Најважније из лекције
План-резиме
-
Основни појмови реакције организма
- Хомеостаза - одржавање сталне равнотеже унутрашње средине организма прилагођавањем на промене.
- Дражи - све промене у спољашњој и унутрашњој средини које организам региструје. По врсти енергије деле се на:
- Механичке (додир, притисак, звук)
- Топлотне (топло и хладно)
- Хемијске (мирис и укус)
- Светлосне (светлост)
-
Чулне ћелије (рецептори)
- Дефиниција - специјализоване ћелије чулних органа које служе као пријемници дражи.
- Подела према типу дражи:
- Механорецептори - примају дражи додира, притиска, звука и равнотеже.
- Топлотни рецептори - региструју топлоту и хладноћу.
- Хеморецептори - региструју хемијске дражи (мирис и укус).
- Фоторецептори - региструју светлост (у оку се јављају као штапићи и чепићи).
-
Особине чулних и нервних ћелија
- Надражљивост - способност ћелија да приме драж и одговоре на њу претварањем енергије дражи у хемијску или електричну енергију (надражај / нервни импулс).
- Неке чулне ћелије реагују лучењем хемијских супстанци које потом стварају нервни импулс у сензорном неурону.
- Чулне ћелије које су измењени неурони директно стварају нервни импулс.
- Проводљивост - способност преношења надражаја (нервног импулса) кроз нервни систем.
- Надражљивост - способност ћелија да приме драж и одговоре на њу претварањем енергије дражи у хемијску или електричну енергију (надражај / нервни импулс).
-
Пут преноса информација и одговор организма
- Осећајни (сензорни) неурони - проводе нервне импулсе од рецептора до центара у мозгу.
- Мозак (обрада информација) - прима податке, постаје свестан промене и доноси одлуку о реакцији.
- Моторни неурони и ефекторски органи - мозак шаље команде:
- Мишићима - за брзу, тренутну реакцију (покрет).
- Ендокриним жлездама - за лучење хормона ради дугорочног одговора и очувања хомеостазе.
Хомеостаза је способност организма да одржава сталност и стабилност своје унутрашње средине упркос променама у окружењу.
Дражи представљају све промене у спољашњој или унутрашњој средини које организам може да региструје.
Према врсти енергије, дражи се деле на:
- Механичке: додир, притисак, звук, кретање.
- Топлотне (термичке): топлота и хладноћа.
- Хемијске: материје које изазивају осећај мириса и укуса, као и промене хемијског састава у телу.
- Светлосне: светлосни зраци различитог интензитета и таласних дужина.
Чулне ћелије (рецептори) су високо специјализоване ћелије чулних органа које служе као пријемници одређених врста дражи.
| Врста рецептора | Тип дражи коју примају | Примери у организму |
|---|---|---|
| Механорецептори | Механичка енергија (додир, притисак, звук, вибрације) | Рецептори у кожи, унутрашњем уху (слух и равнотежа) |
| Топлотни рецептори (терморецептори) | Температурне промене (топло и хладно) | Рецептори за топло и хладно у кожи |
| Хеморецептори | Хемијске материје (растворене или у ваздуху) | Рецептори чула мириса (у носу) и укуса (на језику) |
| Фоторецептори | Светлосна енергија | Штапићи (за гледање у сумраку/црно-бело) и чепићи (за боје и детаље) у мрежњачи ока |
Надражај је процес у коме се енергија дражи у рецептору претвара у хемијску или електричну енергију (нервни импулс).
Надражљивост је способност ћелије (чулне или нервне) да прими драж и да на њу одговори.
Проводљивост је способност преношења надражаја у облику нервног импулса дуж нервних ћелија до центара за обраду или извршних органа.
Чулне ћелије преносе информацију на два начина:
- Лучењем хемијских супстанци (неуротрансмитера) које покрећу нервни импулс у суседном осећајном неурону.
- Као директно измењени неурони који сами стварају и проводе нервни импулс.
Одговор организма на промене средине одвија се кроз неколико узастопних корака:
Чулне ћелије (рецептори) региструју промену у спољашњој или унутрашњој средини и претварају је у нервни импулс.
Осећајни (сензорни) неурони проводе нервни импулс од чулног органа до одговарајућих центара у мозгу.
Мозак обрађује пристигле информације, постајемо свесни дражи и доноси се одлука о реакцији (свесној или несвесној).
Моторни (покретачки) неурони преносе команде из мозга ка извршним органима (ефекторима).
Ефекторни органи реагују на команду:
- Мишићи реагују брзим покретом или склањањем тела.
- Ендокрине жлезде луче хормоне који омогућавају дугорочније прилагођавање и очување хомеостазе.
Хомеостаза: Очување стабилности унутрашње средине упркос променама.
Дражи: Спољашњи или унутрашњи утицаји (механички, топлотни, хемијски, светлосни).
Рецептори: Специјализоване ћелије које региструју дражи (механорецептори, терморецептори, хеморецептори, фоторецептори попут штапића и чепића).
Кључне особине: Надражљивост (пријем дражи и стварање надражаја) и проводљивост (пренос нервног импулса).
Ток реакције: Драж → Рецептор → Осећајни неурон → Мозак (обрада) → Моторни неурон → Ефектор (мишић или жлезда).
Дражи: Спољашњи или унутрашњи утицаји (механички, топлотни, хемијски, светлосни).
Рецептори: Специјализоване ћелије које региструју дражи (механорецептори, терморецептори, хеморецептори, фоторецептори попут штапића и чепића).
Кључне особине: Надражљивост (пријем дражи и стварање надражаја) и проводљивост (пренос нервног импулса).
Ток реакције: Драж → Рецептор → Осећајни неурон → Мозак (обрада) → Моторни неурон → Ефектор (мишић или жлезда).
