Корице уџбеника

I.8. Дељивост

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

\[ \begin{array}{|c|c|l|c|} \hline b & a & a = b \cdot q + r & \text{Да ли } b \mid a? \\ \hline 7 & 21 & 21 = 7 \cdot 3 & 7 \mid 21 \\ \hline 4 & 20 & 20 = 4 \cdot 5 & 4 \mid 20 \\ \hline 13 & 36 & 36 = 13 \cdot 2 + 10 & 13 \nmid 36 \\ \hline 6 & 34 & 34 = 6 \cdot 5 + 4 & 6 \nmid 34 \\ \hline 10 & 102 & 102 = 10 \cdot 10 + 2 & 10 \nmid 102 \\ \hline 8 & 96 & 96 = 8 \cdot 12 & 8 \mid 96 \\ \hline \end{array} \]

Детаљно решење

Да бисмо попунили табелу, потребно је да за сваки пар бројева извршимо дељење са остатком. Делимо број \( a \) бројем \( b \) како бисмо пронашли количник \( q \) и остатак \( r \). Ако је остатак при дељењу нула (\( r = 0 \)), број \( b \) дели број \( a \), што записујемо као \( b \mid a \). Ако је остатак при дељењу већи од нуле (\( r > 0 \)), број \( b \) не дели број \( a \), што записујемо као \( b \nmid a \).

Пар 1: \( b = 7 \), \( a = 21 \)

Делимо 21 са 7. \[ 21 : 7 = 3 \] Остатак је 0. Записујемо то у облику \( a = b \cdot q \): \[ 21 = 7 \cdot 3 \] Пошто нема остатка, број 7 дели 21. Записујемо: \[ 7 \mid 21 \]

Пар 2: \( b = 4 \), \( a = 20 \)

Делимо 20 са 4. \[ 20 : 4 = 5 \] Остатак је 0. Записујемо: \[ 20 = 4 \cdot 5 \] Пошто нема остатка, број 4 дели 20. Записујемо: \[ 4 \mid 20 \]

Пар 3: \( b = 13 \), \( a = 36 \)

Делимо 36 са 13. Број 13 се садржи 2 пута у 36, јер је \( 13 \cdot 2 = 26 \). Остатак рачунамо као разлику: \[ 36 - 26 = 10 \] Записујемо у облику \( a = b \cdot q + r \): \[ 36 = 13 \cdot 2 + 10 \] Пошто постоји остатак, број 13 не дели 36. Записујемо: \[ 13 \nmid 36 \]

Пар 4: \( b = 6 \), \( a = 34 \)

Делимо 34 са 6. Број 6 се садржи 5 пута у 34, јер је \( 6 \cdot 5 = 30 \). Остатак рачунамо као: \[ 34 - 30 = 4 \] Записујемо: \[ 34 = 6 \cdot 5 + 4 \] Пошто постоји остатак, број 6 не дели 34. Записујемо: \[ 6 \nmid 34 \]

Пар 5: \( b = 10 \), \( a = 102 \)

Делимо 102 са 10. Број 10 се садржи 10 пута у 102, јер је \( 10 \cdot 10 = 100 \). Остатак је: \[ 102 - 100 = 2 \] Записујемо: \[ 102 = 10 \cdot 10 + 2 \] Пошто постоји остатак, број 10 не дели 102. Записујемо: \[ 10 \nmid 102 \]

Пар 6: \( b = 8 \), \( a = 96 \)

Делимо 96 са 8. \[ 96 : 8 = 12 \] Остатак је 0. Записујемо: \[ 96 = 8 \cdot 12 \] Пошто нема остатка, број 8 дели 96. Записујемо: \[ 8 \mid 96 \] На крају, све резултате уносимо у табелу. \[ \begin{array}{|c|c|l|c|} \hline b & a & a = b \cdot q + r & \text{Да ли } b \mid a? \\ \hline 7 & 21 & 21 = 7 \cdot 3 & 7 \mid 21 \\ \hline 4 & 20 & 20 = 4 \cdot 5 & 4 \mid 20 \\ \hline 13 & 36 & 36 = 13 \cdot 2 + 10 & 13 \nmid 36 \\ \hline 6 & 34 & 34 = 6 \cdot 5 + 4 & 6 \nmid 34 \\ \hline 10 & 102 & 102 = 10 \cdot 10 + 2 & 10 \nmid 102 \\ \hline 8 & 96 & 96 = 8 \cdot 12 & 8 \mid 96 \\ \hline \end{array} \]

Кратак запис решења:

\[ \begin{array}{|c|c|l|c|} \hline b & a & a = b \cdot q + r & \text{Да ли } b \mid a? \\ \hline 7 & 21 & 21 = 7 \cdot 3 & 7 \mid 21 \\ \hline 4 & 20 & 20 = 4 \cdot 5 & 4 \mid 20 \\ \hline 13 & 36 & 36 = 13 \cdot 2 + 10 & 13 \nmid 36 \\ \hline 6 & 34 & 34 = 6 \cdot 5 + 4 & 6 \nmid 34 \\ \hline 10 & 102 & 102 = 10 \cdot 10 + 2 & 10 \nmid 102 \\ \hline 8 & 96 & 96 = 8 \cdot 12 & 8 \mid 96 \\ \hline \end{array} \]

Најважније из лекције

Кључни појмови дељивости:
• Број \( a \) је дељив бројем \( b \) (\( b \mid a \)) ако је при дељењу остатак нула (\( a = b \cdot q \)).
• Ако \( b \mid a \), тада је \( b \) делилац броја \( a \), а \( a \) је садржалац броја \( b \).
Скуп делилаца \( D_n \): Коначан скуп. Увек садржи број 1 (најмањи) и број \( n \) (највећи). Пример: \( D_8 = \{1, 2, 4, 8\} \).
Скуп садржалаца \( S_n \): Бесконачан скуп. Најмањи је сам број \( n \). Добија се множењем броја \( n \) природним бројевима. Пример: \( S_8 = \{8, 16, 24, 32, ...\} \).
Ако је остатак при дељењу броја \( a \) са \( b \) (\( b \neq 0 \)) једнак нули, кажемо да се \( a \) може поделити са \( b \) без остатка.
Број \( a \) из \( \mathbb{N}_0 \) је дељив природним бројем \( b \) ако постоји \( q \) из \( \mathbb{N}_0 \) такав да је \( a = b \cdot q \).
Дељивост је релација међу бројевима:
  • \( b \le a \iff a = b + c \), за неко \( c \) из \( \mathbb{N}_0 \)
  • \( b \mid a \iff a = b \cdot q \), за неко \( q \) из \( \mathbb{N}_0 \)
Дељење (\( a : b \)) је израз чија вредност може бити број или недефинисана. Дељивост (\( b \mid a \)) је исказ (релација) који може бити тачан или нетачан.
\( b \mid a \) читамо као "\( b \) дели \( a \)" или "\( a \) је дељиво са \( b \)".
\( b \nmid a \) читамо као "\( b \) не дели \( a \)".
Ако \( b \mid a \), онда је \( b \) делилац броја \( a \), а број \( a \) је садржалац броја \( b \).
Дијаграм који повезује симбол b|a са четири термина: „b дели a“, „b је делилац броја a“, „a је дељиво са b“ и „a је садржалац броја b“.
Да ли су следећи искази тачни: а) \( 7 \mid 42 \) б) \( 8 \mid 20 \)?
а) Тачно, јер је \( 42 = 7 \cdot 6 \) (нема остатка). 7 је делилац броја 42.
б) Нетачно, јер \( 20 : 8 = 2 \) са остатком 4. Пишемо \( 8 \nmid 20 \).
Скуп свих делилаца броја \( n \) означавамо са \( D_n \).
За скупове делилаца важи:
  • Скуп \( D_n \) је коначан.
  • За било који делилац \( d \) важи: \( 1 \le d \le n \).
  • Најмањи делилац било ког природног броја \( n \) је 1 (\( 1 \mid n \)).
  • Највећи делилац броја \( n \) је сам број \( n \) (\( n \mid n \)).
Одреди скуп свих делилаца броја 12.
Број 12 је дељив без остатка са 1, 2, 3, 4, 6 и 12.
\( D_{12} = \{1, 2, 3, 4, 6, 12\} \)
Скуп свих природних садржалаца броја \( n \) означавамо са \( S_n \).
За скупове садржалаца важи:
  • Скуп \( S_n \) је бесконачан.
  • Најмањи природни садржалац било ког природног броја \( n \) јесте \( n \).
  • Највећи садржалац не постоји.
Број 0 је садржалац сваког природног броја (\( 0 = n \cdot 0 \)), али се најчешће узимају у обзир само они садржаоци који су природни бројеви.
Када скуп има бесконачно много елемената, наводи се првих неколико и пишу се три тачке.
Садржаоци броја 6 су сви бројеви облика \( 6q \) за неко \( q \in \mathbb{N} \).
\[ S_6 = \{6, 12, 18, 24, 30, 36, ...\} \]

Задаци за вежбање

Лак: Који од следећих исказа су тачни?
а) \( 9 \mid 18 \)
б) \( 25 \mid 75 \)
в) \( 7 \mid 37 \)
а) Тачно (\( 18 = 9 \cdot 2 \))
б) Тачно (\( 75 = 25 \cdot 3 \))
в) Нетачно (\( 37 = 7 \cdot 5 + 2 \), остатак је 2)
Средњи: Одреди скуп \( D_{28} \) (скуп свих делилаца броја 28).
Проверавамо који бројеви деле 28 без остатка.
\( 28 = 1 \cdot 28 \)
\( 28 = 2 \cdot 14 \)
\( 28 = 4 \cdot 7 \)
Дакле, скуп делилаца је: \( D_{28} = \{1, 2, 4, 7, 14, 28\} \).
Тежак: Одреди све двоцифрене природне бројеве који су садржаоци броја 24.
Садржаоци броја 24 се добијају множењем броја 24 природним бројевима:
\( 24 \cdot 1 = 24 \)
\( 24 \cdot 2 = 48 \)
\( 24 \cdot 3 = 72 \)
\( 24 \cdot 4 = 96 \)
\( 24 \cdot 5 = 120 \) (ово је троцифрен број).
Одговор: Двоцифрени садржаоци броја 24 су 24, 48, 72 и 96.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: