Најважније из лекције
План-резиме
-
Основни појмови ендокриног система
- Хомеостаза - одржавање стабилности унутрашње средине организма заједничким деловањем нервног и ендокриног система.
- Разлике нервног и ендокриног система:
- Нервни систем: делује брзо и краткотрајно (у деловима секунде).
- Ендокрини систем: делује спорије и дуготрајније (минути, сати, дани), регулишући процесе попут раста и метаболизма.
- Типови жлезда:
- Егзокрине (са спољашњим лучењем): поседују изводне канале (нпр. лојне жлезде).
- Ендокрине (са унутрашњим лучењем): немају изводне канале, већ хормоне луче директно у крвоток.
- Хормони и хуморална регулација:
- Хормони: хемијски гласници који у малим концентрацијама утичу на рад циљних ћелија и органа.
- Хуморална регулација: управљање телесним функцијама путем хормона у крви.
- Ендокринологија: наука која проучава ендокрини систем и хормоне.
-
Главни ендокрини органи и њихови хормони
- Хипоталамус и хипофиза:
- Хипоталамус: мождана структура са неуросекреторним ћелијама која контролише рад хипофизе и ствара окситоцин и вазопресин.
- Хипофиза (предњи режањ): лучи хормон раста, тиреостимулишући, адренокортикостимулирајући, фоликулостимулирајући, лутеинизирајући хормон, пролактин и стимулишући хормон меланоцита.
- Хипофиза (задњи режањ): складишти и ослобађа окситоцин (контракције материце и лучење млека) и вазопресин/ADH (смањује излучивање урина).
- Епифиза (пинеална жлезда):
- Лучи мелатонин (хормон сна који управља биолошким часовником; појачано се лучи у тами).
- Штитна жлезда (тироидна):
- Лучи тироксин (Т4) и тријодотиронин (Т3) (садрже јод; подстичу метаболизам и ослобађање енергије).
- Лучи калцитонин (смањује ниво калцијума у крви и одлаже га у кости).
- Параштитне жлезде:
- Луче паратхормон (повећава ниво калцијума у крви ослобађањем из костију и смањењем излучивања преко бубрега).
- Грудна жлезда (тимус):
- Лучи тимозин (важан за сазревање ћелија имунског система; смањује се старењем).
- Панкреас (гуштерача):
- Ендокрини део (панкреасна острвца):
- Инсулин - снижава ниво глукозе у крви након оброка.
- Глукагон - повећава ниво глукозе у крви између оброка.
- Ендокрини део (панкреасна острвца):
- Надбубрежне жлезде:
- Кора: лучи минералокортикоиде (алдостерон - регулација воде и минерала), глукокортикоиде (кортизол - метаболизам и одговор на стрес) и полне хормоне.
- Срж: лучи адреналин и норадреналин (брз одговор организма на стресне ситуације).
- Полне жлезде (гонаде):
- Јајници (оваријуми): луче естрогене (нпр. естрадиол) и прогестерон (женске полне одлике и менструални циклус).
- Тестиси (семеници): луче андрогене (нпр. тестостерон - мушке полне одлике и стварање сперматозоида).
- Остали органи са ендокрином улогом:
- Срце: атријални натријуретички хормон (излучивање воде и минерала).
- Бубрези: еритропоетин (стимулише стварање еритроцита у коштаној сржи).
- Хипоталамус и хипофиза:
-
Регулација лучења хормона
- Принцип негативне повратне спреге:
- Главни механизам саморегулације ради одржавања хомеостазе.
- Повишен ниво крајњег хормона (нпр. кортизола) у крви делује као сигнал који инхибира (кочи) сопствено даље лучење смањењем активности хипоталамуса и хипофизе.
- Принцип негативне повратне спреге:
Ендокрини систем је систем жлезда са унутрашњим лучењем који помоћу хемијских супстанци регулише и усклађује рад органа.
Хормони су хемијске супстанце које се луче у веома малим количинама директно у крв и делују на циљне ћелије, ткива и органе.
Хуморална регулација представља регулацију животних процеса у организму путем хормона који се преносе телесним течностима (крвљу). Наука која проучава жлезде и хормоне назива се ендокринологија.
Хомеостаза је динамичка равнотежа и стабилност унутрашње средине тела, коју заједно одржавају нервни и ендокрини систем.
| Карактеристика | Нервни систем | Ендокрини систем |
|---|---|---|
| Брзина одговора | Веома брз (делови секунде или секунде) | Спор (минути, сати, дани) |
| Трајање дејства | Краткотрајно | Дуготрајно |
| Главни процеси | Брзе реакције на дражи, покрети | Раст, развој, метаболизам, репродукција |
- Егзокрине жлезде (спољашње лучење): имају изводне канале преко којих своје продукте избацују у спољашњу средину или шупљине органа (нпр. лојне, знојне, пљувачне жлезде).
- Ендокрине жлезде (унутрашње лучење): немају изводне канале, већ хормоне луче директно у крвне капиларе унутар саме жлезде.
| Жлезда / Орган | Хормони | Главна улога |
|---|---|---|
| Хипоталамус | Хормони који контролишу хипофизу; ствара окситоцин и вазопресин | Повезује нервни и ендокрини систем; управља радом хипофизе. |
| Хипофиза (предњи режањ) |
• Хормон раста (соматотропин) • ТСХ (тиреостимулишући) • АЦТХ (адренокортикотропни) • ФСХ и ЛХ (гонадотропини) • Пролактин • МСХ (стимулише меланоците) |
• Раст костију и мишића • Стимулише штитну жлезду • Стимулише кору надбубрежне жлезде • Регулишу рад полних жлезда • Лучење млека код жена • Производња меланина у кожи |
| Хипофиза (задњи режањ – магацин) |
• Окситоцин • Вазопресин (антидиуретички хормон – АДХ) |
• Контракције материце при порођају и истискивање млека • Смањује излучивање воде преко урина (задржава воду) |
| Епифиза | Мелатонин | Регулише биолошки часовник и ритам спавања и будности (лучи се највише ноћу). |
| Штитна жлезда |
• Тироксин (\(T_4\)) и тријодотиронин (\(T_3\)) • Калцитонин |
• Подстичу метаболизам и производњу енергије (садрже јод) • Смањује ниво калцијума у крви (одлаже га у кости) |
| Параштитне жлезде | Паратхормон (параттироидни хормон) | Повећава ниво калцијума у крви (ослобађа га из костију и смањује губитак преко бубрега). Делује супротно калцитонину. |
| Грудна жлезда (тимус) | Тимозин | Развој и сазревање ћелија имунског система; смањује се током старења. |
| Панкреас (гуштерача) (ендокрина острвца) |
• Инсулин • Глукагон |
• Смањује ниво глукозе у крви након оброка • Повећава ниво глукозе у крви између оброка |
| Надбубрежне жлезде (кора) |
• Минералокортикоиди (алдостерон) • Глукокортикоиди (кортизол) • Мање количине полних хормона |
• Регулација воде и минерала у крви • Метаболизам хранљивих материја и одговор на дуготрајни стрес |
| Надбубрежне жлезде (срж) |
Адреналин и норадреналин | Брз одговор организма на акутни стрес („бори се или бежи”), убрзава рад срца и дисање. |
| Јајници (оваријуми) | Естрогени (естрадиол) и прогестерон | Развој женских полних карактеристика, регулација менструалног циклуса и трудноће. |
| Тестиси (семеници) | Андрогени (тестостерон) | Развој мушких полних одлика (мишићавост, глас, маљавост) и производња сперматозоида. |
| Остали органи |
• Бубрези: еритропоетин • Срце: атријални натријуретички хормон |
• Стимулише стварање еритроцита у коштаној сржи • Регулише излучивање вишка воде и минерала |
Принцип негативне повратне спреге је основни механизам саморегулације којим повећана количина неког хормона или крајњег производа у крви кочи сопствено даље лучење, чиме се ниво одржава у оптималним границама.
Пример регулације одговора на стрес:
- Под дејством стреса, хипоталамус шаље сигнални хормон хипофизи.
- Хипофиза почиње да лучи адренокортикотропни хормон (АЦТХ).
- АЦТХ подстиче кору надбубрежне жлезде да лучи кортизол.
- Повишен ниво кортизола у крви покреће одбрамбене механизме, али истовремено делује назад на хипоталамус и хипофизу смањујући њихово даље лучење (кочење система).
Неки хормони делују супротно један другоме како би одржали прецизну равнотежу у телу:
- Инсулин (спушта ниво шећера) \(\leftrightarrow\) Глукагон (подиже ниво шећера).
- Калцитонин (смањује ниво \(Ca^{2+}\) у крви) \(\leftrightarrow\) Паратхормон (повећава ниво \(Ca^{2+}\) у крви).
Ендокрини систем: Састоји се од жлезда без изводних канала које луче хормоне директно у крв, омогућавајући спорију, али дуготрајну регулацију животних процеса (хуморална регулација).
Главна осовина: Хипоталамус и хипофиза контролишу већину осталих ендокриних жлезда у организму.
Кључни хормонски парови: Инсулин и глукагон контролишу шећер у крви; калцитонин и паратхормон регулишу ниво калцијума.
Одржавање хомеостазе: Концентрација хормона у крви прецизно се контролише механизмом негативне повратне спреге.
Главна осовина: Хипоталамус и хипофиза контролишу већину осталих ендокриних жлезда у организму.
Кључни хормонски парови: Инсулин и глукагон контролишу шећер у крви; калцитонин и паратхормон регулишу ниво калцијума.
Одржавање хомеостазе: Концентрација хормона у крви прецизно се контролише механизмом негативне повратне спреге.
