Корице уџбеника

1.48. Живот у текућим водама

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Опште одлике текућих вода

    1. Текуће воде обухватају потоке и реке који теку од извора ка ушћу.
    2. Речни ток се дели на три дела:
      1. Горњи ток - брза, хладна и бистра вода.
      2. Средњи ток - умерена брзина и прелазне карактеристике.
      3. Доњи ток - спора, топлија и често мутна вода.
    3. Водена струја је главно обележје које непрекидно помера воду и организме низводно.
  2. Услови живота у текућим водама

    1. Јачина водене струје захтева посебна прилагођавања биљака и животиња за причвршћивање или активно пливање узводно.
    2. Количина доступне хране је мања него у стајаћим водама:
      1. Горњи токови имају мало произвођача због хладне и брзе воде.
      2. Доњи токови имају смањену производњу услед мутноће која заклања светлост.
    3. Извори органске материје:
      1. Околни шумски екосистеми (лишће, органски отпад, јаја инсеката и жаба).
      2. Повремено изливање низијских река у баре и мртваје (напуштена речна корита претворена у баре).
  3. Биљни свет (произвођачи)

    1. Микроскопске једноћелијске алге.
    2. Вишећелијске алге причвршћене за каменито дно.
    3. Подводне биљке (нпр. дреweekly/дрезга).
    4. Цветнице са плутајућим листовима (нпр. локвањ).
  4. Прилагођавања животиња

    1. Одолевање воденој струји:
      1. Пастрмка - издужено тело, мишићи и снажна пераја за савладавање брзака; грабљивица (оштри зуби).
      2. Караш - плива помоћу пераја у споријим деловима реке.
      3. Хидра - причвршћује се директно за чврсту подлогу.
      4. Ларве тулараша - граде заштитне кућице од каменчића и песка које их држе на дну.
    2. Живот на дну:
      1. Речни рак - тело подељено на чланке, креће се помоћу четири пара ножица, завршава снажним репом; заштитна смеђа боја (камуфлажа).
    3. Полуводени сисари и птице:
      1. Видра - густо, непромочиво крзно, пловне кожице међу прстима, снажан реп и вретенасто тело за лов риба и ракова.
      2. Чапље - високе, танке ноге за гажење кроз плићак и дуг, шиљат кљун за хватање риба и водоземаца.
      3. Корморан - птица прилагођена роњењу и ефикасном лову на рибе.
Текуће воде су површинске копнене воде (потоци и реке) које се крећу у једном смеру – од извора ка ушћу.
Најважнија карактеристика текућих вода је водена струја која непрекидно вуче организме и материјал низводно.
Део тока Брзина воде Температура и провидност Изглед речног дна
Горњи ток Веома брза вода, јак пад Хладна, бистра вода богата кисеоником Каменито и шљунковито дно
Средњи ток Умерена брзина Умерена температура и провидност Шљунак и песак
Доњи ток Споро кретање vode Топлија, замућена вода (мање светлости) Муљевито и песковито дно
Два главна ограничавајућа фактора у текућим водама су јака водена струја и мања количина расположиве хране у поређењу са стајаћим водама.
Порекло хране у рекама:
  • У планинским потоцима храна долази споља – из околних шума кроз које вода протиче (опало лишће, гранчице, копнени инсекти).
  • У низијским рекама храна пристиже током пролећних поплава када се река излива и спаја са околним барама и мртвајама.
Мртваја је део некадашњег речног корита које је главни ток напустио; претвара се у бару која се повремено (током високог водостаја) поново повезује са матичном реком.
Због сталног кретања воде, произвођачи у текућим водама морају бити прилагођени да их струја не однесе:
  • Микроскопске алге – чине фитопланктон у споријим деловима реке.
  • Вишећелијске алге – густо обрастају камење и чврсто су причвршћене за дно.
  • Подводне биљке (нпр. дрезга) – укорењене или повијене у правцу струјања воде.
  • Цветнице са плутајућим листовима (нпр. локвањ) – насељавају мирније, приобалне делове и заливе доњег тока.
Животиње у текућим водама развиле су различите морфолошке и функционалне адаптације како би савладале снагу водене струје и обезбедиле плен:
  • Пастрмка:
    • Живи у хладним и брзим горњим токовима.
    • Има вретенасто, издужено тело и јака, чврста пераја која јој омогућавају пливање узводно уз струју.
    • Грабљивица је са великим устима и оштрим зубима.
  • Караш: риба мирнијих делова реке која активно плива помоћу добро развијених пераја.
  • Видра:
    • Полуводени сисар са аеродинамичним/хидродинамичним издуженим телом.
    • Густо, непромочиво крзно чува телесну температуру.
    • Пловне кожице између прстију и снажан, спљоштен реп чине је изврсним пливачем и рониоцем.
  • Речни рак:
    • Тело грађено од чланака са чврстим оклопом; креће се по дну помоћу 4 пара ногу за ходање.
    • Смеђа заштитна боја омогућава му камуфлажу међу камењем и на дну.
  • Птице мочварице и риболовци:
    • Чапља – има дуге ноге за гажење кроз плићаке и дуг, шиљаст кљун којим лови рибе и жабе.
    • Корморан – птица одличан ронилац и риболовац.
  • Бескичмењаци:
    • Ларве тулараша – граде тешке цевасте кућице од зрнаца песка и каменчића како их струја не би однела.
    • Хидра – лучи лепљиву материју на свом базалном диску и чврсто се држи за подлогу.
Текуће воде (потоци и реке): Карактерише их једносмерни ток од извора ка ушћу, подељен на горњи, средњи и доњи ток.
Основни изазов средине: Јака водена струја и ограничена количина хране у самом кориту (храна примарно долази из околних шума и поплавних подручја – баре и мртваје).
Кључна прилагођавања живих бића:
  • Биљке и алге: чврсто причвршћивање за дно и камење, повијено подводно тело.
  • Животиње: вретенасто тело и јака пераја (пастрмка), пловне кожице и непромочиво крзно (видра), тешке кућице за отежање (ларва тулараша), причвршћивање за подлогу (хидра) и прилагођени екстремитети за плићак (чапља).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: