Корице уџбеника

III.5. Угао између две праве

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

Нека су \( \alpha, \gamma \) и \( \beta, \delta \) парови унакрсних углова.

1)

\( \alpha = 101^\circ \) \( \gamma = \alpha = 101^\circ \) \( \beta = 180^\circ - 101^\circ = 79^\circ \) \( \delta = \beta = 79^\circ \)

2)

Пошто је \( 202^\circ \neq 180^\circ \), углови су унакрсни: \( \alpha + \gamma = 202^\circ \) \( 2 \cdot \alpha = 202^\circ \) \( \alpha = 202^\circ : 2 = 101^\circ \) \( \gamma = 101^\circ \) \( \beta = 180^\circ - 101^\circ = 79^\circ \) \( \delta = 79^\circ \)

3)

\( \alpha + \beta + \gamma = 303^\circ \) \( \alpha + \beta + \gamma + \delta = 360^\circ \) \( 303^\circ + \delta = 360^\circ \) \( \delta = 360^\circ - 303^\circ = 57^\circ \) \( \beta = \delta = 57^\circ \) \( \alpha = 180^\circ - 57^\circ = 123^\circ \) \( \gamma = \alpha = 123^\circ \)

Детаљно решење

Корак 1: Анализа углова које образују две праве које се секу

Када се две праве секу у једној тачки, оне образују четири угла. Те углове можемо поделити у два пара: - Унакрсни углови: То су углови који леже један наспрам другог. Они су међусобно једнаки. Означимо их са \( \alpha \) и \( \gamma \) (\( \alpha = \gamma \)), односно са \( \beta \) и \( \delta \) (\( \beta = \delta \)). - Упоредни углови: То су суседни углови који заједно чине опружен угао. Њихов збир је увек \( 180^\circ \). На пример, \( \alpha + \beta = 180^\circ \).

1) један од тих углова једнак \( 101^\circ \)

Корак 2: Одређивање унакрсног угла

Нека је \( \alpha = 101^\circ \). Њему унакрсни угао \( \gamma \) је једнак њему: \[ \gamma = \alpha = 101^\circ \]

Корак 3: Израчунавање упоредног угла

Угао \( \beta \) је упоредан углу \( \alpha \), па је њихов збир \( 180^\circ \): \[ \beta = 180^\circ - \alpha \] \[ \beta = 180^\circ - 101^\circ = 79^\circ \] Како је \( \delta \) унакрсан са \( \beta \), важи: \[ \delta = \beta = 79^\circ \]

2) збир два од тих углова једнак \( 202^\circ \)

Корак 4: Анализа збира два угла

Збир два упоредна угла је увек \( 180^\circ \). Пошто је у задатку задат збир од \( 202^\circ \), то морају бити унакрсни углови јер они могу имати збир различит од \( 180^\circ \). Нека је \( \alpha + \gamma = 202^\circ \). Пошто су \( \alpha \) и \( \gamma \) унакрсни, они су једнаки: \[ \alpha = \gamma = 202^\circ : 2 = 101^\circ \]

Корак 5: Одређивање осталих углова

Остала два угла израчунавамо као у претходном примеру: \[ \beta = 180^\circ - 101^\circ = 79^\circ \] \[ \delta = \beta = 79^\circ \]

3) збир три угла од добијених углова једнак \( 303^\circ \)

Корак 6: Израчунавање четвртог угла

Збир сва четири угла око једне тачке (пун угао) износи \( 360^\circ \). Ако знамо збир три угла, четврти угао \( \delta \) израчунавамо одузимањем: \[ \delta = 360^\circ - 303^\circ = 57^\circ \]

Корак 7: Одређивање свих углова

Угао унакрсан углу \( \delta \) је \( \beta \), па је: \[ \beta = \delta = 57^\circ \] Упоредни углови \( \alpha \) и \( \gamma \) се израчунавају преко суплементности: \[ \alpha = 180^\circ - 57^\circ = 123^\circ \] \[ \gamma = \alpha = 123^\circ \]

Кратак запис решења:

1) \( \alpha = \gamma = 101^\circ \), \( \beta = \delta = 180^\circ - 101^\circ = 79^\circ \) 2) \( \alpha + \gamma = 202^\circ \Rightarrow \alpha = \gamma = 101^\circ \), \( \beta = \delta = 180^\circ - 101^\circ = 79^\circ \) 3) \( \alpha + \beta + \gamma = 303^\circ \Rightarrow \delta = 360^\circ - 303^\circ = 57^\circ \), \( \beta = 57^\circ \), \( \alpha = \gamma = 180^\circ - 57^\circ = 123^\circ \)

Најважније из лекције

Унакрсни углови настају пресеком две праве и међусобно су једнаки, док је збир суседних (упоредних) углова \(180^\circ\).
Угао између две праве је оштар угао који оне образују. Ако се секу под углом од \(90^\circ\), називамо их нормалним (\(p \perp q\)).
Растојање тачке од праве је најкраћи пут, тј. дужина нормале спуштене из тачке на праву.
У зависности од растојања центра до праве (\(d\)), права и кружница се могу сећи у две тачке (сечица, \(d < r\)), додиривати у једној тачки (тангента, \(d = r\)) или немају заједничких тачака (\(d > r\)). Тангента је увек нормална на полупречник.
Две праве које се секу у једној тачки образују четири неопружена конвексна угла. Свака два несуседна угла називају се унакрсни углови.
Две праве које се секу у једној тачки, формирајући 4 угла. Наспрамни углови су означени истом бојом како би се приказало да су унакрсни и једнаки.
Унакрсни углови су једнаки.
Свака два суседна угла су упоредна (њихов збир је \(180^\circ\)).
Збир два унакрсна угла које образују две праве је \(102^\circ\).
Пошто су једнаки, величина сваког од њих је \(102^\circ : 2 = 51^\circ\).
Величине преостала два (тупа) унакрсна угла се добијају од укупних \(180^\circ\): \(180^\circ - 51^\circ = 129^\circ\).
Ако је један од углова које образују две праве које се секу \(45^\circ\), одреди остала три угла.
Одговор: Његов унакрсни угао је такође \(45^\circ\). Упоредни угао се рачуна као \(180^\circ - 45^\circ = 135^\circ\). Његов унакрсни угао је такође \(135^\circ\). Дакле, остали углови су \(45^\circ\), \(135^\circ\) и \(135^\circ\).
Нормалне (ортогоналне) праве: Ако две праве при пресеку образују праве углове (\(90^\circ\)), кажемо да су нормалне.
Да су праве \(p\) и \(q\) нормалне записујемо као: \(p \perp q\).
Ако две праве које се секу нису нормалне, оне образују пар оштрих и пар тупих унакрсних углова. Под углом између две праве подразумевамо величину оштрих унакрсних углова.
За сваку праву \(p\) и тачку \(A\) постоји само једна права која садржи \(A\) и нормална је на \(p\). Пресек те нормале и праве \(p\) назива се подножје нормале.
Растојање између тачке \(A\) и праве \(p\) јесте дужина дужи \(AN\), где је \(N\) подножје нормале спуштене из тачке \(A\) на праву \(p\). Ово је уједно и најкраће растојање од тачке до праве.
Растојање између две паралелне праве је растојање било које тачке једне праве од друге праве (сва растојања су једнака).
Однос између праве и кружнице зависи од растојања (\(d\)) центра кружнице од те праве у односу на њен полупречник (\(r\)).
Однос растојања (\(d\)) и полупречника (\(r\)) Број заједничких тачака Назив праве
\(d < r\) \(2\) Сечица
\(d = r\) \(1\) (тачка додира) Тангента
\(d > r\) \(0\) Немају заједничких тачака
Тангента кружнице је нормална на полупречник одређен тачком додира.

Задаци за вежбање

Лак: Две праве се секу и један од формираних углова је \(110^\circ\). Колики је угао између те две праве?
Угао између две праве је, по дефиницији, њихов оштар угао. Пошто је дати угао туп (\(110^\circ\)), оштар угао се рачуна као његов упоредни угао: \(180^\circ - 110^\circ = 70^\circ\).
Одговор: Угао између правих је \(70^\circ\).
Средњи: Збир три угла која настају пресеком две праве је \(300^\circ\). Одреди величину сваког од та четири угла.
Збир сва четири угла око пресечне тачке је \(360^\circ\).
Четврти угао је \(360^\circ - 300^\circ = 60^\circ\).
Његов унакрсни угао је такође \(60^\circ\).
Упоредни углови се рачунају као \(180^\circ - 60^\circ = 120^\circ\).
Одговор: Углови износе \(60^\circ\), \(60^\circ\), \(120^\circ\) и \(120^\circ\).
Тежак: Права \(p\) је тангента кружнице са центром у тачки \(O\) и полупречником \(r = 5\text{ cm}\). Колико износи најкраће растојање од тачке \(O\) до праве \(p\) и под којим углом се секу тангента и полупречник у тачки додира?
Код тангенте је растојање од центра кружнице до праве увек једнако полупречнику кружнице.
Тангента је увек нормална на полупречник у тачки додира, што значи да образују прав угао.
Одговор: Најкраће растојање износи \(5\text{ cm}\), а секу се под углом од \(90^\circ\).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: