Корице уџбеника

I.4. Скуповне операције

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

а)

\[ A \cap B = \{3, 4, 5, 6\} \] \[ A \cup B = \{1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9\} \] \[ A \setminus B = \{1, 2\} \] \[ B \setminus A = \{7, 8, 9\} \]

б)

\[ A \cap B = \{5, 15\} \] \[ A \cup B = \{5, 10, 15, 20, 25\} \] \[ A \setminus B = \{10, 20\} \] \[ B \setminus A = \{25\} \]

в)

\[ A \cap B = \{2\} \] \[ A \cup B = \{2, 3, 4, 5, 6, 7, 8\} \] \[ A \setminus B = \{3, 5, 7\} \] \[ B \setminus A = \{4, 6, 8\} \]

г)

\[ A \cap B = \{1, 2\} \] \[ A \cup B = \{1, 2, 11, 12, 21, 22\} \] \[ A \setminus B = \{11, 22\} \] \[ B \setminus A = \{12, 21\} \]

Детаљно решење

Увод: Дефиниције скуповних операција

Пре него што пређемо на решавање задатка, подсетићемо се значења основних операција са скуповима:
  • Пресек (\( \cap \)): Скуп који чине елементи који припадају и скупу \( A \) и скупу \( B \).
  • Унија (\( \cup \)): Скуп који чине сви елементи скупова \( A \) и \( B \) заједно (заједничке елементе пишемо само једном).
  • Разлика (\( \setminus \)): Разлика \( A \setminus B \) је скуп елемената који припадају скупу \( A \), али не припадају скупу \( B \). Обратно важи за \( B \setminus A \).

а) \( A = \{1, 2, 3, 4, 5, 6\} \), \( B = \{3, 4, 5, 6, 7, 8, 9\} \)

Корак 1: Одређивање операција

- Пресек: Елементи који се налазе у оба скупа су \( 3, 4, 5, 6 \). \[ A \cap B = \{3, 4, 5, 6\} \] - Унија: Сви елементи из оба скупа су: \[ A \cup B = \{1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9\} \] - Разлика \( A \setminus B \): Елементи из \( A \) који нису у \( B \) су \( 1 \) и \( 2 \). \[ A \setminus B = \{1, 2\} \] - Разлика \( B \setminus A \): Елементи из \( B \) који нису у \( A \) су \( 7, 8, 9 \). \[ B \setminus A = \{7, 8, 9\} \]

б) \( A = \{5, 10, 15, 20\} \), \( B = \{5, 15, 25\} \)

Корак 1: Одређивање операција

- Пресек: Заједнички елементи су \( 5 \) и \( 15 \). \[ A \cap B = \{5, 15\} \] - Унија: Спајамо све елементе: \[ A \cup B = \{5, 10, 15, 20, 25\} \] - Разлика \( A \setminus B \): Остају \( 10 \) и \( 20 \). \[ A \setminus B = \{10, 20\} \] - Разлика \( B \setminus A \): Остаје само \( 25 \). \[ B \setminus A = \{25\} \]

в) \( A = \{2, 3, 5, 7\} \), \( B = \{2, 4, 6, 8\} \)

Корак 1: Одређивање операција

- Пресек: Једини заједнички елемент је \( 2 \). \[ A \cap B = \{2\} \] - Унија: \[ A \cup B = \{2, 3, 4, 5, 6, 7, 8\} \] - Разлика \( A \setminus B \): Елементи \( 3, 5, 7 \). \[ A \setminus B = \{3, 5, 7\} \] - Разлика \( B \setminus A \): Елементи \( 4, 6, 8 \). \[ B \setminus A = \{4, 6, 8\} \]

г) \( A = \{1, 2, 11, 22\} \), \( B = \{1, 2, 12, 21\} \)

Корак 1: Одређивање операција

- Пресек: Заједнички су \( 1 \) и \( 2 \). \[ A \cap B = \{1, 2\} \] - Унија: \[ A \cup B = \{1, 2, 11, 12, 21, 22\} \] - Разлика \( A \setminus B \): Остају \( 11 \) и \( 22 \). \[ A \setminus B = \{11, 22\} \] - Разлика \( B \setminus A \): Остају \( 12 \) и \( 21 \). \[ B \setminus A = \{12, 21\} \]

Кратак запис решења:

а) \( A \cap B = \{3, 4, 5, 6\} \), \( A \cup B = \{1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9\} \), \( A \setminus B = \{1, 2\} \), \( B \setminus A = \{7, 8, 9\} \) б) \( A \cap B = \{5, 15\} \), \( A \cup B = \{5, 10, 15, 20, 25\} \), \( A \setminus B = \{10, 20\} \), \( B \setminus A = \{25\} \) в) \( A \cap B = \{2\} \), \( A \cup B = \{2, 3, 4, 5, 6, 7, 8\} \), \( A \setminus B = \{3, 5, 7\} \), \( B \setminus A = \{4, 6, 8\} \) г) \( A \cap B = \{1, 2\} \), \( A \cup B = \{1, 2, 11, 12, 21, 22\} \), \( A \setminus B = \{11, 22\} \), \( B \setminus A = \{12, 21\} \)

Најважније из лекције

Пресек (\( \cap \)): Елементи који су и у једном и у другом скупу. (Заједнички елементи).
Унија (\( \cup \)): Елементи који су у једном или у другом скупу. (Сви елементи заједно).
Разлика (\( \setminus \)): Елементи који су у првом скупу, а нису у другом скупу. (Оно што остане кад се заједничко одузме од првог).
Пресек скупова \( A \) и \( B \) јесте скуп свих елемената који припадају и скупу \( A \) и скупу \( B \).
Ознака за пресек је \( A \cap B \).
\[ A \cap B = \{x \mid x \in A \text{ и } x \in B\} \]
Венов дијаграм два скупа A и B који се делимично преклапају. Заједничка област у средини је обојена и представља пресек A ∩ B.
Својства пресека:
  • \( A \cap B = B \cap A \)
  • Ако је један скуп подскуп другог (\( C \subset D \)), онда је њихов пресек једнак мањем скупу: \( C \cap D = C \).
Дисјунктни скупови: За скупове чији је пресек празан скуп (\( E \cap F = \emptyset \)) каже се да су дисјунктни. Они немају заједничких елемената.
Дати су скупови \( S = \{1, 4, 9, 16\} \) и \( T = \{6, 16, 26\} \).
Њихов пресек су елементи који се налазе у оба скупа: \( S \cap T = \{16\} \).
Унија скупова \( A \) и \( B \) јесте скуп свих елемената који припадају бар једном од скупова \( A \) или \( B \).
Ознака за унију је \( A \cup B \).
\[ A \cup B = \{x \mid x \in A \text{ или } x \in B\} \]
Венов дијаграм два скупа A и B. Целокупна област оба скупа, укључујући и њихов пресек, обојена је и представља унију A ∪ B.
Својства уније:
  • \( A \cup B = B \cup A \)
  • Ако је један скуп подскуп другог (\( C \subset D \)), онда је њихова унија једнака већем скупу: \( C \cup D = D \).
Дати су скупови \( A = \{1, 2\} \) и \( B = \{2, 3, 4\} \).
Њихова унија обухвата све елементе из оба скупа (без понављања): \( A \cup B = \{1, 2, 3, 4\} \).
Разлика скупова \( A \) и \( B \) јесте скуп свих елемената који припадају скупу \( A \), а не припадају скупу \( B \).
Ознака за разлику је \( A \setminus B \).
\[ A \setminus B = \{x \mid x \in A \text{ и } x \notin B\} \]
Два Венова дијаграма. На првом је обојена само област скупа A која не припада скупу B (представља A \ B). На другом је обојена само област скупа B која не припада скупу A (представља B \ A).
Својства разлике:
  • За разлику од пресека и уније, скупови \( A \setminus B \) и \( B \setminus A \) не морају бити једнаки.
  • Ако су скупови једнаки (\( A = B \)), онда је \( A \setminus B = \emptyset \).
  • Ако је \( C \subset D \), онда је \( C \setminus D = \emptyset \) (јер су сви елементи из \( C \) већ у \( D \)).
  • Ако су скупови дисјунктни (\( E \cap F = \emptyset \)), тада уклањање елемената другог скупа ништа не мења: \( E \setminus F = E \).
Дати су скупови \( A = \{1, 2, 3, 4, 5\} \) и \( B = \{4, 5, 6\} \).
\( A \setminus B = \{1, 2, 3\} \) (елементи који су само у A).
\( B \setminus A = \{6\} \) (елементи који су само у B).

Задаци за вежбање

Лак: Дати су скупови \( A = \{5, 10, 15\} \) и \( B = \{10, 15, 20\} \). Одреди њихов пресек (\( A \cap B \)) и унију (\( A \cup B \)).
\( A \cap B = \{10, 15\} \) (заједнички елементи)
\( A \cup B = \{5, 10, 15, 20\} \) (сви елементи из оба скупа)
Средњи: Дати су скупови \( C = \{2, 4, 6, 8, 10\} \) и \( D = \{6, 8, 10, 12\} \). Одреди разлике скупова \( C \setminus D \) и \( D \setminus C \).
\( C \setminus D = \{2, 4\} \) (елементи који су у C, али нису у D)
\( D \setminus C = \{12\} \) (елементи који су у D, али нису у C)
Тежак: Дат је скуп \( S = \{1, 2, 3\} \) и скуп \( T = \{1, 2, 3, 4, 5\} \). Приметимо да је \( S \subset T \). Користећи правила за подскупове (без појединачног исписивања елемената), одреди чему су једнаки \( S \cap T \), \( S \cup T \) и \( S \setminus T \).
Пошто је \( S \) подскуп скупа \( T \):
\( S \cap T = S \) (пресек је мањи скуп)
\( S \cup T = T \) (унија је већи скуп)
\( S \setminus T = \emptyset \) (када из подскупа одузмемо шири скуп, не остаје ништа)

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: