Корице уџбеника

I.7. Дељење са остатком

Изабери решење задатка:

Задатак 6

Кратко решење

Интервал прве стотине: \( 1 \le x \le 100 \)

а)

\[ x = 5 \cdot q + 1 \] \[ 100 - 1 = 99 \] \[ 99 : 5 = 19 \text{ (остатак 4)} \Rightarrow q_{max} = 19 \] \[ 1 \le 1 \Rightarrow q_{min} = 0 \] \[ 0 \le q \le 19 \] \[ \text{Број бројева} = 19 - 0 + 1 = 20 \]

б)

\[ x = 5 \cdot q + 3 \] \[ 100 - 3 = 97 \] \[ 97 : 5 = 19 \text{ (остатак 2)} \Rightarrow q_{max} = 19 \] \[ 1 \le 3 \Rightarrow q_{min} = 0 \] \[ 0 \le q \le 19 \] \[ \text{Број бројева} = 19 - 0 + 1 = 20 \]

в)

\[ x = 5 \cdot q + 4 \] \[ 100 - 4 = 96 \] \[ 96 : 5 = 19 \text{ (остатак 1)} \Rightarrow q_{max} = 19 \] \[ 1 \le 4 \Rightarrow q_{min} = 0 \] \[ 0 \le q \le 19 \] \[ \text{Број бројева} = 19 - 0 + 1 = 20 \]

г)

\[ x = 5 \cdot q + 0 = 5 \cdot q \] \[ 100 : 5 = 20 \Rightarrow q_{max} = 20 \] \[ q_{min} = 1 \text{ (јер је } 1 \text{ најмањи број интервала)} \] \[ 1 \le q \le 20 \] \[ \text{Број бројева} = 20 - 1 + 1 = 20 \]

Детаљно решење

Да бисмо решили овај задатак, прво морамо да одредимо границе интервала унутар кога тражимо бројеве. Како се у задатку траже бројеви "прве стотине", а напомена каже да је 1 најмањи број прве стотине, наш интервал је од 1 до 100, односно важи \( 1 \le x \le 100 \).

а) остатак 1

Одређивање општег облика

Бројеве који при дељењу са 5 дају остатак 1 можемо записати у општем облику као \( 5 \cdot q + 1 \), где је \( 5 \) делилац, \( 1 \) остатак, а \( q \) непознати количник (\( q \in \mathbb{N}_0 \)).

Највећи количник и највећи број

Да бисмо пронашли највећи могући количник (\( q_{max} \)), одузимамо остатак 1 од горње границе интервала (100): \[ 100 - 1 = 99 \] Добијену разлику делимо са 5: \[ 99 : 5 = 19 \text{ (остатак 4)} \] Када занемаримо остатак, добијамо да је највећи количник \( q_{max} = 19 \). Највећи тражени број у првој стотини добијамо када овај количник убацимо у општи облик: \[ 5 \cdot 19 + 1 = 95 + 1 = 96 \]

Најмањи количник и најмањи број

Како је доња граница (1) једнака остатку (1), најмањи могући количник је \( q_{min} = 0 \), а најмањи тражени број је сам остатак: \[ 5 \cdot 0 + 1 = 1 \]

Пребројавање бројева

Низ свих тражених бројева добијамо навођењем њихових облика за све вредности количника \( q \) од 0 до 19 (\( 0 \le q \le 19 \)): \[ 5 \cdot 0 + 1, 5 \cdot 1 + 1, 5 \cdot 2 + 1, \dots, 5 \cdot 19 + 1 \] Укупан број ових бројева израчунавамо по формули \( q_{max} - q_{min} + 1 \): \[ 19 - 0 + 1 = 20 \]

б) остатак 3

Одређивање општег облика

Бројеве који при дељењу са 5 дају остатак 3 записујемо у облику \( 5 \cdot q + 3 \).

Највећи количник и највећи број

Одузимамо остатак 3 од горње границе интервала (100): \[ 100 - 3 = 97 \] Делимо разлику са 5: \[ 97 : 5 = 19 \text{ (остатак 2)} \] Највећи количник је \( q_{max} = 19 \). Највећи тражени број је: \[ 5 \cdot 19 + 3 = 95 + 3 = 98 \]

Најмањи количник и најмањи број

Како је доња граница (1) мања од остатка (3), најмањи могући количник је \( q_{min} = 0 \), а најмањи тражени број је: \[ 5 \cdot 0 + 3 = 3 \]

Пребројавање бројева

Низ свих тражених бројева за количник \( 0 \le q \le 19 \) је: \[ 5 \cdot 0 + 3, 5 \cdot 1 + 3, 5 \cdot 2 + 3, \dots, 5 \cdot 19 + 3 \] Укупан број ових бројева је: \[ 19 - 0 + 1 = 20 \]

в) остатак 4

Одређивање општег облика

Бројеве који при дељењу са 5 дају остатак 4 записујемо у облику \( 5 \cdot q + 4 \).

Највећи количник и највећи број

Одузимамо остатак 4 од горње границе (100): \[ 100 - 4 = 96 \] Делимо разлику са 5: \[ 96 : 5 = 19 \text{ (остатак 1)} \] Највећи количник је \( q_{max} = 19 \). Највећи тражени број је: \[ 5 \cdot 19 + 4 = 95 + 4 = 99 \]

Најмањи количник и најмањи број

Како је доња граница (1) мања од остатка (4), најмањи количник је \( q_{min} = 0 \), а најмањи број је: \[ 5 \cdot 0 + 4 = 4 \]

Пребројавање бројева

Низ свих тражених бројева за количник \( 0 \le q \le 19 \) је: \[ 5 \cdot 0 + 4, 5 \cdot 1 + 4, 5 \cdot 2 + 4, \dots, 5 \cdot 19 + 4 \] Укупан број ових бројева је: \[ 19 - 0 + 1 = 20 \]

г) остатак 0

Одређивање општег облика

Бројеве који при дељењу са 5 дају остатак 0 (односно који су дељиви са 5) записујемо у облику \( 5 \cdot q + 0 \), што можемо краће записати као \( 5 \cdot q \).

Највећи количник и највећи број

Одузимамо остатак 0 од горње границе (100): \[ 100 - 0 = 100 \] Делимо разлику са 5: \[ 100 : 5 = 20 \] Највећи количник је \( q_{max} = 20 \). Највећи тражени број је: \[ 5 \cdot 20 = 100 \]

Најмањи количник и најмањи број

Доња граница интервала је 1. Како се у задатку траже искључиво природни бројеви прве стотине, а остатак је 0, најмањи могући количник не може бити 0 (јер бисмо добили број \( 5 \cdot 0 = 0 \), који није у интервалу). Зато је најмањи количник \( q_{min} = 1 \). Најмањи тражени број је: \[ 5 \cdot 1 = 5 \]

Пребројавање бројева

Низ свих тражених бројева за количник \( 1 \le q \le 20 \) је: \[ 5 \cdot 1, 5 \cdot 2, 5 \cdot 3, \dots, 5 \cdot 20 \] Укупан број ових бројева је: \[ 20 - 1 + 1 = 20 \]

Кратак запис решења:

а)

\[ 1 \le 5 \cdot q + 1 \le 100 \] \[ 0 \le q \le 19 \Rightarrow 20 \text{ бројева} \]

б)

\[ 1 \le 5 \cdot q + 3 \le 100 \] \[ 0 \le q \le 19 \Rightarrow 20 \text{ бројева} \]

в)

\[ 1 \le 5 \cdot q + 4 \le 100 \] \[ 0 \le q \le 19 \Rightarrow 20 \text{ бројева} \]

г)

\[ 1 \le 5 \cdot q \le 100 \] \[ 1 \le q \le 20 \Rightarrow 20 \text{ бројева} \]

Најважније из лекције

Увек важи једнакост \( a = q \cdot b + r \), где је дељеник једнак производу количника и делиоца, увећаном за остатак.
Најважније правило код дељења са остатком је да остатак увек мора бити ненагативан и мањи од делиоца (\( 0 \leq r < b \)).
Број могућих остатака при дељењу са бројем \( n \) увек износи тачно \( n \), а то су бројеви од \( 0 \) до \( n-1 \).
За било које природне бројеве \( a \) и \( b \), постоји највећи број \( q \) (који је природан број или једнак 0) такав да је \( qb \leq a \). Разлика између \( a \) и \( qb \) представља остатак.
\[ a = q \cdot b + r, \quad 0 \leq r < b \]
\( a \) – дељеник, \( b \) – делилац, \( q \) – количник, \( r \) – остатак.
Остатак \( r \) увек мора бити већи или једнак нули, али строго мањи од делиоца \( b \).
Бројевна права која приказује однос бројева код дељења са остатком. Приказани су умношци делиоца b (0, b, 2b... qb). Број a се налази између qb и (q+1)b, а растојање од qb до a представља остатак r.
Ако имамо 500 динара и једна свеска кошта 80 динара, колико свезака можемо купити?
Тражимо највећи број \( q \) тако да је \( q \cdot 80 \leq 500 \).
Како је \( 6 \cdot 80 = 480 < 500 \), а \( 7 \cdot 80 = 560 > 500 \), највећи количник је 6. Можемо купити 6 свезака.
Остатак (кусур) је \( 500 - 480 = 20 \) динара. Записујемо: \( 500 = 6 \cdot 80 + 20 \).
Ако је делилац \( n > 1 \), могући остаци при дељењу бројева са \( n \) припадају скупу \( \{0, 1, 2, \dots, n - 1\} \).
Најпознатији пример је дељење са 2, према којем се сви бројеви деле на парне и непарне:
  • Парни бројеви: При дељењу са 2 дају остатак 0. Сваки паран број се може записати у облику \( 2q \).
  • Непарни бројеви: При дељењу са 2 дају остатак 1. Сваки непаран број се може записати у облику \( 2q + 1 \).
Остаци при дељењу било ког броја са 5 могу бити само из скупа \( \{0, 1, 2, 3, 4\} \). Немогуће је добити остатак 5 или већи при дељењу са 5.
Сви бројеви који при дељењу са бројем \( b \) дају остатак \( r \), могу се записати у општем облику \( b \cdot q + r \), где је \( q \) природан број или нула.
Колико има бројева у првој стотини (од 1 до 100) који при дељењу са 5 дају остатак 2?
Сви такви бројеви су облика \( 5q + 2 \).
За \( q = 0 \), најмањи такав број је \( 5 \cdot 0 + 2 = 2 \).
Највећи такав број у првој стотини је 97, јер је \( 19 \cdot 5 + 2 = 97 \).
Вредности за \( q \) иду од 0 до 19, што значи да укупно постоји 20 таквих бројева.

Задаци за вежбање

Лак задатак: Одреди количник и остатак при дељењу броја 45 са 7.
Тражимо највећи број који помножен са 7 даје резултат мањи или једнак 45.
\( 6 \cdot 7 = 42 \)
Разлика до 45 је остатак: \( 45 - 42 = 3 \).
Одговор: Количник је 6, а остатак је 3. Записујемо \( 45 = 6 \cdot 7 + 3 \).
Средњи задатак: Одреди број који при дељењу са 35 даје количник 52 и остатак 10.
Користимо формулу за дељење са остатком: \( a = q \cdot b + r \).
Познато нам је: делилац \( b = 35 \), количник \( q = 52 \) и остатак \( r = 10 \).
\( a = 52 \cdot 35 + 10 \)
\( a = 1820 + 10 \)
\( a = 1830 \)
Одговор: Тражени број је 1830.
Тежак задатак: Колико има бројева у првој педесетици (од 1 до 50) који при дељењу са 4 дају остатак 3?
Сви бројеви који при дељењу са 4 дају остатак 3 могу се записати у облику \( 4q + 3 \).
Проверавамо за које вредности \( q \) (почевши од 0) су ови бројеви мањи или једнаки 50:
За \( q = 0 \): \( 4 \cdot 0 + 3 = 3 \)
Тражимо највећи: \( 4 \cdot 11 = 44 \), па је \( 44 + 3 = 47 \) (јер би за \( q=12 \) број био \( 48+3=51 \), што је преко 50).
Дакле, \( q \) узима све вредности из скупа \( \{0, 1, 2, \dots, 11\} \).
Одговор: Укупно има 12 таквих бројева.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: