Изабери решење задатка:

Задатак 5

Кратко решење

а)
Разлика броја \( \frac{4}{15} \) и разлике бројева \( \frac{7}{12} \) и \( \frac{1}{3} \).\[ \frac{4}{15} - \left( \frac{7}{12} - \frac{1}{3} \right) = \frac{4}{15} - \left( \frac{7}{12} - \frac{4}{12} \right) = \frac{4}{15} - \frac{\cancel{3}^1}{\cancel{12}_4} \]\[ = \frac{4}{15} - \frac{1}{4} = \frac{16}{60} - \frac{15}{60} = \frac{1}{60} \]Дрво израза за пример под а: У горњем реду су правоугаоници са бројевима 7/12 и 1/3, повезани линијама ка кружићу са знаком минус (-). Испод тог кружића је правоугаоник са резултатом 1/4. Поред почетних правоугаоника је правоугаоник са бројем 4/15. Он и правоугаоник са 1/4 су повезани ка новом кружићу са знаком минус (-), а испод њега је коначни резултат 1/60.
б)
Разлика броја \( 3\frac{4}{7} \) и збира бројева \( \frac{17}{21} \) и \( \frac{2}{3} \).\[ 3\frac{4}{7} - \left( \frac{17}{21} + \frac{2}{3} \right) = 3\frac{4}{7} - \left( \frac{17}{21} + \frac{14}{21} \right) = 3\frac{4}{7} - \frac{31}{21} \]\[ = \frac{25}{7} - \frac{31}{21} = \frac{75}{21} - \frac{31}{21} = \frac{44}{21} = 2\frac{2}{21} \]Дрво израза за пример под б: Бројеви 17/21 и 2/3 су повезани на операцију сабирања (+), што даје 31/21. Број 3 целих и 4/7 и претходни резултат су повезани на операцију одузимања (-), чији је крајњи исход 2 целе и 2/21.
в)
Разлика разлике бројева \( 5\frac{4}{9} \) и \( \frac{5}{12} \) и разлике бројева \( \frac{7}{15} \) и \( \frac{2}{5} \).\[ 5\frac{4}{9} - \frac{5}{12} - \left( \frac{7}{15} - \frac{2}{5} \right) = \left( 5\frac{16}{36} - \frac{15}{36} \right) - \left( \frac{7}{15} - \frac{6}{15} \right) \]\[ = 5\frac{1}{36} - \frac{1}{15} = 5\frac{5}{180} - \frac{12}{180} = 4\frac{185}{180} - \frac{12}{180} = 4\frac{173}{180} \]Дрво израза за пример под в: Лева грана повезује 5 4/9 и 5/12 операцијом минус. Десна грана повезује 7/15 и 2/5 операцијом минус. Резултати обе гране се на крају повезују главном операцијом одузимања.
г)
Разлика разлике бројева \( 45 \) и \( 2,45 \) и збира бројева \( 2,8 \) и \( 0,03 \).\[ 45 - 2,45 - (2,8 + 0,03) = 42,55 - 2,83 = 39,72 \]Дрво израза за пример под г: Са леве стране 45 и 2,45 повезани на минус дају 42,55. Са десне 2,8 и 0,03 повезани на плус дају 2,83. Ова два међурезултата су повезана на финални минус који даје 39,72.

Детаљно решење

а) \(\frac{4}{15} - \left( \frac{7}{12} - \frac{1}{3} \right)\)

1. Корак: Опис израза речима

Последња рачунска операција која се извршава је одузимање ван заграде. Израз описујемо као: разлика броја \( \frac{4}{15} \) и разлике бројева \( \frac{7}{12} \) и \( \frac{1}{3} \).

2. Корак: Израчунавање вредности у загради

Прво израчунавамо вредност израза у загради. За имениоце \( 12 \) и \( 3 \), најмањи заједнички садржалац је: \[ \text{НЗС}(12, 3) = 12 \] Проширујемо други разломак са \( 4 \): \[ \frac{7}{12} - \frac{1}{3} = \frac{7}{12} - \frac{1 \cdot 4}{3 \cdot 4} = \frac{7}{12} - \frac{4}{12} = \frac{3}{12} \] Скраћујемо добијени разломак са \( 3 \): \[ \frac{\cancel{3}^1}{\cancel{12}_4} = \frac{1}{4} \]

3. Корак: Израчунавање коначне вредности израза

Сада одузимамо добијени резултат од броја \( \frac{4}{15} \): \[ \frac{4}{15} - \frac{1}{4} \] Одређујемо заједнички именилац за бројеве \( 15 \) и \( 4 \): \[ \text{НЗС}(15, 4) = 60 \] Проширујемо разломке: \[ \frac{4 \cdot 4}{15 \cdot 4} - \frac{1 \cdot 15}{4 \cdot 15} = \frac{16}{60} - \frac{15}{60} = \frac{1}{60} \]

4. Корак: Дрво израза


Дрво израза за пример под а: У горњем реду су правоугаоници са бројевима 7/12 и 1/3, повезани линијама ка кружићу са знаком минус (-). Испод тог кружића је правоугаоник са резултатом 1/4. Поред почетних правоугаоника је правоугаоник са бројем 4/15. Он и правоугаоник са 1/4 су повезани ка новом кружићу са знаком минус (-), а испод њега је коначни резултат 1/60.

б) \(3 \frac{4}{7} - \left( \frac{17}{21} + \frac{2}{3} \right)\)

1. Корак: Опис израза речима

Израз описујемо као: разлика броја \( 3\frac{4}{7} \) и збира бројева \( \frac{17}{21} \) и \( \frac{2}{3} \).

2. Корак: Израчунавање вредности у загради

Прво израчунавамо вредност у загради. Одређујемо најмањи заједнички садржалац за имениоце \( 21 \) и \( 3 \): \[ \text{НЗС}(21, 3) = 21 \] Проширујемо други разломак са \( 7 \): \[ \frac{17}{21} + \frac{2}{3} = \frac{17}{21} + \frac{2 \cdot 7}{3 \cdot 7} = \frac{17}{21} + \frac{14}{21} = \frac{31}{21} \]

3. Корак: Израчунавање коначне вредности израза

Претварамо мешовити број \( 3\frac{4}{7} \) у неправи разломак: \[ 3\frac{4}{7} = \frac{3 \cdot 7 + 4}{7} = \frac{25}{7} \] Одузимамо вредности свођењем на заједнички именилац \( 21 \): \[ \frac{25}{7} - \frac{31}{21} = \frac{25 \cdot 3}{7 \cdot 3} - \frac{31}{21} = \frac{75}{21} - \frac{31}{21} = \frac{44}{21} \] Претварамо неправи разломак у мешовити број: \[ 44 : 21 = 2 \text{ (остатак } 2 \text{)} \implies \frac{44}{21} = 2\frac{2}{21} \]

4. Корак: Дрво израза


Дрво израза за пример под б: Бројеви 17/21 и 2/3 су повезани на операцију сабирања (+), што даје 31/21. Број 3 целих и 4/7 и претходни резултат су повезани на операцију одузимања (-), чији је крајњи исход 2 целе и 2/21.

в) \(5 \frac{4}{9} - \frac{5}{12} - \left( \frac{7}{15} - \frac{2}{5} \right)\)

1. Корак: Опис израза речима

Израз има две операције одузимања ван заграде које се изводе слева надесно, па је последња операција одузимање вредности заграде од разлике прва два броја. Израз описујемо као: разлика разлике бројева \( 5\frac{4}{9} \) и \( \frac{5}{12} \) и разлике бројева \( \frac{7}{15} \) и \( \frac{2}{5} \).

2. Корак: Израчунавање израза у загради и прве разлике

Прво израчунавамо вредност у загради: \[ \text{НЗС}(15, 5) = 15 \] \[ \frac{7}{15} - \frac{2}{5} = \frac{7}{15} - \frac{2 \cdot 3}{5 \cdot 3} = \frac{7}{15} - \frac{6}{15} = \frac{1}{15} \] Затим рачунамо разлику прва два броја: \[ \text{НЗС}(9, 12) = 36 \] \[ 5\frac{4}{9} - \frac{5}{12} = 5\frac{4 \cdot 4}{9 \cdot 4} - \frac{5 \cdot 3}{12 \cdot 3} = 5\frac{16}{36} - \frac{15}{36} = 5\frac{1}{36} \]

3. Корак: Израчунавање коначне вредности израза

Сада одузимамо вредност заграде: \[ 5\frac{1}{36} - \frac{1}{15} \] Одређујемо најмањи заједнички садржалац за \( 36 \) и \( 15 \): \[ \begin{array}{rr|l} 36, & 15 & 2 \\ 18, & 15 & 2 \\ 9, & 15 & 3 \\ 3, & 5 & 3 \\ 1, & 5 & 5 \\ 1, & 1 & \end{array} \qquad \text{НЗС}(36, 15) = 2 \cdot 2 \cdot 3 \cdot 3 \cdot 5 = 180 \] Проширујемо разломке: \[ 5\frac{1 \cdot 5}{36 \cdot 5} - \frac{1 \cdot 12}{15 \cdot 12} = 5\frac{5}{180} - \frac{12}{180} \] Пошто је \( 5 < 12 \), позајмљујемо једно цело од \( 5 \): \[ 5\frac{5}{180} = 4 + 1\frac{5}{180} = 4 + \frac{185}{180} = 4\frac{185}{180} \] Одузимамо: \[ 4\frac{185}{180} - \frac{12}{180} = 4\frac{173}{180} \]

4. Корак: Дрво израза


Дрво израза за пример под в: Лева грана повезује 5 4/9 и 5/12 операцијом минус. Десна грана повезује 7/15 и 2/5 операцијом минус. Резултати обе гране се на крају повезују главном операцијом одузимања.

г) \(45 - 2,45 - (2,8 + 0,03)\)

1. Корак: Опис израза речима

Израз описујемо као: разлика разлике бројева \( 45 \) и \( 2,45 \) и збира бројева \( 2,8 \) и \( 0,03 \).

2. Корак: Рачунање појединачних делова

Израчунавамо прво збир у загради: \[ 2,8 + 0,03 = 2,83 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 2,80 & \\ +\,0,03 & \\ \hline 2,83 & \end{array} \] Затим израчунавамо прву разлику: \[ 45 - 2,45 = 42,55 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 45,00 & \\ -\,2,45 & \\ \hline 42,55 & \end{array} \]

3. Корак: Израчунавање коначне вредности израза

Одузимамо вредност заграде од прве разлике: \[ 42,55 - 2,83 = 39,72 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 42,55 & \\ -\,2,83 & \\ \hline 39,72 & \end{array} \]

4. Корак: Дрво израза


Дрво израза за пример под г: Са леве стране 45 и 2,45 повезани на минус дају 42,55. Са десне 2,8 и 0,03 повезани на плус дају 2,83. Ова два међурезултата су повезана на финални минус који даје 39,72.

Кратак запис решења:

а)

Разлика броја \( \frac{4}{15} \) и разлике бројева \( \frac{7}{12} \) и \( \frac{1}{3} \). \[ \frac{4}{15} - \left( \frac{7}{12} - \frac{4}{12} \right) = \frac{4}{15} - \frac{1}{4} = \frac{16 - 15}{60} = \frac{1}{60} \]

б)

Разлика броја \( 3\frac{4}{7} \) и збира бројева \( \frac{17}{21} \) и \( \frac{2}{3} \). \[ \frac{25}{7} - \left( \frac{17}{21} + \frac{14}{21} \right) = \frac{75}{21} - \frac{31}{21} = \frac{44}{21} = 2\frac{2}{21} \]

в)

Разлика разлике бројева \( 5\frac{4}{9} \) и \( \frac{5}{12} \) и разлике бројева \( \frac{7}{15} \) и \( \frac{2}{5} \). \[ 5\frac{1}{36} - \frac{1}{15} = 4\frac{185}{180} - \frac{12}{180} = 4\frac{173}{180} \]

г)

Разлика разлике бројева \( 45 \) и \( 2,45 \) и збира бројева \( 2,8 \) и \( 0,03 \). \[ 42,55 - 2,83 = 39,72 \]

Најважније из лекције

  • Својства: Комутативност (\( a+b = b+a \)) и асоцијативност (\( (a+b)+c = a+(b+c) \)) важе за разломке и децималне бројеве и користе се за брже рачунање.
  • Више разломака: Сводимо их све на заједнички именилац (НЗС) пре сабирања или одузимања.
  • Комбиновани изрази: Ако сви разломци могу да се претворе у коначан децимални број, рачунамо како нам је лакше. Ако бар један не може, обавезно све претварамо у разломке!
  • Променљиве: У изразима са словима, прво заменимо слова њиховим бројним вредностима, па тек онда рачунамо вредност израза.
Сабирање разломака и децималних бројева наслеђује важна својства сабирања природних бројева. Ова својства нам омогућавају да групишемо сабирке на начин који нам олакшава рачунање.
Комутативност: Збир се не мења ако сабирци замене места.
\( r_1 + r_2 = r_2 + r_1 \)
Асоцијативност: Збир се не мења без обзира на то како групишемо сабирке.
\( (r_1 + r_2) + r_3 = r_1 + (r_2 + r_3) \)
Неутрални елемент: Нула као сабирак не утиче на вредност збира.
\( r + 0 = 0 + r = r \)
Такође важи: \( r - 0 = r \) и \( r - r = 0 \).
Коришћење комутативности и асоцијативности за лакше рачунање:
\( 0,25 + 0,567 + 1,75 = (0,25 + 1,75) + 0,567 = 2 + 0,567 = 2,567 \)
Збир више сабирака (разломака) рачунамо тако што прво одредимо НЗС (најмањи заједнички садржалац) свих именилаца. Затим проширимо сабирке да би имали једнаке имениоце и тек онда их саберемо.
\[ \frac{1}{2} + \frac{1}{3} + \frac{1}{4} = \frac{6}{12} + \frac{4}{12} + \frac{3}{12} = \frac{13}{12} = 1\frac{1}{12} \] (НЗС за 2, 3 и 4 је 12)
При сабирању више децималних бројева, потписујемо их један испод другог тако да децималне запете буду једна испод друге, а затим сабирамо.
\( 21,12 + 5,109 + 13,77 = 39,999 \)
Када у изразу учествују и разломци и децимални бројеви, прво морамо одлучити у ком запису ћемо радити (децималном или разломачком).
1. Случај: Ако сви разломци имају коначне децималне записе (именилац је делилац неке декадне јединице), можемо рачунати превођењем свега у децимални запис (што је често лакше) или превођењем свега у разломке.
\( \frac{4}{5} - 0,5 + \frac{7}{20} = 0,8 - 0,5 + 0,35 = 0,65 \)
2. Случај: Ако бар један разломак нема коначан децимални запис, тада све децималне бројеве морамо превести у разломке и цео израз рачунати у том облику.
У изразу \( \frac{4}{7} - 0,5 + \frac{7}{20} \), разломак \( \frac{4}{7} \) нема коначан децималан запис. Зато рачунамо овако:
\( \frac{4}{7} - \frac{1}{2} + \frac{7}{20} = \frac{80}{140} - \frac{70}{140} + \frac{49}{140} = \frac{59}{140} \)
Бројевни изрази се граде примењујући рачунске операције на бројеве. Њиховим решавањем по приоритету операција добијамо један коначан број који се зове вредност бројевног израза.
Шематски приказ дрвета израза: Горњи правоугаоници садрже почетне бројеве, који се линијама спајају ка доле преко знакова операција (плус, минус), приказујући редослед рачунања све до коначне вредности на дну.
Изрази са променљивом
То су изрази који садрже слова (нпр. \( a + 4,5 \) или \( a - b + c \)). Вредност оваквог израза можемо израчунати тек када уместо слова (променљивих) убацимо конкретне бројеве.

Задаци за вежбање

Лаки задатак: Користећи својства сабирања, израчунај на најједноставнији начин: \[ 2\frac{1}{5} + \frac{3}{8} + 1\frac{4}{5} \]
Примењујемо комутативност и асоцијативност да групишемо разломке са истим имениоцем:
\( \left(2\frac{1}{5} + 1\frac{4}{5}\right) + \frac{3}{8} = 4 + \frac{3}{8} = 4\frac{3}{8} \)
Средњи задатак: Израчунај вредност израза: \[ \frac{5}{6} + 0,2 - \frac{1}{3} \]
Разломак \( \frac{5}{6} \) нема коначан децимални запис, па цео израз морамо рачунати у разломцима. Претварамо \( 0,2 \) у \( \frac{2}{10} = \frac{1}{5} \).
Израз постаје: \( \frac{5}{6} + \frac{1}{5} - \frac{1}{3} \).
НЗС за 6, 5 и 3 је 30.
\( \frac{25}{30} + \frac{6}{30} - \frac{10}{30} = \frac{31}{30} - \frac{10}{30} = \frac{21}{30} \)
Разломак можемо скратити са 3: \( \frac{7}{10} \) (или 0,7).
Тежи задатак: Израчунај вредност израза са променљивама \( x - y + z \), ако је: \( x = 4,25 \), \( y = 1\frac{3}{4} \), \( z = 2,5 \)
Прво замењујемо променљиве датим вредностима:
\( 4,25 - 1\frac{3}{4} + 2,5 \)
Пошто сви бројеви могу имати коначан децимални запис, најлакше је да све претворимо у децималне бројеве (\( 1\frac{3}{4} = 1,75 \)):
\( 4,25 - 1,75 + 2,5 \)
Рачунамо редом слева надесно:
\( 2,50 + 2,5 = 5 \)

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: