Корице уџбеника

III.2. Конструктивно сабирање и одузимање углова

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Нацртај дужи AB и CD (AB > CD).

1) \( AB + CD \)

Нацртај полуправу \( Ox \). \( OM = AB \) \( MN = CD \) (надовезано на M у смеру од O) Резултат: \( ON = AB + CD \)

2) \( AB - CD \)

Нацртај полуправу \( Py \). \( PQ = AB \) \( QR = CD \) (од тачке Q уназад ка тачки P) Резултат: \( PR = AB - CD \)

3) \( 2AB + CD \)

Нацртај полуправу \( Sz \). \( ST = AB \) \( TU = AB \) \( UV = CD \) (надовезано на U у смеру од S) Резултат: \( SV = 2AB + CD \)

4) \( 2AB - CD \)

Нацртај полуправу \( Kw \). \( KL = AB \) \( LJ = AB \) \( JI = CD \) (од тачке J уназад ка тачки K) Резултат: \( KI = 2AB - CD \)

Детаљно решење

За решавање овог задатка користићемо основне конструкције шестаром и лењиром за преношење, сабирање и одузимање дужи на полуправој. Нацртај две произвољне дужи AB и CD тако да је AB дужа од CD. Ове дужи ће служити као основни елементи за све даље конструкције.

1) Конструкција дужи \( AB + CD \)

Сабирање дужи вршимо тако што их надовезујемо једну на другу на истој полуправој.

Корак 1: Цртање почетне полуправе

Нацртај полуправу са почетном тачком \( O \).

Корак 2: Преношење прве дужи

Шестаром измери дужину дужи \( AB \). Забоди иглу шестара у тачку \( O \) и обележи тачку \( M \) на полуправој. Тада је \( OM = AB \).

Корак 3: Надовезивање друге дужи

Шестаром измери дужину дужи \( CD \). Забоди иглу шестара у тачку \( M \) и, у смеру даље од тачке \( O \), обележи тачку \( N \).

Корак 4: Резултат

Дуж \( ON \) представља тражени збир \( AB + CD \).

2) Конструкција дужи \( AB - CD \)

Одузимање дужи вршимо тако што мању дуж пренесемо са краја веће дужи уназад према почетној тачки.

Корак 1: Преношење веће дужи

На новој полуправој са почетком у \( P \), шестаром нанеси дужину \( AB \) и обележи тачку \( Q \). Тада је \( PQ = AB \).

Корак 2: Одузимање мање дужи

Шестаром измери дужину \( CD \). Забоди иглу у тачку \( Q \) и обележи тачку \( R \) на дужи \( PQ \) (уназад према тачки \( P \)).

Корак 3: Резултат

Дуж \( PR \) представља тражену разлику \( AB - CD \).

3) Конструкција дужи \( 2AB + CD \)

Ова конструкција подразумева да дуж \( AB \) нанесемо два пута узастопно, а затим на то додамо дуж \( CD \).

Корак 1: Множење дужи бројем 2

На полуправој са почетком у \( S \), нанеси дужину \( AB \) да добијеш тачку \( T \). Из тачке \( T \) поново нанеси дужину \( AB \) да добијеш тачку \( U \). Сада је \( SU = 2AB \).

Корак 2: Додавање дужи \( CD \)

Из тачке \( U \), у смеру од тачке \( S \), нанеси дужину \( CD \) и обележи тачку \( V \).

Корак 3: Резултат

Дуж \( SV \) представља тражену дуж \( 2AB + CD \).

4) Конструкција дужи \( 2AB - CD \)

Овде прво конструишемо двоструку дужину \( AB \), а затим од ње одузимамо \( CD \).

Корак 1: Конструкција \( 2AB \)

На полуправој са почетком у \( X \), нанеси дужину \( AB \) два пута узастопно да добијеш тачку \( Z \). Важи \( XZ = 2AB \).

Корак 2: Одузимање дужи \( CD \)

Шестаром измери \( CD \), забоди иглу у тачку \( Z \) и обележи тачку \( W \) на дужи \( XZ \) (према почетној тачки \( X \)).

Корак 3: Резултат

Дуж \( XW \) представља тражену дуж \( 2AB - CD \).

Најважније из лекције

  • Конструктивно сабирање се врши надовезивањем углова помоћу шестара (спајањем крака уз крак, тако да им се области не преклапају).
  • Вишеструки угао (нпр. \( 3\alpha \)) добија се узастопним надовезивањем истог угла самог на себе.
  • Упоређивање се врши преклапањем једног крака и темена; мањи угао "упада" унутар већег угла.
  • Конструктивно одузимање се врши преношењем мањег угла унутар области већег угла. Део већег угла који преостане након тога представља разлику.
Суседни (надовезани) углови су два угла која имају заједничко теме и један заједнички крак, а њихове унутрашње области немају заједничких тачака.
Два угла надовезујемо (сабирамо) тако што уз помоћ шестара и лењира конструишемо угао који је подударан (једнак) једном од датих углова, а суседан је са другим углом.
Унија суседних углова, које добијамо надовезивањем нека два угла, представља збир тих углова.
\[ \angle aOc = \angle aOb + \angle bOc \]
Графички приказ два угла са заједничким теменом и краком (надовезани углови). Приказ конструкције збира два угла помоћу шестара преношењем кружних лукова и њихових тетива тако да се углови надовежу један на други.
Као што је множење скраћено сабирање, тако можемо конструисати угао који је вишеструко већи од почетног угла узастопним надовезивањем истог угла самог на себе.
На пример, да бисмо конструисали угао \( 3\varphi \), полазни угао \( \varphi \) конструишемо, а затим на њега надовежемо још два таква угла: \( \varphi + \varphi + \varphi \).
Ако се један угао може пренети у област другог угла тако да им се поклопе темена и по један крак, али не долази до потпуног поклапања, онда је угао чија се област налази унутар другог угла мањи.
Да бисмо од већег угла одузели мањи, мањи угао преносимо помоћу шестара унутар области већег угла тако да имају заједничко теме и један заједнички крак. Преостали део већег угла представља њихову разлику.
\[ \angle xOb = \angle aOb - \angle pSq \]
Конструкција разлике два угла: мањи угао се преноси унутар већег угла помоћу шестара, поклапајући један крак. Преостали део већег угла је јасно означен као разлика та два угла.
Ако желимо да конструишемо угао \( 2\beta - \alpha \), прво ћемо надовезивањем конструисати угао \( 2\beta \), а затим ћемо унутар његове области пренети (одузети) угао \( \alpha \).

Задаци за вежбање

Лак: Дати су углови \( \alpha \) и \( \beta \). Ако их конструктивно саберемо, добијамо угао \( \gamma \). Какав је положај углова \( \alpha \) и \( \beta \) унутар угла \( \gamma \)?
Углови \( \alpha \) и \( \beta \) су надовезани (суседни). Имају заједничко теме и један заједнички крак, а њихове унутрашње области се не преклапају.
Средњи: Дати су углови \( \alpha \) и \( \beta \). Опиши редослед корака за конструкцију угла \( \varphi = 2\alpha + \beta \).
1. Нацртамо полуправу која ће бити почетни крак.
2. Пренесемо угао \( \alpha \) на ту полуправу помоћу шестара.
3. Надовежемо још један угао \( \alpha \) на претходни како бисмо добили угао \( 2\alpha \).
4. На крајњи крак угла \( 2\alpha \) надовежемо (споља) угао \( \beta \).
Укупан добијени угао је \( \varphi = 2\alpha + \beta \).
Тежак: Да ли је у класичној геометрији могуће конструисати разлику \( \alpha - \beta \) уколико важи да је \( \alpha < \beta \)? Објасни зашто.
Није могуће. Да би се угао \( \beta \) конструктивно одузео од угла \( \alpha \), он мора бити пренет унутар области угла \( \alpha \). То је геометријски немогуће урадити ако је \( \beta \) већи од \( \alpha \), јер би његов крак изашао ван области угла \( \alpha \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: