Корице уџбеника

III.6. Углови на трансверзали

Изабери решење задатка:

Задатак 4

Кратко решење

Кроз „средишње“ теме \( C \) повучемо помоћну праву \( p \parallel AB \parallel DE \) и угао рашчланимо помоћу наизменичних (једнаки) и супротних (суплементни) углова.

1)

\[ \alpha = \sphericalangle ABC + \sphericalangle CDE = 65^\circ + 38^\circ = 103^\circ \]

2)

\[ \alpha = (180^\circ - 98^\circ) + (180^\circ - 130^\circ) = 82^\circ + 50^\circ = 132^\circ \]

3)

\[ \alpha = \sphericalangle BCD - \sphericalangle ABC = 136^\circ - 76^\circ = 60^\circ \]

4)

\[ \beta_2 = 120^\circ - 47^\circ = 73^\circ, \qquad \alpha = 180^\circ - 73^\circ = 107^\circ \]

Детаљно решење

У свакој од слика важи \( AB \parallel DE \). У свим случајевима користимо исти поступак: кроз „средишње“ теме изломљене линије повучемо помоћну праву \( p \) паралелну са \( AB \) и \( DE \). Тако угао код тог темена поделимо на два дела, које одредимо помоћу наизменичних углова (једнаки су) и супротних углова са исте стране пресечнице (суплементни су, збир им је \( 180^\circ \)).

1) Дато: \( \sphericalangle ABC = 65^\circ \), \( \sphericalangle CDE = 38^\circ \); тражи се \( \alpha = \sphericalangle BCD \)

Кроз теме \( C \) повучемо праву \( p \parallel AB \parallel DE \). Она дели угао \( \alpha \) на два дела: \( \alpha = \alpha_1 + \alpha_2 \). Део \( \alpha_1 \) (између \( CB \) и праве \( p \)) и угао \( ABC \) су наизменични углови на пресечници \( BC \) паралелних правих \( AB \) и \( p \), па су једнаки: \[ \alpha_1 = \sphericalangle ABC = 65^\circ \] Део \( \alpha_2 \) (између \( CD \) и праве \( p \)) и угао \( CDE \) су наизменични углови на пресечници \( CD \) паралелних правих \( p \) и \( DE \), па су једнаки: \[ \alpha_2 = \sphericalangle CDE = 38^\circ \] Дакле: \[ \alpha = \alpha_1 + \alpha_2 = 65^\circ + 38^\circ = 103^\circ \]

2) Дато: \( \sphericalangle ABC = 98^\circ \), \( \sphericalangle CDE = 130^\circ \); тражи се \( \alpha = \sphericalangle BCD \)

Кроз \( C \) повучемо праву \( p \parallel AB \parallel DE \). И овде је \( \alpha = \alpha_1 + \alpha_2 \), али су сада оба крака изломљене линије са исте стране праве \( p \) као и одговарајуће хоризонталне праве, па добијамо супротне (суплементне) углове. Угао \( \alpha_1 \) (између \( CB \) и \( p \)) и угао \( ABC \) су супротни углови на пресечници \( BC \), па се допуњују до опруженог угла: \[ \alpha_1 = 180^\circ - \sphericalangle ABC = 180^\circ - 98^\circ = 82^\circ \] Угао \( \alpha_2 \) (између \( CD \) и \( p \)) и угао \( CDE \) су супротни углови на пресечници \( CD \): \[ \alpha_2 = 180^\circ - \sphericalangle CDE = 180^\circ - 130^\circ = 50^\circ \] Дакле: \[ \alpha = \alpha_1 + \alpha_2 = 82^\circ + 50^\circ = 132^\circ \]

3) Дато: \( \sphericalangle ABC = 76^\circ \), \( \sphericalangle BCD = 136^\circ \); тражи се \( \alpha = \sphericalangle CDE \)

Кроз теме \( C \) повучемо праву \( p \parallel AB \parallel DE \). Она дели угао \( \sphericalangle BCD = 136^\circ \) на два дела: \( \sphericalangle BCD = \beta_1 + \beta_2 \). Део \( \beta_1 \) (између \( CB \) и \( p \)) једнак је углу \( ABC \) (наизменични углови на пресечници \( BC \)): \[ \beta_1 = \sphericalangle ABC = 76^\circ \] Одатле је други део: \[ \beta_2 = \sphericalangle BCD - \beta_1 = 136^\circ - 76^\circ = 60^\circ \] Овај део \( \beta_2 \) (између \( CD \) и \( p \)) и тражени угао \( \alpha = \sphericalangle CDE \) су наизменични углови на пресечници \( CD \) паралелних правих \( p \) и \( DE \), па су једнаки: \[ \alpha = \beta_2 = 60^\circ \]

4) Дато: \( \sphericalangle ABC = 47^\circ \), \( \sphericalangle BCD = 120^\circ \); тражи се \( \alpha \) (угао код доњег темена)

Кроз теме \( C \) повучемо праву \( p \parallel AB \parallel DE \) и поделимо угао \( \sphericalangle BCD = 120^\circ \) на два дела: \( \sphericalangle BCD = \beta_1 + \beta_2 \). Део \( \beta_1 \) (између \( CB \) и \( p \)) једнак је углу \( ABC \) (наизменични углови на пресечници \( BC \)): \[ \beta_1 = \sphericalangle ABC = 47^\circ \] Други део је: \[ \beta_2 = \sphericalangle BCD - \beta_1 = 120^\circ - 47^\circ = 73^\circ \] За разлику од претходних случајева, овде доњи крак изломљене линије и права \( DE \) иду у истом смеру (удесно), па су угао \( \beta_2 \) (између доњег крака и праве \( p \)) и тражени угао \( \alpha \) супротни (суплементни) углови на пресечници. Зато је њихов збир \( 180^\circ \): \[ \alpha = 180^\circ - \beta_2 = 180^\circ - 73^\circ = 107^\circ \] Коначно: \( \alpha_{1)} = 103^\circ \), \( \alpha_{2)} = 132^\circ \), \( \alpha_{3)} = 60^\circ \), \( \alpha_{4)} = 107^\circ \).

Кратак запис решења:

\( \alpha_{1)} = 103^\circ,\ \alpha_{2)} = 132^\circ,\ \alpha_{3)} = 60^\circ,\ \alpha_{4)} = 107^\circ \) (помоћна права кроз \( C \) паралелна са \( AB \) и \( DE \); наизменични и супротни углови).

Најважније из лекције

Трансверзала је права која сече паралелне праве, при чему настаје осам углова.

Кључна правила:
1. Сви оштри углови (\( \alpha \)) су међусобно једнаки.
2. Сви тупи углови (\( \beta \)) су међусобно једнаки.
3. Збир било ког оштрог и тупог угла је увек \( 180^\circ \) (\( \alpha + \beta = 180^\circ \)).

Парови углова: Наизменични и сагласни углови су једнаки, што се често користи за одређивање непознатих углова између паралелних правих.
Свака права која сече паралелне праве назива се трансверзала (пресечница или попречница).
Две паралелне праве пресечене једном трансверзалом под косим углом. Око пресека паралелних правих и трансверзале обележено је укупно 8 углова.
Трансверзала и пар паралелних правих одређују укупно осам углова. У општем случају, четири угла су оштра, а четири су тупа.
Ако је трансверзала заједничка нормала паралелних правих (сече их под правим углом), свих осам углова су прави углови (\( 90^\circ \)).
Када трансверзала сече паралелне праве, успостављају се строга правила о величинама насталих углова:
Сви оштри углови на трансверзали међусобно су једнаки.
Сви тупи углови на трансверзали међусобно су једнаки.
Сваки оштар угао на трансверзали суплементан је сваком тупом углу на трансверзали (њихов збир је \( 180^\circ \)).
\[ \alpha (\text{оштар}) + \beta (\text{туп}) = 180^\circ \]
Према позицији коју заузимају у односу на паралелне праве и трансверзалу, углове делимо у неколико парова:
Сагласни углови: Налазе се са исте стране трансверзале и на одговарајућим позицијама у односу на паралелне праве (нпр. оба су изнад правих и десно од трансверзале). Сагласни углови су међусобно једнаки.
Супротни углови: Налазе се са исте стране трансверзале, али један је „између” паралелних правих, а други је „споља”.
Наизменични углови: Налазе се са различитих страна трансверзале и оба су или унутрашња (између паралелних правих) или спољашња. Наизменични углови су међусобно једнаки.
Три паралелна приказа: 1. Сагласни углови (означени исти углови са исте стране), 2. Супротни углови (један унутрашњи, један спољашњи са исте стране), 3. Наизменични углови (означени углови са различитих страна трансверзале који су оба унутрашња).
Ако се између две паралелне праве налази изломљена линија која формира неки непознати угао \( \phi \), тај угао се може израчунати увођењем помоћне праве.
Кроз теме непознатог угла \( \phi \) повуци помоћну праву која је паралелна са почетним паралелним правама.
Помоћна права дели непознати угао на два мања дела: \( \phi_1 \) и \( \phi_2 \).
Применом правила о једнакости наизменичних углова на трансверзали, одреди вредности \( \phi_1 \) и \( \phi_2 \).
Сабери добијене вредности: \[ \phi = \phi_1 + \phi_2 \]

Задаци за вежбање

Лак: Један од углова који настаје пресеком две паралелне праве и трансверзале износи \( 55^\circ \). Колико износи туп угао на тој трансверзали?
Угао од \( 55^\circ \) је оштар. Сваки оштар и сваки туп угао на трансверзали су суплементни (збир им је \( 180^\circ \)).
\[ \beta = 180^\circ - 55^\circ = 125^\circ \] Одговор: Туп угао износи \( 125^\circ \).
Средњи: Збир два оштра угла на трансверзали износи \( 130^\circ \). Колика је мера једног тупог угла на тој трансверзали?
Пошто су сви оштри углови међусобно једнаки, меру једног оштрог угла добијамо дељењем њиховог збира са 2:
\[ \alpha = 130^\circ : 2 = 65^\circ \]
Туп угао је суплементан оштром углу:
\[ \beta = 180^\circ - 65^\circ = 115^\circ \] Одговор: Мера тупог угла је \( 115^\circ \).
Тежак: Праве \( a \) и \( b \) су паралелне. Између њих се налази изломљена линија са теменом \( M \). Дужи које чине изломљену линију секу праве \( a \) и \( b \) формирајући оштре углове од \( 40^\circ \) (на правој \( a \)) и \( 32^\circ \) (на правој \( b \)). Колика је мера угла код темена \( M \)?
Примењујемо правило увођења помоћне праве. Повлачимо праву кроз теме \( M \) која је паралелна са правама \( a \) и \( b \).
Ова права дели угао код темена \( M \) на два дела. На основу правила о једнакости наизменичних углова:
Горњи део угла код \( M \) једнак је углу на правој \( a \) (\( \phi_1 = 40^\circ \)).
Доњи део угла код \( M \) једнак је углу на правој \( b \) (\( \phi_2 = 32^\circ \)).
Укупна мера угла је њихов збир:
\[ \phi = 40^\circ + 32^\circ = 72^\circ \] Одговор: Мера угла код темена \( M \) је \( 72^\circ \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: