Корице уџбеника

IV.16. Множење и дељење разломака у децималном запису

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

\[ 2,155 \text{ m} = 2,155 \cdot 10 \text{ dm} = 21,55 \text{ dm} \] \[ 2,155 \text{ m} = 2,155 \cdot 100 \text{ cm} = 215,5 \text{ cm} \] \[ 2,155 \text{ m} = 2,155 \cdot 1000 \text{ mm} = 2155 \text{ mm} \] Добијени мерни бројеви су \(21,55\), \(215,5\) и \(2155\). Веза међу њима је таква да је сваки следећи мерни број \(10\) пута већи од претходног, што се дешава зато што је свака следећа коришћена јединица мере \(10\) пута мања.

Детаљно решење

Да бисмо висину изражену у метрима претворили у мање јединице мере, потребно је да се подсетимо односа између метара и тих мањих јединица (дециметара, центиметара и милиметара). Према правилу, децимални број се множи декадном јединицом (\(10, 100, 1000 \dots\)) тако што му се децимална запета помера за онолико места удесно колико та декадна јединица има нула.

Корак 1: Претварање метара у дециметре (dm)

Знамо да један метар има \(10\) дециметара (\(1 \text{ m} = 10 \text{ dm}\)). Зато ћемо дату висину полице у метрима помножити са \(10\). Како број \(10\) има једну нулу, децималну запету померамо за једно место удесно: \[ 2,155 \cdot 10 = 21,55 \] Дакле, висина полице у дециметрима је \(21,55 \text{ dm}\).

Корак 2: Претварање метара у центиметре (cm)

Један метар има \(100\) центиметара (\(1 \text{ m} = 100 \text{ cm}\)). Сада ћемо висину у метрима помножити са \(100\). Пошто број \(100\) има две нуле, децималну запету померамо за два места удесно: \[ 2,155 \cdot 100 = 215,5 \] Висина полице у центиметрима је \(215,5 \text{ cm}\).

Корак 3: Претварање метара у милиметре (mm)

Један метар има \(1000\) милиметара (\(1 \text{ m} = 1000 \text{ mm}\)). Да бисмо висину изразили у милиметрима, множимо је са \(1000\). Број \(1000\) има три нуле, па децималну запету померамо за три места удесно: \[ 2,155 \cdot 1000 = 2155 \] Висина полице у милиметрима је \(2155 \text{ mm}\).

Корак 4: Анализа везе међу добијеним мерним бројевима

Добили смо следеће мерне бројеве (бројеве без мерних јединица): \(21,55\), \(215,5\) и \(2155\). Можемо да приметимо да је сваки следећи број тачно \(10\) пута већи од претходног: \[ 21,55 \cdot 10 = 215,5 \] \[ 215,5 \cdot 10 = 2155 \] Ова веза постоји зато што смо сваки пут користили мерну јединицу која је \(10\) пута мања од претходне (\(1 \text{ dm} = 10 \text{ cm}\), \(1 \text{ cm} = 10 \text{ mm}\)). Када се јединица мере смањи \(10\) пута, мерни број се мора повећати \(10\) пута да би вредност висине остала непромењена.

Кратак запис решења:

\[ 2,155 \text{ m} = 21,55 \text{ dm} = 215,5 \text{ cm} = 2155 \text{ mm} \] Сваки следећи мерни број је \(10\) пута већи од претходног (\(21,55 \cdot 10 = 215,5\) и \(215,5 \cdot 10 = 2155\)).

Најважније из лекције

  • Множење декадном јединицом: Децимална запета се помера удесно за број нула (нпр. \( 2,5 \cdot 10 = 25 \)).
  • Дељење декадном јединицом: Децимална запета се помера улево за број нула (нпр. \( 25 : 100 = 0,25 \)).
  • Множење децималних бројева: Бројеви се множе као природни, а у резултату се одваја укупан број децималних места из оба чиниоца (нпр. \( 0,2 \cdot 0,3 = 0,06 \)).
  • Дељење децималних бројева: Множимо оба броја декадном јединицом како би делилац постао природан број, а затим делимо (нпр. \( 0,8 : 0,2 = 8 : 2 = 4 \)).
Децимални број се множи декадном јединицом (10, 100, 1000...) тако што му се децимална запета помера за онолико места удесно колико та декадна јединица има нула.
Илустрација померања децималне запете удесно за једно, два или три места при множењу броја са 10, 100 или 1000, респективно.
\( 54,76 \cdot 10 = 547,6 \) (запета померена за једно место удесно)
\( 1,1436 \cdot 100 = 114,36 \) (запета померена за два места удесно)
\( 6,55 \cdot 1000 = 6550 \) (додата једна нула јер је запета померена за три места удесно)
Израчунај: \( 0,3426 \cdot 100 \)
Множимо са 100, што значи да запету померамо за два места удесно.
Одговор: \( 34,26 \)
Помножимо бројеве као да су природни (занемарујући децималне запете).
У добијеном производу одређујемо место децималне запете тако да резултат има онолико децималних места колико их имају оба чиниоца заједно.
\( 1,5 \cdot 5,2 = ? \)
Множимо као природне: \( 15 \cdot 52 = 780 \).
Број 1,5 има једну децималу, а 5,2 такође једну децималу. Укупно су то две децимале.
У броју 780 одвајамо две децимале здесна налево: \( 7,80 \).
Резултат је: \( 1,5 \cdot 5,2 = 7,8 \).
Израчунај производ: \( 4,3 \cdot 0,7 \)
Множимо без запета: \( 43 \cdot 7 = 301 \).
Укупан број децимала чинилаца је 2 (једна из 4,3 и једна из 0,7).
Одвајамо две децимале у резултату.
Одговор: \( 3,01 \)
Децимални број се дели декадном јединицом (10, 100, 1000...) тако што му се децимална запета помера за онолико места улево колико та декадна јединица има нула.
Илустрација померања децималне запете улево за једно, два или три места при дељењу броја са 10, 100 или 1000, респективно.
\( 47,06 : 10 = 4,706 \) (запета померена за једно место улево)
\( 0,169 : 100 = 0,00169 \) (запета померена за два места улево, додате нуле)
\( 9843,11 : 1000 = 9,84311 \) (запета померена за три места улево)
Израчунај: \( 132,58 : 100 \)
Делимо са 100, што значи да запету померамо за два места улево.
Одговор: \( 1,3258 \)
Бројеве делимо као у случају природних бројева, с тим што када дођемо до децималне запете у дељенику, напишемо децималну запету у количнику.
Израчунајмо: \( 34,6 : 4 \)
- Делимо цео део: \( 34 : 4 = 8 \), остатак је 2. Пошто прелазимо запету, пишемо 8 и стављамо запету у количник.
- Остатку 2 дописујемо прву децималу (6). \( 26 : 4 = 6 \), остатак је 2.
- Остатку 2 дописујемо 0. \( 20 : 4 = 5 \), остатак је 0.
Резултат је: \( 8,65 \).
Дељење два децимална броја сводимо на дељење природним бројем. То радимо тако што и дељеник и делилац помножимо одговарајућом декадном јединицом (тако да делилац постане природан број).
Вредност количника се не мења када се и дељеник и делилац помноже истим природним бројем.
\( 0,48 : 1,2 = ? \)
Делилац (1,2) има једну децималу. Множимо оба броја са 10 да би делилац постао цео број.
\( (0,48 \cdot 10) : (1,2 \cdot 10) = 4,8 : 12 = 0,4 \)
Израчунај: \( 3,6 : 0,24 \)
Делилац (0,24) има две децимале, па множимо оба броја са 100.
\( (3,6 \cdot 100) : (0,24 \cdot 100) = 360 : 24 \)
Делимо: \( 360 : 24 = 15 \)
Одговор: 15

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај вредности израза:
а) \( 7,15 \cdot 10 \)
б) \( 253,2 : 100 \)
а) При множењу са 10 запета иде једно место удесно: \( 71,5 \).
б) При дељењу са 100 запета иде два места улево: \( 2,532 \).
Средњи: Израчунај производ два децимална броја: \( 2,05 \cdot 1,4 \).
Множимо бројеве као да су природни: \( 205 \cdot 14 = 2870 \).
Први чинилац има две децимале, а други једну (укупно 3 децимале).
Одвајамо 3 децимална места здесна налево у броју 2870, добијамо \( 2,870 \).
Одговор: \( 2,87 \)
Тежак: Израчунај количник: \( 0,0162 : 0,018 \).
Делилац (0,018) има 3 децимале. Да би постао природан број, множимо оба броја са 1000.
\( (0,0162 \cdot 1000) : (0,018 \cdot 1000) = 16,2 : 18 \)
Делимо 16,2 са 18.
\( 16 : 18 = 0 \), пишемо 0 и стављамо запету.
Спуштамо 2. \( 162 : 18 = 9 \).
Одговор: \( 0,9 \)

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: