Најважније из лекције
План-резиме
-
Очување природе и биодиверзитета
- У природи постоји крхка и сложена мрежа међусобних односа између јединки, врста и њихових станишта, настајала милионима година.
- За очување свих видова биолошке разноврсности одговорни су сваки појединац, стручњаци, организације и држава.
-
Активности појединца (лични пример)
- Промена сопствених лоших навика и усвајање еколошки одговорног понашања у свакодневном животу:
- Превоз (нпр. вожња бицикла као нешкодљив вид превоза).
- Смањење отпада и правилно одлагање.
- Одговорна куповина.
- Рационална потрошња воде и енергије (струја, грејање).
- Промена сопствених лоших навика и усвајање еколошки одговорног понашања у свакодневном животу:
-
Заштита и обнова станишта
- Проглашавање одређених територија за заштићена подручја како би се ограничиле штетне људске активности:
- Категорије: национални паркови, паркови природе, специјални резервати природе.
- У Србији постоји око 450 заштићених подручја и 5 националних паркова (Фрушка гора, Ђердап, Копаоник, Тара и Шар-планина).
- Изградња „зелених мостова“ преко препрека попут ауто-путева ради несметаног и безбедног кретања животиња.
- Проглашавање одређених територија за заштићена подручја како би се ограничиле штетне људске активности:
-
Организације, закони и праћење врста
- Удруживање научника и грађана у организације за заштиту природе (нпр. светске организације IUCN и WWF; домаће установе попут Завода за заштиту природе Србије):
- Едукација становништва и јачање еколошке свести.
- Утицај на доношење закона.
- Државни закони и прописи који одређују дозвољена и недозвољена понашања и казне за прекршаје.
- Угрожена врста – врста којој прети опасност од потпуног нестанка.
- Црвене књиге – званична штампана издања која пружају податке о угроженим врстама и стаништима.
- Удруживање научника и грађана у организације за заштиту природе (нпр. светске организације IUCN и WWF; домаће установе попут Завода за заштиту природе Србије):
-
Повратак (реинтродукција) и очување угрожених врста
- Плански и организовани повратак врста које нису потпуно изумрле на Земљи у њихова некадашња станишта.
- Примери успешних акција у Србији:
- Дабар – истребљена врста успешно враћена 2004. године на Засавицу и Обедску бару.
- Белоглави суп – једина преостала врста лешинара у Србији; очуван у кањону реке Увац захваљујући законској заштити, забрани тровања и формирању хранилишта.
Очување природе представља скуп мера и активности за заштиту свих облика биолошке разноврсности (биодиверзитета) и природних станишта.
Мрежа међусобних односа између живих бића и њиховог станишта грађена је милионима година. Веома је осетљива и лако се може нарушити природним појавама или људским деловањем.
У очувању природе подједнако значајну улогу имају појединци, организације и држава.
Лични пример и свакодневне еколошке навике:
- Превоз: коришћење бицикла или пешачење уместо аутомобила смањује загађење ваздуха.
- Отпад: смањење употребе пластике, поновна употреба материјала и одвајање отпада за рециклажу.
- Потрошња ресурса: рационално коришћење воде и уштеда електричне и топлотне енергије.
Заштићено подручје је географски јасно дефинисан простор од изузетног природног значаја у коме се људске активности ограничавају или контролишу ради очувања природе.
Главне врсте заштићених подручја су: национални паркови, паркови природе и специјални резервати природе.
У Србији је заштићено око 450 подручја, међу којима је 5 националних паркова:
- Фрушка гора (први проглашени национални парк у Србији)
- Ђердап
- Копаоник
- Тара
- Шар-планина
Зелени мостови (екодукти) су посебно изграђени прелази прекривени вегетацијом који омогућавају дивљим животињама безбедно прелажење преко аутопутева и других саобраћајних препрека унутар њиховог станишта.
Угрожена врста је врста чија је бројност драстично опала и којој у блиској будућности прети потпуни нестанак са планете или из одређеног региона.
Организације за заштиту природе:
- Међународне организације: IUCN (Међународна унија за заштиту природе) и WWF (Светска организација за природу).
- Институције у Србији: Завод за заштиту природе Србије и Покрајински завод за заштиту природе.
Закони и прописи: Држава прописује правила понашања у природи, забрањује ловокрађу, криволов и загађивање, а за непоштовање прописа одређује строге новчане или кривичне казне.
Црвене књиге: Научне публикације које садрже свеобухватан попис и детаљне информације о угроженим, ретким и ишчезлим врстама.
Повратак врста (реинтродукција): Ако нека врста локално ишчезне, али и даље живи у другим деловима света, може се плански вратити на своје некадашње станиште уз помоћ научника и локалног становништва.
Примери успешне заштите и повратка врста у Србији:
- Дабар: Иако је био потпуно истребљен у Србији, 2004. године је успешно враћен у природна станишта у Специјалним резерватима природе Засавица и Обедска бара.
- Белоглави суп: Једина преостала врста лешинара у Србији. Након драстичног пада бројности услед секундарног тровања (када су људи тровали вукове отровним лешинама), популација у кањону реке Увац обновљена је захваљујући строгој законској заштити, постављању специјалних хранилишта и свакодневном праћењу птица.
Улога у очувању природе: Заштита биодиверзитета зависи од појединачних одговорних навика (штедња воде и струје, рециклажа, вожња бицикла), рада стручних организација (IUCN, WWF) и законских прописа државе.
Заштита станишта: Реализује се кроз проглашење заштићених подручја (национални паркови, резервати природе) и изградњу зелених мостова. У Србији постоји 5 националних паркова: Фрушка гора, Ђердап, Копаоник, Тара и Шар-планина.
Угрожене врсте и повратак: Подаци о врстама којима прети нестанак воде се у Црвеним књигама. Планским мерама заштите могуће је спасити угрожене врсте (попут белоглавог супа) или их вратити на станишта са којих су нестале (попут дабра).
Заштита станишта: Реализује се кроз проглашење заштићених подручја (национални паркови, резервати природе) и изградњу зелених мостова. У Србији постоји 5 националних паркова: Фрушка гора, Ђердап, Копаоник, Тара и Шар-планина.
Угрожене врсте и повратак: Подаци о врстама којима прети нестанак воде се у Црвеним књигама. Планским мерама заштите могуће је спасити угрожене врсте (попут белоглавог супа) или их вратити на станишта са којих су нестале (попут дабра).
