Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам и значај ћелије
- Дефиниција: Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића и најмањи део тела који обједињује све животне особине.
- Животни процеси: Све функције живог бића (дисање, исхрана, излучивање, раст, размножавање) одвијају се на нивоу ћелије.
- Разноврсност: Ћелије се разликују по величини и облику (лоптаст, коцкаст, звездаст, плочаст), што зависи од њихове улоге и положаја у телу, али су у суштини сличне грађе.
-
Откриће ћелије и развој микроскопије
- Светлосни микроскоп: Усавршен у првој половини 17. века (увеличање око 300 пута), омогућио је посматрање микроскопских делова живих бића.
- Роберт Хук (1665): Посматрајући пресеке плуте, први је открио и именовао ћелије.
- Матијас Шлајден и Теодор Шван (19. век): Научно утврдили да су сва биљна и животињска тела изграђена од ћелија.
-
Главни делови ћелије
- Ћелијска мембрана: Омотач који обавија ћелију, одваја је од спољашње средине, регулише промет материја (улаз и излаз) и учествује у комуникацији и осетљивости.
- Цитоплазма: Желатинозни унутрашњи садржај сачињен већином од воде, у коме се одвијају животни процеси; садржи ћелијски скелет (код сложенијих ћелија) који држи и покреће органеле.
- Органеле: Специјализовани унутрашњи одељци (углавном обавијени сопственом мембраном) који врше тачно одређене послове у ћелији.
- Једро: Управљачки центар ћелије који садржи наследни материјал (гене са упутствима за рад), одвојен мембраном од остатка ћелије и одговоран за преношење особина на потомке.
-
Бактерије – најједноставније ћелије
- Грађа: Знатно су мање (и до 100 пута) и једноставније од биљних и животињских ћелија.
- Карактеристике: Немају једро ни ћелијске органеле; наследни материјал је слободан, а сви процеси се одвијају директно у цитоплазми.
Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића и најмањи део тела који у себи обједињује све особине живог (исхрана, дисање, излучивање, раст, размножавање).
Историјат открића ћелије:
- Светлосни микроскоп - инструмент усавршен у првој половини 17. века (са увеличањем око 300 пута), који је омогућио посматрање микроскопских делова живих бића.
- Роберт Хук (1665. године) - енглески научник који је посматрајући танке пресеке плуте први уочио мале коморице и назвао их ћелијама.
- Матијас Шлајден и Теодор Шван (19. век) - научници који су доказали да су тела свих биљака и животиња саграђена од ћелија.
Ћелије се међусобно разликују по величини, облику и улози, али све имају сличну основну грађу.
Величина: Већина ћелија је микроскопска, димензија од \(1 : 1\,000\,000\text{ m}\) до \(1 : 10\,000\text{ m}\). Међутим, неке ћелије могу бити видљиве и голим оком (нпр. ћелије у пулпи поморанџе, тело једноћелијске алге ацетабуларије или кокошије јаје).
Облик: Може бити лоптаст, коцкаст, плочаст, звездаст, вретенаст или штапићаст. Облик и величина ћелије директно зависе од њене функције и положаја у организму.
- Ћелијска мембрана - спољашњи омотач који одваја ћелију од околине, контролише промет материја (шта улази, а шта излази) и омогућава комуникацију и осетљивост ћелије на спољашње утицаје.
- Цитоплазма - унутрашњи желатинозни садржај (већином састављен од воде) у којем се налазе органеле и где се одвија већина животних процеса. Код сложенијих ћелија садржи и ћелијски скелет (мрежу кончића и цевчица).
- Органеле - специјализовани унутрашњи одељци (већином обавијени сопственом мембраном) од којих сваки обавља одређени посао неопходан за живот ћелије.
- Једро - управљачки центар ћелије у коме се налази наследни материјал (гени). Садржи упутства за управљање свим процесима и преноси се са родитељских на потомачке ћелије.
Бактерије су најситнији и најједноставније грађени једноћелијски организми.
- Мање су од биљних и животињских ћелија од 10 до 100 пута.
- Немају једро - њихов наследни материјал није одвојен мембраном, већ лежи слободно у цитоплазми.
- Немају органеле обавијене мембранама, па се сви животни процеси одвијају непосредно у цитоплазми.
Шта је ћелија: Основна јединица грађе и функције свих живих бића. Сви процеси организма (дисање, раст, размножавање) почивају на раду ћелија.
Историја: Роберт Хук је 1665. први назвао и видео ћелију уз помоћ микроскопа, док су Шлајден и Шван утврдили да су сва жива бића изграђена од ћелија.
Основни делови сложене ћелије: Ћелијска мембрана (заштита и размена материја), цитоплазма (средиште процеса), органеле (ћелијски „органи”) и једро (управљачки центар са генима).
Бактерије: Најједноставније и најмање ћелије које немају једро ни органеле, већ им се сви процеси и наследни материјал налазе слободно у цитоплазми.
Историја: Роберт Хук је 1665. први назвао и видео ћелију уз помоћ микроскопа, док су Шлајден и Шван утврдили да су сва жива бића изграђена од ћелија.
Основни делови сложене ћелије: Ћелијска мембрана (заштита и размена материја), цитоплазма (средиште процеса), органеле (ћелијски „органи”) и једро (управљачки центар са генима).
Бактерије: Најједноставније и најмање ћелије које немају једро ни органеле, већ им се сви процеси и наследни материјал налазе слободно у цитоплазми.
