Корице уџбеника

III.6. Углови на трансверзали

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

\( A \notin p \) 1. Нацртај водоравну праву `p`.
2. Постави тачку `A` изнад центра праве `p`.
3. Из тачке `A` нацртај испрекидану нормалу на праву `p`. Означи пресечну тачку нормале и праве `p` као `N`.
4. Из тачке `A` повуци две праве линије које секу праву `p`.
5. Прва права, `AB`, сече праву `p` лево од тачке `N` (у тачки `B`), тако да угао између нормале `AN` и праве `AB` износи `23` степена.
6. Друга права, `AC`, сече праву `p` десно од тачке `N` (у тачки `C`), тако да угао између нормале `AN` и праве `AC` износи `23` степена.
7. Означи углове `NAB` и `NAC` са `23°`. Изаберемо тачку \( B \in p \). Конструишемо помоћне полуправе \( b_1 \) и \( b_2 \) са теменом у \( B \): \( \angle(p, b_1) = 23^\circ \) \( \angle(p, b_2) = 23^\circ \) Изабери произвољну тачку \( B \) на правој \( p \). Постави центар угломера у тачку \( B \), а базну линију угломера поравнај са правом \( p \). Одмери угао од \( 23^\circ \) удесно и означи тачку, па повуци полуправу \( b_1 \) из тачке \( B \). Затим понови поступак тако што ћеш одмерити угао од \( 23^\circ \) улево у односу на праву \( p \) и повуци полуправу \( b_2 \). Конструишемо праве \( a_1 \) и \( a_2 \) такве да: \( A \in a_1 \) и \( a_1 \parallel b_1 \) \( A \in a_2 \) и \( a_2 \parallel b_2 \) Користећи два троугаона лењира, постави један лењир дуж полуправе \( b_1 \). Други лењир постави као ослонац и клизи првим лењиром док његова ивица не прође кроз тачку \( A \). Повуци праву и обележи је са \( a_1 \). Понови поступак паралелног преношења за полуправу \( b_2 \) како би добио праву \( a_2 \) кроз тачку \( A \). На основу особине углова са паралелним крацима (сагласни углови): \( \angle(p, a_1) = \angle(p, b_1) = 23^\circ \) \( \angle(p, a_2) = \angle(p, b_2) = 23^\circ \) Постоје две такве праве.

Детаљно решење

Корак 1: Анализа и припрема цртежа


1. Нацртај водоравну праву `p`. 2. Постави тачку `A` изнад центра праве `p`. 3. Из тачке `A` нацртај испрекидану нормалу на праву `p`. Означи пресечну тачку нормале и праве `p` као `N`. 4. Из тачке `A` повуци две праве линије које секу праву `p`. 5. Прва права, `AB`, сече праву `p` лево од тачке `N` (у тачки `B`), тако да угао између нормале `AN` и праве `AB` износи `23` степена. 6. Друга права, `AC`, сече праву `p` десно од тачке `N` (у тачки `C`), тако да угао између нормале `AN` и праве `AC` износи `23` степена. 7. Означи углове `NAB` и `NAC` са `23°`.
Најпре ћемо нацртати праву \( p \) и тачку \( A \) ван ње. Наш задатак је да нађемо све праве које пролазе кроз \( A \) и секу праву \( p \) под углом од \( 23^\circ \). Пошто паралелне праве секу трансверзалу под истим углом, користићемо помоћну полуправу са теменом на правој \( p \).

Корак 2: Цртање помоћних углова на правој \( p \)


Изабери произвољну тачку \( B \) на правој \( p \). Постави центар угломера у тачку \( B \), а базну линију угломера поравнај са правом \( p \). Одмери угао од \( 23^\circ \) удесно и означи тачку, па повуци полуправу \( b_1 \) из тачке \( B \). Затим понови поступак тако што ћеш одмерити угао од \( 23^\circ \) улево у односу на праву \( p \) и повуци полуправу \( b_2 \).
У тачки \( B \) на правој \( p \) конструисаћемо помоћне полуправе које са правом \( p \) граде угао од \( 23^\circ \). Постоје две такве полуправе (једна која "нагиње" удесно и друга која "нагиње" улево).

Корак 3: Конструкција тражених правих кроз тачку \( A \)


Користећи два троугаона лењира, постави један лењир дуж полуправе \( b_1 \). Други лењир постави као ослонац и клизи првим лењиром док његова ивица не прође кроз тачку \( A \). Повуци праву и обележи је са \( a_1 \). Понови поступак паралелног преношења за полуправу \( b_2 \) како би добио праву \( a_2 \) кроз тачку \( A \).
Свака права која је паралелна помоћним полуправама \( b_1 \) и \( b_2 \) сећи ће праву \( p \) под истим углом од \( 23^\circ \) (сагласни углови). Помоћу два лењира извршићемо паралелно преношење ових права тако да пролазе кроз тачку \( A \). Добијамо две праве, \( a_1 \) и \( a_2 \), које испуњавају услове задатка.

Закључак

Постоје тачно две праве кроз тачку \( A \) које секу праву \( p \) под углом од \( 23^\circ \). Ове праве су одређене помоћу сагласних углова на трансверзали.

Кратак запис решења:

1. \( B \in p \); 2. \( b_1, b_2: \angle(p, b_{1,2}) = 23^\circ \) (користи угломер); 3. \( a_1 \parallel b_1, A \in a_1 \); 4. \( a_2 \parallel b_2, A \in a_2 \); \( \implies \angle(p, a_1) = \angle(p, a_2) = 23^\circ \)

Најважније из лекције

Трансверзала је права која сече паралелне праве, при чему настаје осам углова.

Кључна правила:
1. Сви оштри углови (\( \alpha \)) су међусобно једнаки.
2. Сви тупи углови (\( \beta \)) су међусобно једнаки.
3. Збир било ког оштрог и тупог угла је увек \( 180^\circ \) (\( \alpha + \beta = 180^\circ \)).

Парови углова: Наизменични и сагласни углови су једнаки, што се често користи за одређивање непознатих углова између паралелних правих.
Свака права која сече паралелне праве назива се трансверзала (пресечница или попречница).
Две паралелне праве пресечене једном трансверзалом под косим углом. Око пресека паралелних правих и трансверзале обележено је укупно 8 углова.
Трансверзала и пар паралелних правих одређују укупно осам углова. У општем случају, четири угла су оштра, а четири су тупа.
Ако је трансверзала заједничка нормала паралелних правих (сече их под правим углом), свих осам углова су прави углови (\( 90^\circ \)).
Када трансверзала сече паралелне праве, успостављају се строга правила о величинама насталих углова:
Сви оштри углови на трансверзали међусобно су једнаки.
Сви тупи углови на трансверзали међусобно су једнаки.
Сваки оштар угао на трансверзали суплементан је сваком тупом углу на трансверзали (њихов збир је \( 180^\circ \)).
\[ \alpha (\text{оштар}) + \beta (\text{туп}) = 180^\circ \]
Према позицији коју заузимају у односу на паралелне праве и трансверзалу, углове делимо у неколико парова:
Сагласни углови: Налазе се са исте стране трансверзале и на одговарајућим позицијама у односу на паралелне праве (нпр. оба су изнад правих и десно од трансверзале). Сагласни углови су међусобно једнаки.
Супротни углови: Налазе се са исте стране трансверзале, али један је „између” паралелних правих, а други је „споља”.
Наизменични углови: Налазе се са различитих страна трансверзале и оба су или унутрашња (између паралелних правих) или спољашња. Наизменични углови су међусобно једнаки.
Три паралелна приказа: 1. Сагласни углови (означени исти углови са исте стране), 2. Супротни углови (један унутрашњи, један спољашњи са исте стране), 3. Наизменични углови (означени углови са различитих страна трансверзале који су оба унутрашња).
Ако се између две паралелне праве налази изломљена линија која формира неки непознати угао \( \phi \), тај угао се може израчунати увођењем помоћне праве.
Кроз теме непознатог угла \( \phi \) повуци помоћну праву која је паралелна са почетним паралелним правама.
Помоћна права дели непознати угао на два мања дела: \( \phi_1 \) и \( \phi_2 \).
Применом правила о једнакости наизменичних углова на трансверзали, одреди вредности \( \phi_1 \) и \( \phi_2 \).
Сабери добијене вредности: \[ \phi = \phi_1 + \phi_2 \]

Задаци за вежбање

Лак: Један од углова који настаје пресеком две паралелне праве и трансверзале износи \( 55^\circ \). Колико износи туп угао на тој трансверзали?
Угао од \( 55^\circ \) је оштар. Сваки оштар и сваки туп угао на трансверзали су суплементни (збир им је \( 180^\circ \)).
\[ \beta = 180^\circ - 55^\circ = 125^\circ \] Одговор: Туп угао износи \( 125^\circ \).
Средњи: Збир два оштра угла на трансверзали износи \( 130^\circ \). Колика је мера једног тупог угла на тој трансверзали?
Пошто су сви оштри углови међусобно једнаки, меру једног оштрог угла добијамо дељењем њиховог збира са 2:
\[ \alpha = 130^\circ : 2 = 65^\circ \]
Туп угао је суплементан оштром углу:
\[ \beta = 180^\circ - 65^\circ = 115^\circ \] Одговор: Мера тупог угла је \( 115^\circ \).
Тежак: Праве \( a \) и \( b \) су паралелне. Између њих се налази изломљена линија са теменом \( M \). Дужи које чине изломљену линију секу праве \( a \) и \( b \) формирајући оштре углове од \( 40^\circ \) (на правој \( a \)) и \( 32^\circ \) (на правој \( b \)). Колика је мера угла код темена \( M \)?
Примењујемо правило увођења помоћне праве. Повлачимо праву кроз теме \( M \) која је паралелна са правама \( a \) и \( b \).
Ова права дели угао код темена \( M \) на два дела. На основу правила о једнакости наизменичних углова:
Горњи део угла код \( M \) једнак је углу на правој \( a \) (\( \phi_1 = 40^\circ \)).
Доњи део угла код \( M \) једнак је углу на правој \( b \) (\( \phi_2 = 32^\circ \)).
Укупна мера угла је њихов збир:
\[ \phi = 40^\circ + 32^\circ = 72^\circ \] Одговор: Мера угла код темена \( M \) је \( 72^\circ \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: