муљу, док се горњи део са листовима налази изнад воде.
- Дрезга – у потпуности живи потопљена у води. Има перасто раздељене листове који пружају мањи отпор покретима воде (не кидају се), повећавају површину за размену гасова и служе као заклон мањим воденим животињама.
Животиње стајаћих вода насељавају површину, слободну воду и муљевито дно:
Филтрирање – начин исхране при коме организам издваја ситне честице хране из воде која протиче кроз његово тело.
- Газивода (водена стеница) – инсект који се креће по самој површини воде; ноге су јој густо обрасле длачицама које задржавају ваздух и омогућавају јој да користи површински напон воде.
- Вилини коњиц – одрастао инсект је летач и грабљивац у ваздуху, док његова ларва живи под водом где такође активно лови плен.
- Барска шкољка – живи делимично укопана у муљу на дну (камуфлажа помоћу боје оклопа); храни се филтрирањем органских честица из воде.
- Штука – риба грабљивица издуженог, вретенастог тела и оштрих зуба; непомично чека плен сакривена у воденом растињу, а затим муњевито напада.
- Чиков – риба прилагођена топлим барским водама са мало кисеоника; може да гута атмосферски ваздух и тако надокнади недостатак раствореног кисеоника.
- Врсте са двојним начином живота (вода–копно):
- Зелена жаба – размножава се у води, ларва (пуноглавац) живи у води и дише на шкрге, а одрасла јединка живи уз обалу.
- Барска корњача, змија рибарица и сива чапља – налазе храну у води, а одмарају се и размножавају на копну.
Типови станишта: Стајаће воде деле се према дубини и продирању светлости на језера (дубока, хладно дно, биљке само уз обалу), баре (плитке, светлост до дна, биљке по целој површини) и мочваре (врло плитке, густо обрасле, пуно муља).
Прилагођености биљака: Алге лебде и производе кисеоник; локвањ користи воштани слој и ваздушне шупљине у стаблу за дисање корена; дрезга има перасте листове отпорне на кидање.
Прилагођености животиња: Омогућавају различите начине кретања (длачице на ногама газиводе), исхране (филтрирање код шкољки, грабљиви лоб штуке из заседе) и преживљавања у условима ниског кисеоника (гутање ваздуха код чикова). Многе врсте комбинују водено и копнено станиште током различитих фаза живота.
Прилагођености биљака: Алге лебде и производе кисеоник; локвањ користи воштани слој и ваздушне шупљине у стаблу за дисање корена; дрезга има перасте листове отпорне на кидање.
Прилагођености животиња: Омогућавају различите начине кретања (длачице на ногама газиводе), исхране (филтрирање код шкољки, грабљиви лоб штуке из заседе) и преживљавања у условима ниског кисеоника (гутање ваздуха код чикова). Многе врсте комбинују водено и копнено станиште током различитих фаза живота.
