Корице уџбеника

IV.14. Множење Разломака

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

а) \( \frac{2}{5} \cdot \frac{4}{9} \)

Нацртај квадрат са теменима у (0,0), (1,0), (1,1) и (0,1).
1. Подели цео квадрат вертикалним линијама на 5 једнаких колона. Обој прве две колоне са леве стране (од x=0 до x=\(\frac{2}{5}\)) светлом бојом (нпр. светлоплавом). Постави ознаку '\(\frac{2}{5}\)' испод овог дела на x-оси, центрирану.
2. Подели цео квадрат хоризонталним линијама на 9 једнаких редова. Обој прва четири реда одоздо (од y=0 до y=\(\frac{4}{9}\)) другом светлом бојом (нпр. светлозеленом). Постави ознаку '\(\frac{4}{9}\)' поред овог дела на y-оси, центрирану.
3. Нацртај унутрашњу мрежу свих \(5 \times 9 = 45\) мањих, једнаких правоугаоника танким сивим линијама.
4. Пресек обојених делова је правоугаоник који покрива прве две колоне и прва четири реда. Овај пресек садржи 8 мањих правоугаоника (2 по ширини и 4 по висини). Обој овај пресечни правоугаоник (од (0,0) до (\(\frac{2}{5}\),\(\frac{4}{9}\))) трећом, тамнијом бојом (нпр. тамноплаво-зеленом). \[ \frac{2}{5} \cdot \frac{4}{9} = \frac{2 \cdot 4}{5 \cdot 9} = \frac{8}{45} \]

б) \( \frac{3}{8} \cdot \frac{3}{4} \)

Нацртај квадрат странице 1, позициониран са доњим левим углом у (0,0) и горњим десним углом у (1,1).
Подели квадрат вертикално на 8 једнаких делова (трака). Обоји прва 3 дела са леве стране (од x=0 до x=\(\frac{3}{8}\)) једном бојом (нпр. светлоплавом), што визуелно представља \(\frac{3}{8}\) ширине квадрата.
Подели квадрат хоризонтално на 4 једнака дела (траке). Обоји доња 3 дела (од y=0 до y=\(\frac{3}{4}\)) другом бојом (нпр. светложутом), што визуелно представља \(\frac{3}{4}\) висине квадрата.
Квадрат је сада подељен на мрежу од 8 колона и 4 реда, формирајући укупно 32 једнака мања правоугаоника.
Пресек два обојена региона (правоугаоник који је обојен са обе боје) је правоугаоник који се налази у доњем левом углу квадрата. Овај пресечни правоугаоник има ширину \(\frac{3}{8}\) и висину \(\frac{3}{4}\), садржи 3 дела по хоризонтали и 3 дела по вертикали. Треба га јасно истаћи, на пример, тамнијом нијансом треће боје (нпр. тамнозеленом), представљајући укупно 9 од 32 мања правоугаоника. \[ \frac{3}{8} \cdot \frac{3}{4} = \frac{3 \cdot 3}{8 \cdot 4} = \frac{9}{32} \]

в) \( 6 \cdot \frac{5}{7} \)

Нацртај 6 јединичних правоугаоника (ширине 1 и висине 1), постављених један поред другог у хоризонталном низу. Сваки од ових 6 правоугаоника подели хоризонтално на 7 једнаких делова. У сваком од 6 правоугаоника обој доњих 5 делова, тако да сваки обојени део има висину \(\frac{5}{7}\) од јединичне висине. Укупан број обојених делова, од којих сваки представља један делић висине \(\frac{1}{7}\) у јединичном правоугаонику, је \(6 \cdot 5 = 30\). Прикажи да је укупна обојена површина једнака површини 4 цела јединична правоугаоника и 2/7 петог јединичног правоугаоника. \[ 6 \cdot \frac{5}{7} = \frac{6}{1} \cdot \frac{5}{7} = \frac{6 \cdot 5}{1 \cdot 7} = \frac{30}{7} = 4\frac{2}{7} \]

Детаљно решење

Да бисмо представили производ два разломка као површину правоугаоника, користићемо квадрат јединичне дужине (чије су странице дужине 1). Први разломак ће представљати дужину једне странице уписаног правоугаоника (хоризонталну), а други разломак дужину друге странице (вертикалну). Укупна површина јединичног квадрата је \( 1 \cdot 1 = 1 \).

а) \( \frac{2}{5} \cdot \frac{4}{9} \)

Корак 1: Цртање модела за множење


Нацртај квадрат са теменима у (0,0), (1,0), (1,1) и (0,1). 1. Подели цео квадрат вертикалним линијама на 5 једнаких колона. Обој прве две колоне са леве стране (од x=0 до x=\(\frac{2}{5}\)) светлом бојом (нпр. светлоплавом). Постави ознаку '\(\frac{2}{5}\)' испод овог дела на x-оси, центрирану. 2. Подели цео квадрат хоризонталним линијама на 9 једнаких редова. Обој прва четири реда одоздо (од y=0 до y=\(\frac{4}{9}\)) другом светлом бојом (нпр. светлозеленом). Постави ознаку '\(\frac{4}{9}\)' поред овог дела на y-оси, центрирану. 3. Нацртај унутрашњу мрежу свих \(5 \times 9 = 45\) мањих, једнаких правоугаоника танким сивим линијама. 4. Пресек обојених делова је правоугаоник који покрива прве две колоне и прва четири реда. Овај пресек садржи 8 мањих правоугаоника (2 по ширини и 4 по висини). Обој овај пресечни правоугаоник (од (0,0) до (\(\frac{2}{5}\),\(\frac{4}{9}\))) трећом, тамнијом бојом (нпр. тамноплаво-зеленом).

Корак 2: Израчунавање производа

Пошто цео квадрат има 45 једнаких делова, а наш обојени правоугаоник заузима 8 таквих делова, његова површина је: \[ \frac{2}{5} \cdot \frac{4}{9} = \frac{2 \cdot 4}{5 \cdot 9} = \frac{8}{45} \]

б) \( \frac{3}{8} \cdot \frac{3}{4} \)

Корак 1: Цртање модела за множење


Нацртај квадрат странице 1, позициониран са доњим левим углом у (0,0) и горњим десним углом у (1,1). Подели квадрат вертикално на 8 једнаких делова (трака). Обоји прва 3 дела са леве стране (од x=0 до x=\(\frac{3}{8}\)) једном бојом (нпр. светлоплавом), што визуелно представља \(\frac{3}{8}\) ширине квадрата. Подели квадрат хоризонтално на 4 једнака дела (траке). Обоји доња 3 дела (од y=0 до y=\(\frac{3}{4}\)) другом бојом (нпр. светложутом), што визуелно представља \(\frac{3}{4}\) висине квадрата. Квадрат је сада подељен на мрежу од 8 колона и 4 реда, формирајући укупно 32 једнака мања правоугаоника. Пресек два обојена региона (правоугаоник који је обојен са обе боје) је правоугаоник који се налази у доњем левом углу квадрата. Овај пресечни правоугаоник има ширину \(\frac{3}{8}\) и висину \(\frac{3}{4}\), садржи 3 дела по хоризонтали и 3 дела по вертикали. Треба га јасно истаћи, на пример, тамнијом нијансом треће боје (нпр. тамнозеленом), представљајући укупно 9 од 32 мања правоугаоника.

Корак 2: Израчунавање производа

Укупна површина обојеног дела у односу на цео квадрат износи: \[ \frac{3}{8} \cdot \frac{3}{4} = \frac{3 \cdot 3}{8 \cdot 4} = \frac{9}{32} \]

в) \( 6 \cdot \frac{5}{7} \)

Корак 1: Цртање модела

Овде множимо природан број разломком. Као што је приказано у уџбенику, ово можемо представити са више целих облика.
Нацртај 6 јединичних правоугаоника (ширине 1 и висине 1), постављених један поред другог у хоризонталном низу. Сваки од ових 6 правоугаоника подели хоризонтално на 7 једнаких делова. У сваком од 6 правоугаоника обој доњих 5 делова, тако да сваки обојени део има висину \(\frac{5}{7}\) од јединичне висине. Укупан број обојених делова, од којих сваки представља један делић висине \(\frac{1}{7}\) у јединичном правоугаонику, је \(6 \cdot 5 = 30\). Прикажи да је укупна обојена површина једнака површини 4 цела јединична правоугаоника и 2/7 петог јединичног правоугаоника.

Корак 2: Израчунавање укупног броја делова

У сваком правоугаонику смо обојили 5 седмина. Да бисмо израчунали укупну површину, множимо број целина са бројем обојених делова: \[ 6 \cdot \frac{5}{7} = \frac{6 \cdot 5}{7} = \frac{30}{7} \]

Корак 3: Претварање у мешовити број

Добили смо неправи разломак, па га претварамо у мешовити број дељењем бројиоца имениоцем: \[ 30 : 7 = 4 \text{ (остатак 2)} \implies 4\frac{2}{7} \] Укупна површина је \( 4\frac{2}{7} \).

Кратак запис решења:

а) \( \frac{2}{5} \cdot \frac{4}{9} = \frac{8}{45} \) б) \( \frac{3}{8} \cdot \frac{3}{4} = \frac{9}{32} \) в) \( 6 \cdot \frac{5}{7} = \frac{30}{7} = 4\frac{2}{7} \)

Најважније из лекције

  • Множење разломака: Бројилац се множи бројиоцем, именилац имениоцем. \( \frac{a}{b} \cdot \frac{c}{d} = \frac{a \cdot c}{b \cdot d} \)
  • Множење природним бројем: Бројилац се множи тим бројем, именилац се преписује. Пример: \( 3 \cdot \frac{2}{7} = \frac{6}{7} \).
  • Мешовити бројеви: Обавезно се прво претварају у неправи разломак!
  • Унакрсно скраћивање: Дељење бројиоца једног и имениоца другог разломка истим бројем пре множења, како би се олакшао рачун.
Производ два природна броја можемо посматрати као вредност површине правоугаоника. Исто важи и за разломке.
Илустрација множења разломака као површине: Квадрат странице 1 подељен на мрежу 3x5. Осенчен је правоугаоник димензија 2/3 пута 4/5, који заузима 8 од укупно 15 малих поља. Ово визуелно показује да је \( \frac{2}{3} \cdot \frac{4}{5} = \frac{8}{15} \).
Производ два разломка је разломак чији је бројилац производ бројилаца та два разломка, а именилац производ именилаца та два разломка.
\[ \frac{a}{b} \cdot \frac{c}{d} = \frac{a \cdot c}{b \cdot d} \]
Израчунавање производа: \[ \frac{2}{7} \cdot \frac{3}{5} = \frac{2 \cdot 3}{7 \cdot 5} = \frac{6}{35} \]
Израчунај производ разломака \( \frac{1}{4} \) и \( \frac{5}{6} \).
Множимо бројилац са бројиоцем, а именилац са имениоцем: \[ \frac{1}{4} \cdot \frac{5}{6} = \frac{1 \cdot 5}{4 \cdot 6} = \frac{5}{24} \]
Помножити разломак природним бројем значи његов бројилац помножити тим природним бројем, док именилац остаје исти. (Природни број се може записати као разломак са имениоцем 1).
Множење броја 4 и разломка \( \frac{5}{9} \): \[ \frac{5}{9} \cdot 4 = \frac{5}{9} \cdot \frac{4}{1} = \frac{5 \cdot 4}{9 \cdot 1} = \frac{20}{9} = 2 \frac{2}{9} \]
Израчунај: \( 7 \cdot \frac{2}{15} \).
\[ 7 \cdot \frac{2}{15} = \frac{7 \cdot 2}{15} = \frac{14}{15} \]
Мешовити број се прво преводи у неправи разломак, па се тек онда врши множење добијених разломака према основном правилу.
Множење мешовитог броја и разломка: \[ 2 \frac{3}{5} \cdot \frac{3}{4} = \frac{13}{5} \cdot \frac{3}{4} = \frac{13 \cdot 3}{5 \cdot 4} = \frac{39}{20} = 1 \frac{19}{20} \]
Израчунај: \( 1 \frac{1}{2} \cdot 3 \frac{1}{4} \).
Прво преводимо у неправи разломак: \[ 1 \frac{1}{2} = \frac{3}{2} \] \[ 3 \frac{1}{4} = \frac{13}{4} \] Затим множимо: \[ \frac{3}{2} \cdot \frac{13}{4} = \frac{3 \cdot 13}{2 \cdot 4} = \frac{39}{8} = 4 \frac{7}{8} \]
При множењу два разломка, често се дешава да бројилац једног и именилац другог разломка имају заједнички делилац. Како бисмо олакшали рачунање и избегли велике бројеве, пре множења вршимо унакрсно скраћивање – делимо истим бројем бројилац једног и именилац другог разломка.
Уместо да множимо па скраћујемо: \( \frac{2}{15} \cdot \frac{5}{7} = \frac{10}{105} = \frac{2}{21} \)
Примењујемо унакрсно скраћивање: Бројеве 5 (у бројиоцу) и 15 (у имениоцу) поделимо њиховим највећим заједничким делиоцем (5). Остају нам 1 и 3. \[ \frac{2}{3} \cdot \frac{1}{7} = \frac{2 \cdot 1}{3 \cdot 7} = \frac{2}{21} \]
Израчунај применом унакрсног скраћивања: \( \frac{3}{8} \cdot \frac{10}{27} \).
1. Бројеве 3 и 27 скраћујемо са 3 (остају 1 и 9).
2. Бројеве 8 и 10 скраћујемо са 2 (остају 4 и 5).
\[ \frac{1}{4} \cdot \frac{5}{9} = \frac{1 \cdot 5}{4 \cdot 9} = \frac{5}{36} \]

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај вредност израза: \( \frac{4}{9} \cdot \frac{2}{5} \).
\[ \frac{4}{9} \cdot \frac{2}{5} = \frac{4 \cdot 2}{9 \cdot 5} = \frac{8}{45} \]
Средњи: Израчунај и резултат запиши у облику мешовитог броја: \( \frac{7}{12} \cdot 8 \).
Природни број пишемо као разломак: \[ \frac{7}{12} \cdot \frac{8}{1} \] Унакрсно скраћујемо 12 и 8 са 4 (остају 3 и 2): \[ \frac{7}{3} \cdot \frac{2}{1} = \frac{14}{3} = 4 \frac{2}{3} \]
Тежак: Израчунај вредност израза примењујући сва научена правила: \( 2 \frac{1}{4} \cdot 1 \frac{5}{27} \).
Прво преводимо у неправи разломак: \[ 2 \frac{1}{4} = \frac{9}{4} \] \[ 1 \frac{5}{27} = \frac{32}{27} \] Постављамо производ: \[ \frac{9}{4} \cdot \frac{32}{27} \] Вршимо унакрсно скраћивање. Бројеве 9 и 27 скраћујемо са 9 (остају 1 и 3). Бројеве 4 и 32 скраћујемо са 4 (остају 1 и 8): \[ \frac{1}{1} \cdot \frac{8}{3} = \frac{8}{3} = 2 \frac{2}{3} \]

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: