Најважније из лекције
План-резиме
-
Подела водених заједница
- Стајаће воде: бара, језеро, мочвара.
- Текуће воде: потоци и реке.
-
Карактеристике токова реке
- Горњи ток:
- Већа брзина тока воде.
- Већа осветљеност и прозирност.
- Уже речно корито.
- Нижа температура воде.
- Доњи ток:
- Мања брзина (спорији ток).
- Мања осветљеност (замућенија вода).
- Шире речно корито.
- Виша температура воде.
- Горњи ток:
-
Распоред живих бића у води
- Дно: речни рак, барска шкољка, ларва вилиног коњица.
- Слободна вода: рибе (штука, пастрмка, шаран), видра, микроскопске алге.
- Површина воде: газивода, локвањ (листови и цветови).
-
Прилагођавања (адаптације) организама – пример шарана (доњи ток)
- Облик тела и пераја: омогућавају лакше кретање и пливање у спорој води.
- Бркови поред уста: служе за претраживање и проналажење хране у муљевитом дну.
- Шкрге: органи за дисање (узимање кисеоника из воде).
- Површина тела: прекривена слузи и крљуштима ради лакшег кретања и заштите.
-
Ланац исхране у слатководној средини
- Представља редослед преношења хране и енергије међу бићима.
- Пример низа исхране: Комарац $\rightarrow$ Вилини коњиц $\rightarrow$ Жаба $\rightarrow$ Змија $\rightarrow$ Рода.
Стајаће воде – водене заједнице у којима се вода не креће током (баре, језера, мочваре).
Текуће воде – водене заједнице са сталним током воде (потоци и реке).
Разлике између горњег и доњег тока реке:
| Услов средине | Горњи ток | Доњи ток |
|---|---|---|
| Брзина тока | Већа (брз ток) | Мања (спор ток) |
| Осветљеност / бистрина | Већа (бистра, провидна вода) | Мања (мутна вода) |
| Ширина корита | Мања (уско корито) | Већа (широко корито) |
| Температура воде | Нижа (хладнија вода) | Виша (топлија вода) |
Жива бића у воденим екосистемима заузимају различита станишта према својим животним потребама:
- Дно (муљ и подлога): речни рак, барска шкољка, ларва вилиног коњица.
- Слободна вода: рибе (пастрмка у горњем току, штука и шаран у доњем току), микроскопске алге (фитопланктон).
- Површина воде и приобље: инсект газивода, биљке са плутајућим листовима и цветовима (локвањ), полуводене животиње (видра, мочварне птице).
Шаран је типична риба спорих, мутних вода доњег тока река и стајаћих вода. Његово тело има низ адаптација:
- Облик тела: бочно спљоштено и вретенасто тело олакшава кретање кроз густу, спору воду.
- Бркови поред уста: служе као чулни органи (за додир и укус) за проналажење хране у муљевитом дну.
- Шкрге (испод шкржних поклопаца): органи за дисање којима се узима кисеоник растворен у води.
- Пераја: омогућавају пливање, одржавање равнотеже и мењање правца кретања.
- Слузава површина тела: смањује трење при кретању кроз воду и пружа заштиту од микроорганизама.
Ланац исхране представља редослед којим се организми хране једни другима и тако преносе материју и енергију кроз екосистем.
Пример слатководног ланца исхране:
\[\text{Комарац (ларва/одрасли)} \longrightarrow \text{Вилин коњиц} \longrightarrow \text{Жаба} \longrightarrow \text{Змија (белоушка)} \longrightarrow \text{Рода}\]
- Инсекти служе као извор хране мањим предаторима.
- Жаба се храни инсектима попут вилиног коњица.
- Змија је месојед вишег реда који се храни жабама.
- Рода представља вршног предатора на крају овог ланца.
Водена станишта: Деле се на стајаће (баре, језера, мочваре) и текуће (потоци, реке). Реке се разликују по брзини, температури, ширини корита и количини светлости у горњем и доњем току.
Распоред живих бића: Организми насељавају три главне зоне – дно, слободну воду и саму површину.
Адаптације: Водени организми имају посебна прилагођавања за живот у води (шкрге за дисање, пераја и хидродинамичан облик за кретање, чулне бркове за исхрану у муљу).
Односи исхране: Енергија у воденој средини кружи кроз међусобно повезане чланове ланца исхране (биљке/инсекти \(\rightarrow\) ситнији предатори \(\rightarrow\) крупнији предатори \(\rightarrow\) птице мочварице).
Распоред живих бића: Организми насељавају три главне зоне – дно, слободну воду и саму површину.
Адаптације: Водени организми имају посебна прилагођавања за живот у води (шкрге за дисање, пераја и хидродинамичан облик за кретање, чулне бркове за исхрану у муљу).
Односи исхране: Енергија у воденој средини кружи кроз међусобно повезане чланове ланца исхране (биљке/инсекти \(\rightarrow\) ситнији предатори \(\rightarrow\) крупнији предатори \(\rightarrow\) птице мочварице).
