Корице уџбеника

III.3. Врсте углова

Изабери решење задатка:

Задатак 5

Кратко решење

1)

1. Нацртан је оштар угао \( \alpha = \angle pOq \). 2. Помоћу троугаоног лењира из темена \( O \) на крак \( Op \) нацртана је нормална полуправа \( Or \), тако да је \( \angle pOr = 90^\circ \). 3. Пошто је \( \alpha < 90^\circ \), полуправа \( Oq \) се налази унутар правог угла. 4. Тражена разлика је угао \( \angle qOr \): \[ \angle qOr = \angle pOr - \angle pOq = 90^\circ - \alpha \] Нацртај три полуправе: \( Op \), \( Oq \) и \( Or \), све са заједничком почетном тачком \( O \). Полуправу \( Op \) постави хоризонтално удесно. Полуправу \( Or \) постави вертикално нагоре од тачке \( O \), тако да угао \( \angle pOr \) буде прави угао (\( 90^\circ \)). Полуправу \( Oq \) нацртај унутар правог угла \( \angle pOr \), тако да се налази између полуправе \( Op \) и полуправе \( Or \). Угао између полуправе \( Oq \) и полуправе \( Or \) означи са \( \alpha \) (где је \( \alpha < 90^\circ \)). Угао \( \angle pOq \) који преостаје је разлика правог угла и угла \( \alpha \), и треба га јасно означити.

2)

1. Нацртан је туп угао \( \beta = \angle pOq \). 2. Помоћу троугаоног лењира из темена \( O \) на крак \( Op \) нацртана је нормална полуправа \( Or \), тако да је \( \angle pOr = 90^\circ \). 3. Пошто је \( \beta > 90^\circ \), полуправа \( Or \) се налази унутар тупог угла. 4. Тражена разлика је угао \( \angle rOq \): \[ \angle rOq = \angle pOq - \angle pOr = \beta - 90^\circ \] Нацртај тачку \( O \) као теме угла. Из тачке \( O \) нацртај полуправу \( Op \) која се протеже хоризонтално удесно. Затим нацртај полуправу \( Or \) која такође полази из тачке \( O \), тако да формира туп угао \( \angle pOr \) са полуправом \( Op \). Овај туп угао означи са \( \beta \) (при чему је \( \beta > 90^\circ \)). Унутар тупог угла \( \angle pOr \), нацртај трећу полуправу \( Oq \) која полази из тачке \( O \) и налази се између полуправих \( Op \) и \( Or \). Полуправа \( Oq \) треба да формира прави угао \( \angle pOq = 90^\circ \) са полуправом \( Op \). Означи овај прави угао квадратом на темену \( O \). Угао који преостаје између полуправе \( Oq \) и полуправе \( Or \), тј. угао \( \angle qOr \), је тражена разлика тупог угла \( \beta \) и правог угла. Означи угао \( \angle qOr \) са \( \beta - 90^\circ \).

Детаљно решење

1) Разлика правог и оштрог угла

Да бисмо конструисали разлику правог и оштрог угла, користимо чињеницу да је оштар угао мањи од правог (\( 90^\circ \)). Поступак изводимо помоћу троугаоног лењира.

Корак 1: Цртање оштрог угла

Нацртаћемо један произвољан оштар угао \( \alpha = \angle pOq \).
Нацртај три полуправе: \( Op \), \( Oq \) и \( Or \), све са заједничком почетном тачком \( O \). Полуправу \( Op \) постави хоризонтално удесно. Полуправу \( Or \) постави вертикално нагоре од тачке \( O \), тако да угао \( \angle pOr \) буде прави угао (\( 90^\circ \)). Полуправу \( Oq \) нацртај унутар правог угла \( \angle pOr \), тако да се налази између полуправе \( Op \) и полуправе \( Or \). Угао између полуправе \( Oq \) и полуправе \( Or \) означи са \( \alpha \) (где је \( \alpha < 90^\circ \)). Угао \( \angle pOq \) који преостаје је разлика правог угла и угла \( \alpha \), и треба га јасно означити.

Корак 2: Конструкција правог угла

Да бисмо одузели угао \( \alpha \) од правог угла, потребно је да нацртамо прав угао који има исто теме \( O \) и исти почетни крак \( Op \). 1. Прислони катету троугаоног лењира уз крак \( Op \) тако да се врх правог угла лењира поклопи са теменом \( O \). 2. Повуци полуправу \( Or \) дуж друге катете лењира. Угао \( \angle pOr \) је прав угао.
Нацртај тачку \( O \) као теме угла. Из тачке \( O \) нацртај полуправу \( Op \) која се протеже хоризонтално удесно. Затим нацртај полуправу \( Or \) која такође полази из тачке \( O \), тако да формира туп угао \( \angle pOr \) са полуправом \( Op \). Овај туп угао означи са \( \beta \) (при чему је \( \beta > 90^\circ \)). Унутар тупог угла \( \angle pOr \), нацртај трећу полуправу \( Oq \) која полази из тачке \( O \) и налази се између полуправих \( Op \) и \( Or \). Полуправа \( Oq \) треба да формира прави угао \( \angle pOq = 90^\circ \) са полуправом \( Op \). Означи овај прави угао квадратом на темену \( O \). Угао који преостаје између полуправе \( Oq \) и полуправе \( Or \), тј. угао \( \angle qOr \), је тражена разлика тупог угла \( \beta \) и правог угла. Означи угао \( \angle qOr \) са \( \beta - 90^\circ \).

Корак 3: Одређивање разлике

Угао који се налази између кракова \( Oq \) и \( Or \) представља тражену разлику. Пошто смо од целог правог угла \( \angle pOr \) "одузели" део који заузима нацртани оштар угао \( \angle pOq \), преостали део је угао \( \angle qOr \). \[ \angle qOr = 90^\circ - \alpha \] Тражена разлика \( \angle qOr \) је такође оштар угао.

2) Разлика тупог и правог угла

За разлику тупог и правог угла користимо чињеницу да је туп угао већи од правог (\( 90^\circ \)). Да бисмо одржали доследност ознака, користићемо полуправе \( Op \), \( Oq \) и \( Or \).

Корак 1: Цртање тупог угла

Нацртаћемо произвољан туп угао \( \beta = \angle pOq \).
Нацртај хоризонталну полуправу \( Oa \) удесно из темена \( O \). Затим нацртај полуправу \( Ob \) тако да заклапа туп угао (већи од \( 90^\circ \)) са полуправом \( Oa \).

Корак 2: Конструкција правог угла унутар тупог угла

Сада желимо да од угла \( \beta \) одузмемо прав угао. 1. Постави троугаони лењир тако да једна катета буде уз крак \( Op \), а теме у тачки \( O \). 2. Повуци полуправу \( Or \) дуж друге катете лењира. Угао \( \angle pOr \) је прав угао и он се налази "унутар" нашег почетног тупог угла.
Нацртај нормалну полуправу \( Oc \) на крак \( Oa \) из темена \( O \). Крај полуправе \( Oc \) треба да се налази између кракова \( Oa \) и \( Ob \).

Корак 3: Одређивање разлике

Разлика је део угла који остаје када се из области тупог угла \( \angle pOq \) склони област правог угла \( \angle pOr \). То је угао између кракова \( Or \) и \( Oq \). \[ \angle rOq = \beta - 90^\circ \] Овај преостали угао \( \angle rOq \) је оштар угао.

Кратак запис решења:

1)

\[ \alpha = \angle pOq < 90^\circ \] \[ \angle pOr = 90^\circ \] \[ \text{Разлика} = \angle pOr - \angle pOq = \angle qOr \]

2)

\[ \beta = \angle pOq > 90^\circ \] \[ \angle pOr = 90^\circ \] \[ \text{Разлика} = \angle pOq - \angle pOr = \angle rOq \]

Најважније из лекције

Упоредни углови: Два надовезана угла чији је збир опружен угао.
Врсте углова у односу на прав угао:
  • Оштар угао: мањи од правог угла (мањи од свог упоредног угла).
  • Прав угао: једнак свом упоредном углу. Сви прави углови су међусобно једнаки.
  • Туп угао: већи од правог угла (већи од свог упоредног угла).
Цртање: Праве углове конструишемо помоћу троугаоног лењира (користећи његове катете).
Два угла су упоредна ако су надовезана (суседна) и њихов збир чини опружен угао.
Приказ два упоредна угла: права линија (опружен угао) подељена једном полуправом на два суседна угла, тако да заједно чине 180 степени.
Ако нацртамо праву на којој се налази било који од кракова неког конвексног неопруженог угла, добијамо угао упоредан том углу. Упоредни угао се добија као разлика опруженог угла и датог угла.
Ако имамо два конвексна неопружена угла $\alpha$ и $\beta$, таква да је $\alpha < \beta$, који од ова два угла има већи упоредни угао?
Одговор: Већи упоредни угао има мањи угао, односно угао $\alpha$. Што је угао мањи, то је део који му недостаје до опруженог угла (његов упоредни угао) већи.
Врсте конвексних углова одређујемо на основу њиховог односа са сопственим упоредним углом:
  • Оштар угао је мањи од свог упоредног угла.
  • Прав угао је једнак свом упоредном углу.
  • Туп угао је већи од свог упоредног угла.
Три полукруга који приказују врсте углова:
1. Оштар угао: приказан угао мањи од свог суседног упоредног дела.
2. Прав угао: полукруг подељен тачно на пола вертикалном линијом (оба угла су једнака).
3. Туп угао: приказан угао већи од свог суседног упоредног дела.
Свака два права угла су једнака.
Оштар угао је мањи од правог угла, док је туп угао већи од правог угла.
Прав угао се најчешће означава кружним луком са тачком у средини или малим квадратом у темену угла.
Праве углове прецизно цртамо помоћу троугаоног лењира чији је један угао прав.
Поставите једну катету троугаоног лењира уз дату полуправу $Op$.
Повуците нову полуправу $Oq$ дуж друге катете троугаоног лењира. Добијени угао $\angle pOq$ је прав угао.
Приказ цртања правог угла: троугаони лењир прислоњен једном катетом уз полуправу p, док се дуж друге катете повлачи нормална полуправа q из заједничког темена O.
Помоћу троугаоног лењира можемо графички одредити збир или разлику датог оштрог угла $\alpha$ и правог угла, тако што лењир наслонимо на један крак угла $\alpha$ и конструишемо прав угао у одговарајућем смеру (унутар или изван угла $\alpha$).

Задаци за вежбање

Лак: Како се зове угао који је већи од правог угла, али мањи од опруженог угла?
Такав угао се зове туп угао.
Средњи: Да ли су следеће тврдње тачне?
1) Разлика правог и оштрог угла је оштар угао.
2) Збир два оштра угла је увек оштар угао.
1) Тачно. Одузимањем било ког позитивног угла од правог угла добија се угао мањи од правог, што значи да је оштар.
2) Нетачно. Збир два оштра угла може бити оштар, прав или туп угао (на пример, збир два угла од 40 степени је 80 степени - оштар; збир два угла од 45 степени је 90 степени - прав; збир два угла од 60 степени је 120 степени - туп).
Тежак: Нека су углови $\alpha$ и $\beta$ упоредни углови. Ако је $\alpha$ туп угао, којој врсти углова припада угао $\beta$? Објасните одговор.
Угао $\beta$ мора бити оштар угао.
Објашњење: Пошто су $\alpha$ и $\beta$ упоредни, њихов збир чини опружен угао. Како је $\alpha$ туп угао, он је већи од правог угла. Да би збир $\alpha$ и $\beta$ био тачно опружен угао (који се састоји од два права угла), угао $\beta$ мора бити мањи од правог угла, што значи да је оштар.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: