Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

Нацртајте два одвојена, независна угла, постављена један поред другог.
Први угао је означен као \( \varphi \). Његово теме је у тачки A. Кракови угла су полуправа AX (хоризонтална, усмерена удесно) и полуправа AB (усмерена нагоре под углом). Угао \( \varphi \) је формиран између ове две полуправе.
Други угао је означен као \( \psi \). Његово теме је у тачки C, која је десно од тачке A. Кракови угла су полуправа CY (хоризонтална, усмерена удесно) и полуправа CD (усмерена нагоре под углом, при чему је угао \( \psi \) визуелно већи од угла \( \varphi \)). Угао \( \psi \) је формиран између ове две полуправе.
Оба угла треба да буду приказана без икаквих додатних конструкцијских ознака, као јасни примери датих углова.
1)
\( \psi - \varphi \)
Нацртај полуправу, лук полупречника \(r\), затим нанеси тетиву угла \(\psi\), па се врати уназад наносећи тетиву угла \(\varphi\). Означи добијени угао као \(\psi - \varphi\).
2)
\( 2\psi - \varphi \)
Нацртај полуправу и лук. Нанеси тетиву угла \(\psi\) два пута заредом. Из последње тачке се врати уназад за дужину тетиве угла \(\varphi\). Означи крајњи угао.

Детаљно решење

Преношење углова \( \varphi \) и \( \psi \) у свеску

Нацртамо произвољну кружницу полупречника \( r \) са центром у темену угла \( \varphi \), као и са центром у темену угла \( \psi \). Лукови секу краке ових углова и одређују одговарајуће тетиве.
Нацртајте два одвојена, независна угла, постављена један поред другог. Први угао је означен као \( \varphi \). Његово теме је у тачки A. Кракови угла су полуправа AX (хоризонтална, усмерена удесно) и полуправа AB (усмерена нагоре под углом). Угао \( \varphi \) је формиран између ове две полуправе. Други угао је означен као \( \psi \). Његово теме је у тачки C, која је десно од тачке A. Кракови угла су полуправа CY (хоризонтална, усмерена удесно) и полуправа CD (усмерена нагоре под углом, при чему је угао \( \psi \) визуелно већи од угла \( \varphi \)). Угао \( \psi \) је формиран између ове две полуправе. Оба угла треба да буду приказана без икаквих додатних конструкцијских ознака, као јасни примери датих углова.

1) Конструкција угла \( \psi - \varphi \)

Кораци конструкције угла \( \psi - \varphi \):

1. Повучемо произвољну полуправу \( Op \). 2. Шестаром отвора \( r \) опишемо лук из темена \( O \) који сече полуправу \( Op \) у тачки \( A_1 \). 3. Измеримо шестаром тетиву угла \( \psi \), забодемо иглу у тачку \( A_1 \) и пресечемо лук у смеру навише добијајући тачку \( A_2 \). Угао који одговара луку од \( A_1 \) до \( A_2 \) је угао \( \psi \). 4. Измеримо шестаром тетиву угла \( \varphi \), забодемо иглу у тачку \( A_2 \) и пресечемо лук уназад (ка полуправи \( Op \)), добијајући тачку \( A_3 \). 5. Повучемо полуправу \( Or \) кроз тачку \( A_3 \). Добијени угао је угао \( \psi - \varphi \).
Нацртај полуправу, лук полупречника \(r\), затим нанеси тетиву угла \(\psi\), па се врати уназад наносећи тетиву угла \(\varphi\). Означи добијени угао као \(\psi - \varphi\).

2) Конструкција угла \( 2\psi - \varphi \)

Кораци конструкције угла \( 2\psi - \varphi \):

1. Повучемо произвољну полуправу \( Os \). 2. Опишемо кружни лук полупречника \( r \) са центром у тачки \( O \), који сече полуправу \( Os \) у тачки \( P_0 \). 3. Шестаром пренесемо тетиву угла \( \psi \) од тачке \( P_0 \) на лук и одредимо тачку \( P_1 \). 4. Из тачке \( P_1 \) још једном нанесемо тетиву угла \( \psi \) у истом смеру и одредимо тачку \( P_2 \). Лук од \( P_0 \) до \( P_2 \) представља угао \( 2\psi \). 5. Из тачке \( P_2 \) вратимо се уназад наносећи тетиву угла \( \varphi \) и одредимо тачку \( P_3 \). 6. Повучемо полуправу \( Ot \) кроз тачку \( P_3 \). Добијени угао између полуправе \( Os \) и полуправе \( Ot \) је тражени угао \( 2\psi - \varphi \).
Нацртај полуправу и лук. Нанеси тетиву угла \(\psi\) два пута заредом. Из последње тачке се врати уназад за дужину тетиве угла \(\varphi\). Означи крајњи угао.

Кратак запис решења:

1)

2)

Најважније из лекције

  • Конструктивно сабирање се врши надовезивањем углова помоћу шестара (спајањем крака уз крак, тако да им се области не преклапају).
  • Вишеструки угао (нпр. \( 3\alpha \)) добија се узастопним надовезивањем истог угла самог на себе.
  • Упоређивање се врши преклапањем једног крака и темена; мањи угао "упада" унутар већег угла.
  • Конструктивно одузимање се врши преношењем мањег угла унутар области већег угла. Део већег угла који преостане након тога представља разлику.
Суседни (надовезани) углови су два угла која имају заједничко теме и један заједнички крак, а њихове унутрашње области немају заједничких тачака.
Два угла надовезујемо (сабирамо) тако што уз помоћ шестара и лењира конструишемо угао који је подударан (једнак) једном од датих углова, а суседан је са другим углом.
Унија суседних углова, које добијамо надовезивањем нека два угла, представља збир тих углова.
\[ \angle aOc = \angle aOb + \angle bOc \]
Графички приказ два угла са заједничким теменом и краком (надовезани углови). Приказ конструкције збира два угла помоћу шестара преношењем кружних лукова и њихових тетива тако да се углови надовежу један на други.
Као што је множење скраћено сабирање, тако можемо конструисати угао који је вишеструко већи од почетног угла узастопним надовезивањем истог угла самог на себе.
На пример, да бисмо конструисали угао \( 3\varphi \), полазни угао \( \varphi \) конструишемо, а затим на њега надовежемо још два таква угла: \( \varphi + \varphi + \varphi \).
Ако се један угао може пренети у област другог угла тако да им се поклопе темена и по један крак, али не долази до потпуног поклапања, онда је угао чија се област налази унутар другог угла мањи.
Да бисмо од већег угла одузели мањи, мањи угао преносимо помоћу шестара унутар области већег угла тако да имају заједничко теме и један заједнички крак. Преостали део већег угла представља њихову разлику.
\[ \angle xOb = \angle aOb - \angle pSq \]
Конструкција разлике два угла: мањи угао се преноси унутар већег угла помоћу шестара, поклапајући један крак. Преостали део већег угла је јасно означен као разлика та два угла.
Ако желимо да конструишемо угао \( 2\beta - \alpha \), прво ћемо надовезивањем конструисати угао \( 2\beta \), а затим ћемо унутар његове области пренети (одузети) угао \( \alpha \).

Задаци за вежбање

Лак: Дати су углови \( \alpha \) и \( \beta \). Ако их конструктивно саберемо, добијамо угао \( \gamma \). Какав је положај углова \( \alpha \) и \( \beta \) унутар угла \( \gamma \)?
Углови \( \alpha \) и \( \beta \) су надовезани (суседни). Имају заједничко теме и један заједнички крак, а њихове унутрашње области се не преклапају.
Средњи: Дати су углови \( \alpha \) и \( \beta \). Опиши редослед корака за конструкцију угла \( \varphi = 2\alpha + \beta \).
1. Нацртамо полуправу која ће бити почетни крак.
2. Пренесемо угао \( \alpha \) на ту полуправу помоћу шестара.
3. Надовежемо још један угао \( \alpha \) на претходни како бисмо добили угао \( 2\alpha \).
4. На крајњи крак угла \( 2\alpha \) надовежемо (споља) угао \( \beta \).
Укупан добијени угао је \( \varphi = 2\alpha + \beta \).
Тежак: Да ли је у класичној геометрији могуће конструисати разлику \( \alpha - \beta \) уколико важи да је \( \alpha < \beta \)? Објасни зашто.
Није могуће. Да би се угао \( \beta \) конструктивно одузео од угла \( \alpha \), он мора бити пренет унутар области угла \( \alpha \). То је геометријски немогуће урадити ако је \( \beta \) већи од \( \alpha \), јер би његов крак изашао ван области угла \( \alpha \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: