Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

а)
\( D_{12} = \{1, 2, 3, 4, 6, 12\} \) Од белих (1), жутих (2) и сивих (6).
б)
\( D_{15} = \{1, 3, 5, 15\} \) Од белих (1), наранџастих (3) и браон (5).
в)
\( D_{11} = \{1, 11\} \) Само од белих (1).
г)
\( k_c \cdot 4 = k_p \cdot 8 \) \( k_c = 2 \cdot k_p \) Број црвених блокова је два пута већи од броја плавих (однос је \( 2 : 1 \)).
д)
\( 6 \mid m \) \( 2 \mid 6 \implies 2 \mid m \) Да.
ђ)
\( m = \text{НЗС}(5, 7) = 5 \cdot 7 = 35 \)

Детаљно решење

Са слике видимо дужине блокова према бојама: - бели блок: дужина 1 - жути блок: дужина 2 - наранџасти блок: дужина 3 - црвени блок: дужина 4 - браон блок: дужина 5 - сиви блок: дужина 6 - зелени блок: дужина 7 - плави блок: дужина 8 - љубичасти блок: дужина 9 Да би се од блокова одређене боје (дужине \( d \)) могао направити воз дужине \( n \), дужина блока \( d \) мора бити делилац дужине воза \( n \), односно мора важити \( d \mid n \).

а) Од којих још блокова се може направити једнобојни воз дужине 12?

Корак 1: Одређивање свих делилаца броја 12

Скуп свих делилаца броја 12 је: \[ D_{12} = \{1, 2, 3, 4, 6, 12\} \]

Корак 2: Одређивање одговарајућих боја

У тексту задатка су већ наведени наранџасти (дужине 3) и црвени (дужине 4). Преостали делиоци међу понуђеним блоковима су: - дужина 1: бели блок - дужина 2: жути блок - дужина 6: сиви блок Воз дужине 12 се може направити још од белих, жутих и сивих блокова.

б) Од којих блокова се може направити једнобојни воз дужине 15?

Корак 1: Одређивање свих делилаца броја 15

Скуп свих делилаца броја 15 је: \[ D_{15} = \{1, 3, 5, 15\} \]

Корак 2: Одређивање одговарајућих боја блокова

Међу доступним блоковима, дужине које деле 15 су: - дужина 1: бели блок - дужина 3: наранџасти блок - дужина 5: браон блок Воз дужине 15 се може направити од белих, наранџастих и браон блокова.

в) Од којих блокова се може направити једнобојни воз дужине 11?

Корак 1: Одређивање свих делилаца броја 11

Број 11 је прост број, па су његови једини делиоци: \[ D_{11} = \{1, 11\} \]

Корак 2: Одређивање одговарајућих боја блокова

Једини доступан блок чија дужина дели 11 је блок дужине 1 (бели блок). Воз дужине 11 се може направити само од белих блокова.

г) Ако је црвени воз исте дужине као плави воз, какав је однос броја употребљених црвених блокова и броја употребљених плавих блокова?

Корак 1: Постављање једнакости за дужине возова

Нека је \( k_c \) број црвених блокова, а \( k_p \) број плавих блокова. Дужина црвеног блока је 4, а дужина плавог блока је 8. Пошто су возови једнаких дужина: \[ k_c \cdot 4 = k_p \cdot 8 \]

Корак 2: Одређивање односа броја блокова

Дељењем обе стране са 4 добијамо: \[ k_c = 2 \cdot k_p \] Број црвених блокова је два пута већи од броја плавих блокова (однос броја црвених према броју плавих блокова је \( 2 : 1 \)).

д) Ако се може направити сиви воз дужине \( m \), да ли се може направити и жути воз исте дужине \( m \)?

Корак 1: Анализа услова за сиви воз

Ако се може направити сиви воз дужине \( m \), то значи да је број \( m \) дељив дужином сивог блока (6): \[ 6 \mid m \]

Корак 2: Примена својства дељивости

Како је дужина жутог блока једнака 2, а број 6 је дељив са 2: \[ 2 \mid 6 \] Због транзитивности дељивости, ако \( 2 \mid 6 \) и \( 6 \mid m \), следи да: \[ 2 \mid m \] То значи да се од жутих блокова увек може направити воз дужине \( m \) (сваки сиви блок дужине 6 може се заменити са три жута блока дужине 2). Одговор је: Да.

ђ) Одреди најмањи број \( m \) такав да се може направити и браон и зелени воз дужине \( m \).

Корак 1: Одређивање услова за дужину \( m \)

Дужина браон блока је 5, па мора важити \( 5 \mid m \). Дужина зеленог блока је 7, па мора важити \( 7 \mid m \). Број \( m \) мора бити заједнички садржалац бројева 5 и 7.

Корак 2: Рачунање најмањег заједничког садржаоца

Најмања тражена дужина \( m \) је најмањи заједнички садржалац бројева 5 и 7: \[ m = \text{НЗС}(5, 7) \] Како су бројеви 5 и 7 прости: \[ \text{НЗС}(5, 7) = 5 \cdot 7 = 35 \] Најмањи број \( m \) је 35.

Кратак запис решења:

а) Од белих, жутих и сивих блокова. б) Од белих, наранџастих и браон блокова. в) Само од белих блокова. г) \( k_c \cdot 4 = k_p \cdot 8 \implies k_c = 2 \cdot k_p \) (црвених је дупло више, однос \( 2 : 1 \)). д) Да, јер \( 2 \mid 6 \). ђ) \( m = \text{НЗС}(5, 7) = 35 \).

Најважније из лекције

Кључни појмови дељивости:
• Број \( a \) је дељив бројем \( b \) (\( b \mid a \)) ако је при дељењу остатак нула (\( a = b \cdot q \)).
• Ако \( b \mid a \), тада је \( b \) делилац броја \( a \), а \( a \) је садржалац броја \( b \).
• Скуп делилаца \( D_n \): Коначан скуп. Увек садржи број 1 (најмањи) и број \( n \) (највећи). Пример: \( D_8 = \{1, 2, 4, 8\} \).
• Скуп садржалаца \( S_n \): Бесконачан скуп. Најмањи је сам број \( n \). Добија се множењем броја \( n \) природним бројевима. Пример: \( S_8 = \{8, 16, 24, 32, ...\} \).
Ако је остатак при дељењу броја \( a \) са \( b \) (\( b \neq 0 \)) једнак нули, кажемо да се \( a \) може поделити са \( b \) без остатка.
Број \( a \) из \( \mathbb{N}_0 \) је дељив природним бројем \( b \) ако постоји \( q \) из \( \mathbb{N}_0 \) такав да је \( a = b \cdot q \).
Дељивост је релација међу бројевима:
  • \( b \le a \iff a = b + c \), за неко \( c \) из \( \mathbb{N}_0 \)
  • \( b \mid a \iff a = b \cdot q \), за неко \( q \) из \( \mathbb{N}_0 \)
Дељење (\( a : b \)) је израз чија вредност може бити број или недефинисана. Дељивост (\( b \mid a \)) је исказ (релација) који може бити тачан или нетачан.
\( b \mid a \) читамо као "\( b \) дели \( a \)" или "\( a \) је дељиво са \( b \)".
\( b \nmid a \) читамо као "\( b \) не дели \( a \)".
Ако \( b \mid a \), онда је \( b \) делилац броја \( a \), а број \( a \) је садржалац броја \( b \).
Дијаграм који повезује симбол b|a са четири термина: „b дели a“, „b је делилац броја a“, „a је дељиво са b“ и „a је садржалац броја b“.
Да ли су следећи искази тачни: а) \( 7 \mid 42 \) б) \( 8 \mid 20 \)?
а) Тачно, јер је \( 42 = 7 \cdot 6 \) (нема остатка). 7 је делилац броја 42.
б) Нетачно, јер \( 20 : 8 = 2 \) са остатком 4. Пишемо \( 8 \nmid 20 \).
Скуп свих делилаца броја \( n \) означавамо са \( D_n \).
За скупове делилаца важи:
  • Скуп \( D_n \) је коначан.
  • За било који делилац \( d \) важи: \( 1 \le d \le n \).
  • Најмањи делилац било ког природног броја \( n \) је 1 (\( 1 \mid n \)).
  • Највећи делилац броја \( n \) је сам број \( n \) (\( n \mid n \)).
Одреди скуп свих делилаца броја 12.
Број 12 је дељив без остатка са 1, 2, 3, 4, 6 и 12.
\( D_{12} = \{1, 2, 3, 4, 6, 12\} \)
Скуп свих природних садржалаца броја \( n \) означавамо са \( S_n \).
За скупове садржалаца важи:
  • Скуп \( S_n \) је бесконачан.
  • Најмањи природни садржалац било ког природног броја \( n \) јесте \( n \).
  • Највећи садржалац не постоји.
Број 0 је садржалац сваког природног броја (\( 0 = n \cdot 0 \)), али се најчешће узимају у обзир само они садржаоци који су природни бројеви.
Када скуп има бесконачно много елемената, наводи се првих неколико и пишу се три тачке.
Садржаоци броја 6 су сви бројеви облика \( 6q \) за неко \( q \in \mathbb{N} \).
\[ S_6 = \{6, 12, 18, 24, 30, 36, ...\} \]

Задаци за вежбање

Лак: Који од следећих исказа су тачни?
а) \( 9 \mid 18 \)
б) \( 25 \mid 75 \)
в) \( 7 \mid 37 \)
а) Тачно (\( 18 = 9 \cdot 2 \))
б) Тачно (\( 75 = 25 \cdot 3 \))
в) Нетачно (\( 37 = 7 \cdot 5 + 2 \), остатак је 2)
Средњи: Одреди скуп \( D_{28} \) (скуп свих делилаца броја 28).
Проверавамо који бројеви деле 28 без остатка.
\( 28 = 1 \cdot 28 \)
\( 28 = 2 \cdot 14 \)
\( 28 = 4 \cdot 7 \)
Дакле, скуп делилаца је: \( D_{28} = \{1, 2, 4, 7, 14, 28\} \).
Тежак: Одреди све двоцифрене природне бројеве који су садржаоци броја 24.
Садржаоци броја 24 се добијају множењем броја 24 природним бројевима:
\( 24 \cdot 1 = 24 \)
\( 24 \cdot 2 = 48 \)
\( 24 \cdot 3 = 72 \)
\( 24 \cdot 4 = 96 \)
\( 24 \cdot 5 = 120 \) (ово је троцифрен број).
Одговор: Двоцифрени садржаоци броја 24 су 24, 48, 72 и 96.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: