Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

а)
\[ \frac{5 + 9}{2} = \frac{14}{2} = 7 \]\[ 7 - 5 = 2 \]\[ 9 - 7 = 2 \]Нацртај хоризонталну бројевну полуправу која почиње од тачке 0 и протеже се до најмање 10, завршавајући стрелицом на десном крају. Означи јасно видљиве јединичне подеоке (тик-маркере) на сваки цео број од 0 до 10. Прецизно обележи и нумеричкима означи тачке за бројеве 5, 7 и 9 на полуправи. Позиционирај тачке тако да је тачка 7 тачно на средини између тачака 5 и 9, при чему је растојање од 5 до 7, као и од 7 до 9, једнако двема јединичним дужима на скали.
б)
\[ \frac{100 + 300}{2} = \frac{400}{2} = 200 \]\[ 200 - 100 = 100 \]\[ 300 - 200 = 100 \]Нацртај хоризонталну бројевну полуправу која почиње од тачке 0 и протеже се удесно са стрелицом. Постави равномерне ознаке (цртице) на сваких 100 јединица, почевши од 0 до најмање 400. Испод сваке од ових ознака упиши њену вредност (0, 100, 200, 300, 400). Посебно истакни и обележи тачке 100, 200 и 300 на полуправој малим испуњеним круговима. Вредности 100, 200 и 300 треба да буду исписане испод одговарајућих кругова. Тачка 200 мора бити прецизно позиционирана на средини између тачака 100 и 300.
в)
\[ \frac{2,5 + 8,3}{2} = \frac{10,8}{2} = 5,4 \]\[ 5,4 - 2,5 = 2,9 \]\[ 8,3 - 5,4 = 2,9 \]Нацртај хоризонталну бројевну полуправу која почиње од нуле. Постави ознаке за сваку јединицу, од нуле па надаље до најмање десет, и обележи их одговарајућим бројевима (0, 1, 2, ...). На полуправи обележи тачке 2,5; 5,4 и 8,3 користећи мале, испуњене кругове, и постави одговарајуће текстуалне ознаке испод њих. Пропорционално постави тачку 5,4 тачно на средини између тачака 2,5 и 8,3.
г)
\[ \frac{2}{3} + \frac{5}{4} = \frac{8}{12} + \frac{15}{12} = \frac{23}{12} \]\[ \frac{23}{12} : 2 = \frac{23}{12} \cdot \frac{1}{2} = \frac{23}{24} \]\[ \frac{23}{24} - \frac{2}{3} = \frac{23}{24} - \frac{16}{24} = \frac{7}{24} \]\[ \frac{5}{4} - \frac{23}{24} = \frac{30}{24} - \frac{23}{24} = \frac{7}{24} \]Нацртај хоризонталну бројевну полуправу која почиње од нуле (0) и простире се удесно, завршавајући се стрелицом. На овој полуправи, обележи и јасно означи тачке \( \frac{16}{24} \), \( \frac{23}{24} \) и \( \frac{30}{24} \). Позиционирај тачку \( \frac{23}{24} \) тачно на средини између тачака \( \frac{16}{24} \) и \( \frac{30}{24} \), тако да су растојања од \( \frac{16}{24} \) до \( \frac{23}{24} \) и од \( \frac{23}{24} \) до \( \frac{30}{24} \) једнака.

Детаљно решење

а) 5, 9

1. Рачунање аритметичке средине

Аритметичка средина два броја је количник њиховог збира и броја 2: \[ \frac{5 + 9}{2} = \frac{14}{2} = 7 \]

2. Одређивање разлике бројева од аритметичке средине

Одузимамо мањи број од већег: \[ 7 - 5 = 2 \] \[ 9 - 7 = 2 \] Сваки од бројева се од аритметичке средине разликује за \( 2 \).

3. Приказ на бројевној полуправој


Нацртај хоризонталну бројевну полуправу која почиње од тачке 0 и протеже се до најмање 10, завршавајући стрелицом на десном крају. Означи јасно видљиве јединичне подеоке (тик-маркере) на сваки цео број од 0 до 10. Прецизно обележи и нумеричкима означи тачке за бројеве 5, 7 и 9 на полуправи. Позиционирај тачке тако да је тачка 7 тачно на средини између тачака 5 и 9, при чему је растојање од 5 до 7, као и од 7 до 9, једнако двема јединичним дужима на скали.

б) 100, 300

1. Рачунање аритметичке средине

\[ \frac{100 + 300}{2} = \frac{400}{2} = 200 \]

2. Одређивање разлике бројева од аритметичке средине

\[ 200 - 100 = 100 \] \[ 300 - 200 = 100 \] Сваки од бројева се од аритметичке средине разликује за \( 100 \).

3. Приказ на бројевној полуправој


Нацртај хоризонталну бројевну полуправу која почиње од тачке 0 и протеже се удесно са стрелицом. Постави равномерне ознаке (цртице) на сваких 100 јединица, почевши од 0 до најмање 400. Испод сваке од ових ознака упиши њену вредност (0, 100, 200, 300, 400). Посебно истакни и обележи тачке 100, 200 и 300 на полуправој малим испуњеним круговима. Вредности 100, 200 и 300 треба да буду исписане испод одговарајућих кругова. Тачка 200 мора бити прецизно позиционирана на средини између тачака 100 и 300.

в) 2,5; 8,3

1. Рачунање аритметичке средине

Прво сабирамо децималне бројеве: \[ 2,5 + 8,3 = 10,8 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 2,5 & \\ +\,8,3 & \\ \hline 10,8 & \end{array} \] Затим збир делимо са 2: \[ \frac{2,5 + 8,3}{2} = \frac{10,8}{2} = 5,4 \] \[ 10,8 : 2 = 5,4 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 10,8 & {} : 2 = 5,4 \\ \underline{-10}\phantom{,8} & \\ 08 & \\ \underline{-8} & \\ 0 & \end{array} \]

2. Одређивање разлике бројева од аритметичке средине

\[ 5,4 - 2,5 = 2,9 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 5,4 & \\ -\,2,5 & \\ \hline 2,9 & \end{array} \] \[ 8,3 - 5,4 = 2,9 \] \[ \begin{array}{r@{}l} 8,3 & \\ -\,5,4 & \\ \hline 2,9 & \end{array} \] Сваки од бројева се од аритметичке средине разликује за \( 2,9 \).

3. Приказ на бројевној полуправој


Нацртај хоризонталну бројевну полуправу која почиње од нуле. Постави ознаке за сваку јединицу, од нуле па надаље до најмање десет, и обележи их одговарајућим бројевима (0, 1, 2, ...). На полуправи обележи тачке 2,5; 5,4 и 8,3 користећи мале, испуњене кругове, и постави одговарајуће текстуалне ознаке испод њих. Пропорционално постави тачку 5,4 тачно на средини између тачака 2,5 и 8,3.

г) \(\frac{2}{3}, \frac{5}{4}\)

1. Рачунање аритметичке средине

Сабирамо разломке свођењем на заједнички именилац: \[ \text{НЗС}(3, 4) = 12 \] \[ \frac{2}{3} + \frac{5}{4} = \frac{2 \cdot 4}{3 \cdot 4} + \frac{5 \cdot 3}{4 \cdot 3} = \frac{8}{12} + \frac{15}{12} = \frac{23}{12} \] Аритметичку средину добијамо дељењем овог збира са 2: \[ \frac{23}{12} : 2 = \frac{23}{12} \cdot \frac{1}{2} = \frac{23 \cdot 1}{12 \cdot 2} = \frac{23}{24} \]

2. Одређивање разлике бројева од аритметичке средине

Сводимо разломке на заједнички именилац 24: \[ \frac{2}{3} = \frac{2 \cdot 8}{3 \cdot 8} = \frac{16}{24} \] \[ \frac{5}{4} = \frac{5 \cdot 6}{4 \cdot 6} = \frac{30}{24} \] Рачунамо разлике: \[ \frac{23}{24} - \frac{16}{24} = \frac{7}{24} \] \[ \frac{30}{24} - \frac{23}{24} = \frac{7}{24} \] Сваки од бројева се од аритметичке средине разликује за \( \frac{7}{24} \).

3. Приказ на бројевној полуправој


Нацртај хоризонталну бројевну полуправу која почиње од нуле (0) и простире се удесно, завршавајући се стрелицом. На овој полуправи, обележи и јасно означи тачке \( \frac{16}{24} \), \( \frac{23}{24} \) и \( \frac{30}{24} \). Позиционирај тачку \( \frac{23}{24} \) тачно на средини између тачака \( \frac{16}{24} \) и \( \frac{30}{24} \), тако да су растојања од \( \frac{16}{24} \) до \( \frac{23}{24} \) и од \( \frac{23}{24} \) до \( \frac{30}{24} \) једнака.

Кратак запис решења:

а)

\( \frac{5 + 9}{2} = 7 \), \( 7 - 5 = 2 \), \( 9 - 7 = 2 \)

б)

\( \frac{100 + 300}{2} = 200 \), \( 200 - 100 = 100 \), \( 300 - 200 = 100 \)

в)

\( \frac{2,5 + 8,3}{2} = 5,4 \), \( 5,4 - 2,5 = 2,9 \), \( 8,3 - 5,4 = 2,9 \)

г)

\( \frac{\frac{2}{3} + \frac{5}{4}}{2} = \frac{23}{24} \), \( \frac{23}{24} - \frac{16}{24} = \frac{7}{24} \), \( \frac{30}{24} - \frac{23}{24} = \frac{7}{24} \)

Најважније из лекције

Аритметичка средина (просек) бројева израчунава се тако што се збир тих бројева подели њиховим укупним бројем: $\frac{a_1 + a_2 + ... + a_n}{n}$.

Својства:
  • Вредност аритметичке средине увек се налази између најмањег и највећег броја из скупа датих бројева.
  • Ако је познат просек и сви бројеви осим једног, непознати број се може пронаћи решавањем једначине у којој је збир свих података једнак производу просека и броја података.
Аритметичка средина два броја добија се када се њихов збир подели са два. Често се назива и просек.
\[ \text{Аритметичка средина бројева } a \text{ и } b = \frac{a + b}{2} \] Разломачку црту тумачимо као знак за дељење.
На бројевној полуправој, аритметичкој средини два различита броја одговара средиште дужи чији су крајеви тачке које одговарају тим бројевима. То значи да се аритметичка средина увек налази тачно између та два броја: \[ a \le \frac{a + b}{2} \le b \]
Бројевна права на којој су означене тачке a и b. Тачно на средини дужи између њих налази се тачка означена разломком (a+b)/2, што илуструје да је аритметичка средина два броја на једнаком растојању од оба.
Ако су измерена времена 6 секунди и 7 секунди, њихова аритметичка средина је: \[ \frac{6 + 7}{2} = \frac{13}{2} = 6,5 \text{ секунди} \]
Аритметичка средина $n$ бројева једнака је количнику збира свих тих бројева и укупног броја тих бројева ($n$).
\[ \text{Аритметичка средина} = \frac{\text{збир свих бројева}}{\text{укупан број сабирака}} \]
Аритметичка средина датих бројева не може бити мања од најмањег од тих бројева, ни већа од највећег од њих.
Израчунавање аритметичке средине за бројеве 11, 12 и 13 (укупно 3 броја): \[ \frac{11 + 12 + 13}{3} = \frac{36}{3} = 12 \]
Ако је позната аритметичка средина и сви бројеви осим једног, тај непознати број можемо израчунати постављањем и решавањем једначине.
Ако је просечна висина три девојчице 110 cm, а две девојчице су високе 105 cm и 107 cm, висину треће девојчице ($x$) рачунамо овако: \[ \frac{105 + 107 + x}{3} = 110 \] \[ 212 + x = 110 \cdot 3 \] \[ 212 + x = 330 \] \[ x = 330 - 212 = 118 \text{ cm} \]

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај аритметичку средину за следећи скуп бројева: $1,34$; $1,56$ и $1,72$.
Укупан број података је 3. Сабирамо бројеве и делимо са 3: \[ \frac{1,34 + 1,56 + 1,72}{3} = \frac{4,62}{3} = 1,54 \] Одговор: Аритметичка средина је $1,54$.
Средњи: Просечна дужина два скока једног атлетичара је $2,13\text{ m}$. Ако знамо да је дужина његовог првог скока била $2,09\text{ m}$, колика је била дужина другог скока?
Нека је $x$ дужина другог скока. Постављамо једначину за просек два броја: \[ \frac{2,09 + x}{2} = 2,13 \] \[ 2,09 + x = 2,13 \cdot 2 \] \[ 2,09 + x = 4,26 \] \[ x = 4,26 - 2,09 = 2,17 \] Одговор: Дужина другог скока је била $2,17\text{ m}$.
Тежак: Ксенија има оцене 4, 2, 4 и 3 из математике. Коју још једну оцену треба да добије из следећег одговарања како би њен просек оцена био најмање 3,5 (што је услов за закључену оцену 4)?
Нека је $x$ оцена коју Ксенија треба да добије. Укупно ће имати 5 оцена. Њен просек мора бити већи или једнак 3,5: \[ \frac{4 + 2 + 4 + 3 + x}{5} \ge 3,5 \] \[ \frac{13 + x}{5} \ge 3,5 \] \[ 13 + x \ge 3,5 \cdot 5 \] \[ 13 + x \ge 17,5 \] \[ x \ge 17,5 - 13 \] \[ x \ge 4,5 \] Пошто оцене могу бити само цели бројеви од 1 до 5, закључујемо да Ксенија мора добити оцену 5.
Одговор: Ксенија мора да добије оцену 5.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: