Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

\[ 4 \cdot 6 = 24 \]Нацртај правоугаоник који представља чоколаду. Овај правоугаоник треба да буде подељен на мрежу од \(4\) реда и \(6\) колона, формирајући укупно \(4 \cdot 6 = 24\) једнака квадратића. Сваки квадратић треба да буде истих димензија. Почевши од доњег дела правоугаоника, обој прва три цела реда (што чини укупно \(3 \cdot 6 = 18\) квадратића) са тамнобраон бојом. Преостали горњи ред (преосталих \(6\) квадратића) обој светло сивом бојом, како би се јасно разликовали поједени и преостали делови чоколаде.\[ \frac{3}{4} \text{ од } 24 = (24 : 4) \cdot 3 = 6 \cdot 3 = 18 \]

Детаљно решење

Корак 1: Одређујемо колико „коцкица” има цела чоколада

Чоколада има \(4\) реда и у сваком реду по \(6\) „коцкица”, па је укупан број „коцкица”: \[ 4 \cdot 6 = 24 \]

Корак 2: Цртамо одговарајућу слику

Целину (чоколаду) делимо на \(4\) једнака дела, тј. на четвртине. Сваки ред чини једну четвртину чоколаде.
Нацртај правоугаоник који представља чоколаду. Овај правоугаоник треба да буде подељен на мрежу од \(4\) реда и \(6\) колона, формирајући укупно \(4 \cdot 6 = 24\) једнака квадратића. Сваки квадратић треба да буде истих димензија. Почевши од доњег дела правоугаоника, обој прва три цела реда (што чини укупно \(3 \cdot 6 = 18\) квадратића) са тамнобраон бојом. Преостали горњи ред (преосталих \(6\) квадратића) обој светло сивом бојом, како би се јасно разликовали поједени и преостали делови чоколаде.

Корак 3: Рачунамо колико „коцкица” је појела Нина

Именилац \(4\) показује да целину делимо на \(4\) једнака дела, а бројилац \(3\) да узимамо \(3\) таква дела. Једна четвртина су \(24 : 4 = 6\) „коцкица” (један ред). Три четвртине су: \[ 3 \cdot 6 = 18 \] Нина је појела \(18\) „коцкица”, што су прва три реда на слици. Остао је још један ред од \(6\) „коцкица”.

Кратак запис решења:

\[ 4 \cdot 6 = 24 \] \[ (24 : 4) \cdot 3 = 6 \cdot 3 = 18 \]

Најважније из лекције

Делови разломка: \( \frac{a}{b} \) \(\leftarrow\) Бројилац (броји делове). Разломачка црта (дељење). Именилац (именује делове целине).
Веза са дељењем: Сваки разломак је количник: \( \frac{7}{2} = 7 : 2 \).
Врсте разломака: Прави имају бројилац < именилац (нпр. \( \frac{3}{5} \)). Неправи имају бројилац \(\ge\) именилац (нпр. \( \frac{8}{5} \)).
Мешовити бројеви: Састоје се од целих и правог разломка. Претварање: \( \frac{13}{4} = 3\frac{1}{4} \) (јер је 13:4=3 и остатак 1) и обрнуто \( 2\frac{1}{5} = \frac{2 \cdot 5 + 1}{5} = \frac{11}{5} \).
Разломцима се описују делови неке целине. Разломак се записује помоћу два броја између којих се налази разломачка црта.
Именилац: Број испод разломачке црте. Означава на колико се једнаких делова дели целина (именује делове: половине, трећине, четвртине...).
Бројилац: Број изнад разломачке црте. Означава колико тих једнаких делова имамо (броји делове).
У разломку \( \frac{5}{6} \), број 6 је именилац (целина је подељена на 6 једнаких делова), а број 5 је бројилац (узето је 5 таквих делова).
Како се зове број испод, а како број изнад разломачке црте у разломку \( \frac{3}{8} \)? Шта они представљају?
Број 8 је именилац (показује да је целина подељена на 8 делова), а број 3 је бројилац (показује да смо узели 3 таква дела).
Разломачка црта је симбол за дељење. Сваки разломак се може посматрати као количник два броја, и обрнуто. \[ \frac{a}{b} = a : b \]
За сваки природан број \( n \) важи \( \frac{n}{1} = n \). Сваки природан број се може записати у облику разломка. Такође, ако именилац дели бројилац без остатка, тај разломак је једнак природном броју (нпр. \( \frac{8}{2} = 4 \)).
Ако 3 деце дели 2 чоколаде, свако добија \( 2 : 3 = \frac{2}{3} \) чоколаде.
Примери претварања: \( 7 : 4 = \frac{7}{4} \), \( \frac{15}{2} = 15 : 2 \), \( 5 = \frac{5}{1} \).
Запиши количник \( 11 : 7 \) као разломак, а природан број \( 9 \) као разломак са имениоцем 1.
Количник записујемо као: \( \frac{11}{7} \).
Природан број 9 записујемо као: \( \frac{9}{1} \).
У зависности од односа бројиоца и имениоца, разломке делимо на праве и неправе.
Прави разломак: Бројилац је мањи од имениоца. Његова вредност је мања од 1 (мање од једног целог).
Неправи разломак: Бројилац је већи или једнак имениоцу. Његова вредност је већа или једнака 1.
Прави разломци: \( \frac{1}{6}, \frac{3}{5}, \frac{9}{10} \)
Неправи разломци: \( \frac{6}{6}, \frac{8}{5}, \frac{11}{4} \)
Разврстај следеће разломке на праве и неправе: \( \frac{4}{7}, \frac{9}{8}, \frac{5}{5}, \frac{1}{2} \).
Прави разломци: \( \frac{4}{7}, \frac{1}{2} \) (бројилац < именилац).
Неправи разломци: \( \frac{9}{8}, \frac{5}{5} \) (бројилац \(\ge\) именилац).
Сваки неправи разломак (који није цео број) може се записати као мешовити број. Мешовити број се састоји од броја целих и правог разломка (нпр. \( 1\frac{2}{3} \) читамо "једно цело и две трећине").
Бројилац поделимо имениоцем. Количник представља број целих, а остатак постаје нови бројилац. Именилац остаје исти. \[ \frac{a}{b} = q\frac{r}{b} \]
\( \frac{11}{6} \Rightarrow 11 : 6 = 1 \) (остатак 5). Дакле, \( \frac{11}{6} = 1\frac{5}{6} \).
Број целих помножимо имениоцем и томе додамо бројилац. То је нови бројилац, док именилац остаје исти. \[ q\frac{r}{b} = \frac{q \cdot b + r}{b} \]
\( 2\frac{3}{4} = \frac{2 \cdot 4 + 3}{4} = \frac{8 + 3}{4} = \frac{11}{4} \).
Претвори разломак \( \frac{17}{5} \) у мешовити број, а мешовити број \( 3\frac{2}{7} \) у неправи разломак.
1) \( 17 : 5 = 3 \) (остатак 2), па је \( \frac{17}{5} = 3\frac{2}{5} \).
2) \( 3\frac{2}{7} = \frac{3 \cdot 7 + 2}{7} = \frac{21 + 2}{7} = \frac{23}{7} \).

Задаци за вежбање

Лак: Запиши количник \( 15 : 4 \) као разломак. Да ли је добијени разломак прави или неправи?
Количник записујемо као \( \frac{15}{4} \). Пошто је бројилац (15) већи од имениоца (4), у питању је неправи разломак.
Средњи: Израчунај колико је \( 5\frac{4}{9} \) записано у облику неправиг разломка.
Примењујемо правило: цели број множимо имениоцем и додајемо бројилац.
\( 5\frac{4}{9} = \frac{5 \cdot 9 + 4}{9} = \frac{45 + 4}{9} = \frac{49}{9} \).
Одговор: \( \frac{49}{9} \).
Средњи: Дат је разломак \( \frac{23}{6} \). Запиши га у облику мешовитог броја и одреди између која два узастопна природна броја се он налази.
Делимо бројилац имениоцем: \( 23 : 6 = 3 \) (остатак 5).
Мешовити број је \( 3\frac{5}{6} \).
Пошто број има 3 цела и још један део, он је већи од 3, а мањи од 4.
Одговор: Налази се између бројева 3 и 4.
Тежак: Четири другарице деле 3 једнаке пице тако да свака добије исти део. Колики део пице ће добити свака од њих? Напиши одговор у облику разломка. Да ли је то мање или више од једне целе пице?
Делимо број пица бројем другарица: \( 3 : 4 = \frac{3}{4} \).
Свака ће добити по \( \frac{3}{4} \) пице. Пошто је ово прави разломак (бројилац 3 је мањи од имениоца 4), свака ће добити мање од једне целе пице.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: