Корице уџбеника

IV.8. Сабирање Разломака

Изабери решење задатка:

Задатак 5

Кратко решење

а)

\( \text{НЗС}(2, 6) = 6 \) Нацртати три иста правоугаоника подељена на 6 једнаких поља (мрежа 1x6 или 2x3). У првом обојити 3 поља (што је 1/2), у другом обојити 1 поље (што је 1/6). У трећем правоугаонику приказати збир бојењем 3 + 1 = 4 поља. \[ \frac{1}{2} + \frac{1}{6} = \frac{1 \cdot 3}{2 \cdot 3} + \frac{1}{6} = \frac{3}{6} + \frac{1}{6} = \frac{4}{6} = \frac{\cancel{4}^2}{\cancel{6}_3} = \frac{2}{3} \]

б)

\( \text{НЗС}(8, 10) = 40 \) Нацртати правоугаонике са мрежом од 40 поља (нпр. 4x10). У првом обојити 15 поља (што представља 3/8, јер је 40:8=5, а 3*5=15). У другом обојити 12 поља (што представља 3/10, јер је 40:10=4, а 3*4=12). У трећем обојити укупно 15 + 12 = 27 поља. \[ \frac{3}{8} + \frac{3}{10} = \frac{3 \cdot 5}{8 \cdot 5} + \frac{3 \cdot 4}{10 \cdot 4} = \frac{15}{40} + \frac{12}{40} = \frac{27}{40} \]

Детаљно решење

Увод у графички приказ и „најгрубљу” поделу

Приликом сабирања разломака различитих именилаца помоћу графичког приказа, циљ је да целу фигуру (најчешће правоугаоник) поделимо тако да можемо приказати оба разломка. „Најгрубља” подела се постиже када правоугаоник поделимо на број делова који је једнак најмањем заједничком садржаоцу (НЗС) именилаца та два разломка. На тај начин избегавамо превише ситних делова и радимо са најмањим могућим бројевима.

а) \( \frac{1}{2} + \frac{1}{6} \)

Корак 1: Одређивање заједничке поделе

Имениоци су \( 2 \) и \( 6 \). Да бисмо пронашли најгрубљу поделу, тражимо \( \text{НЗС}(2, 6) \). \[ \begin{array}{ll|l} 2 & 6 & 2 \\ 1 & 3 & 3 \\ 1 & 1 & \\ \end{array} \] \( \text{НЗС}(2, 6) = 2 \cdot 3 = 6 \). Дакле, заједничка подела је на \( 6 \) једнаких делова.

Корак 2: Графички приказ и проширивање


Нацртати три иста правоугаоника подељена на 6 једнаких поља (мрежа 1x6 или 2x3). У првом обојити 3 поља (што је 1/2), у другом обојити 1 поље (што је 1/6). У трећем правоугаонику приказати збир бојењем 3 + 1 = 4 поља.
Разломак \( \frac{1}{2} \) проширујемо са \( 3 \) да бисмо добили именилац \( 6 \): \( \frac{1}{2} = \frac{1 \cdot 3}{2 \cdot 3} = \frac{3}{6} \) Сада сабирамо: \( \frac{3}{6} + \frac{1}{6} = \frac{3 + 1}{6} = \frac{4}{6} \)

Корак 3: Скраћивање резултата

Добијени разломак \( \frac{4}{6} \) можемо скратити са \( 2 \): \( \frac{\cancel{4}^2}{\cancel{6}_3} = \frac{2}{3} \)

б) \( \frac{3}{8} + \frac{3}{10} \)

Корак 1: Одређивање заједничке поделе

Имениоци су \( 8 \) и \( 10 \). Тражимо \( \text{НЗС}(8, 10) \): \[ \begin{array}{ll|l} 8 & 10 & 2 \\ 4 & 5 & 2 \\ 2 & 5 & 2 \\ 1 & 5 & 5 \\ 1 & 1 & \\ \end{array} \] \( \text{НЗС}(8, 10) = 2 \cdot 2 \cdot 2 \cdot 5 = 40 \). Заједничка подела је на \( 40 \) делова.

Корак 2: Графички приказ и проширивање


Нацртати правоугаонике са мрежом од 40 поља (нпр. 4x10). У првом обојити 15 поља (што представља 3/8, јер је 40:8=5, а 3*5=15). У другом обојити 12 поља (што представља 3/10, јер је 40:10=4, а 3*4=12). У трећем обојити укупно 15 + 12 = 27 поља.
Проширујемо разломке: \( \frac{3}{8} = \frac{3 \cdot 5}{8 \cdot 5} = \frac{15}{40} \) \( \frac{3}{10} = \frac{3 \cdot 4}{10 \cdot 4} = \frac{12}{40} \)

Корак 3: Израчунавање збира

\( \frac{15}{40} + \frac{12}{40} = \frac{15 + 12}{40} = \frac{27}{40} \) Разломак \( \frac{27}{40} \) је несводљив јер \( 27 \) и \( 40 \) немају заједничких делилаца осим јединице.

Кратак запис решења:

а) \( \text{НЗС}(2, 6) = 6 \implies \frac{1}{2} + \frac{1}{6} = \frac{3}{6} + \frac{1}{6} = \frac{4}{6} = \frac{2}{3} \) б) \( \text{НЗС}(8, 10) = 40 \implies \frac{3}{8} + \frac{3}{10} = \frac{15}{40} + \frac{12}{40} = \frac{27}{40} \)

Најважније из лекције

  • Једнаки имениоци: Сабирају се само бројиоци, именилац остаје исти. \( \frac{2}{5} + \frac{1}{5} = \frac{3}{5} \).
  • Различити имениоци: Разломци се прво морају проширити до најмањег заједничког имениоца (НЗС), па тек онда сабрати.
  • Мешовити бројеви: Најпрактичније је сабрати посебно целе делове, а посебно разломљене. Ако збир разломљених делова премаши 1, једно цело се пребацује и додаје целим деловима.
Збир два разломка једнаких именилаца је разломак чији је именилац једнак имениоцима сабирака, а бројилац је збир бројилаца сабирака.
\[ \frac{a}{c} + \frac{b}{c} = \frac{a+b}{c} \]
Примери сабирања када су имениоци исти:
  • \( \frac{2}{7} + \frac{4}{7} = \frac{2+4}{7} = \frac{6}{7} \)
  • \( \frac{5}{9} + \frac{7}{9} = \frac{5+7}{9} = \frac{12}{9} \) (овај разломак можемо скратити са 3 и добити \( \frac{4}{3} \), што је \( 1\frac{1}{3} \))
Израчунај збир: \( \frac{3}{11} + \frac{5}{11} \)
Именилац преписујемо, а бројиоце сабирамо:
\( \frac{3}{11} + \frac{5}{11} = \frac{3+5}{11} = \frac{8}{11} \)
Разломке различитих именилаца сабирамо тако што их прво преведемо у разломке једнаких именилаца (проширивањем), па потом добијене разломке саберемо.
Општа формула (коришћењем производа именилаца): \[ \frac{a}{b} + \frac{c}{d} = \frac{ad + cb}{bd} \]
Да бисмо рачунали са што мањим бројевима, за заједнички именилац најбоље је изабрати Најмањи заједнички садржалац (НЗС) за имениоце разломака.
Одреди НЗС за имениоце.
Прошири сваки разломак одговарајућим бројем тако да нови именилац буде једнак НЗС.
Сабери бројиоце, а именилац препиши.
Сабирање \( \frac{1}{4} + \frac{1}{6} \):
НЗС за 4 и 6 је 12.
Први разломак проширујемо са 3, а други са 2: \[ \frac{1 \cdot 3}{4 \cdot 3} + \frac{1 \cdot 2}{6 \cdot 2} = \frac{3}{12} + \frac{2}{12} = \frac{5}{12} \]
За природне бројеве \( a \) и \( b \) важи: \( a \cdot b = \text{НЗД}(a, b) \cdot \text{НЗС}(a, b) \).
Мешовите бројеве можемо сабирати на два различита начина.
Први начин: Претварање мешовитих бројева у неправилне разломке, а затим њихово сабирање. \[ 2\frac{3}{7} + 5\frac{2}{7} = \frac{17}{7} + \frac{37}{7} = \frac{54}{7} = 7\frac{5}{7} \]
Други начин: Сабирање целих делова са целим деловима, а разломљених делова са разломљеним. Овај начин је лакши јер се ради са мањим бројевима. \[ 2\frac{3}{7} + 5\frac{2}{7} = (2+5) + \left(\frac{3}{7} + \frac{2}{7}\right) = 7\frac{5}{7} \]
Уколико је приликом сабирања збир правих разломака једнак или већи од 1, вршимо пренос у цео део мешовитог броја!
Пример преноса: \[ 11\frac{3}{10} + 6\frac{9}{10} = 17\frac{12}{10} = 18\frac{2}{10} = 18\frac{1}{5} \] (Разломак \( \frac{12}{10} \) је \( 1\frac{2}{10} \), па се 1 додаје целом делу 17).
Сабирање мешовитих бројева различитих именилаца: \[ 3\frac{5}{8} + 6\frac{1}{6} = 3\frac{15}{24} + 6\frac{4}{24} = 9\frac{19}{24} \] (Проширили смо разломљене делове до НЗС(8,6) = 24).

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај збир разломака \( \frac{4}{15} + \frac{7}{15} \).
Пошто су имениоци исти, сабирамо само бројиоце:
\( \frac{4}{15} + \frac{7}{15} = \frac{4+7}{15} = \frac{11}{15} \)
Средњи: Израчунај \( \frac{5}{6} + \frac{3}{8} \).
Имениоци су различити, па тражимо НЗС(6, 8) = 24.
Први разломак проширујемо са 4, а други са 3:
\( \frac{5 \cdot 4}{6 \cdot 4} + \frac{3 \cdot 3}{8 \cdot 3} = \frac{20}{24} + \frac{9}{24} = \frac{29}{24} \)
Резултат можемо претворити у мешовит број: \( 1\frac{5}{24} \).
Тежак: Милица је првог дана прочитала \( 1\frac{2}{5} \) поглавља књиге, а другог дана \( 2\frac{3}{4} \) поглавља. Колико је укупно поглавља прочитала за та два дана?
Потребно је сабрати мешовите бројеве: \( 1\frac{2}{5} + 2\frac{3}{4} \).
НЗС за имениоце 5 и 4 је 20.
\( 1\frac{2 \cdot 4}{5 \cdot 4} + 2\frac{3 \cdot 5}{4 \cdot 5} = 1\frac{8}{20} + 2\frac{15}{20} \)
Сабирамо целе са целим, разломке са разломцима:
\( 3\frac{23}{20} \)
Како је \( \frac{23}{20} = 1\frac{3}{20} \), вршимо пренос у цео део:
\( 3 + 1\frac{3}{20} = 4\frac{3}{20} \)
Одговор: Прочитала је укупно \( 4\frac{3}{20} \) поглавља.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: