Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам и значај рефлекса
- Дефиниција: Брз, аутоматски и увек исти (предвидив) одговор организма на спољашњу или унутрашњу драж, који се одвија без утицаја воље и без размишљања.
- Биолошка улога:
- Заштита организма од повреда у опасним ситуацијама омогућавањем тренутне реакције.
- Аутоматско регулисање виталних животних функција (дисање, рад срца, варење, одржавање равнотеже).
-
Рефлексни лук
- Дефиниција: Нервни пут којим се преноси сигнал током рефлексне радње.
- Елементи рефлексног лука (5 основних делова):
- Рецептор (чуло): Региструје драж из средине.
- Осећајни (сензорни) неурон: Проводи нервни импулс од рецептора ка центру.
- Центар у кичменој мождини (интернеурони): Прима и обрађује информацију.
- Моторни неурон (мотонеурон): Преноси наредбу из центра до одговарајућег органа.
- Ефектор: Извршни орган (скелетни или глатки мишић, ендокрина жлезда) који спроводи одговор.
- Спинални рефлекси: Рефлекси чији се центри налазе искључиво у кичменој мождини (најједноставнији облици не морају имати интернеуроне, већ само једну синапсу између сензорног и моторног неурона).
-
Подела рефлекса
- Према врсти ефектора:
- Телесни рефлекси: Ефектор је скелетни мишић (одговор је контракција или опуштање).
- Аутономни рефлекси: Ефектори су унутрашњи органи, срчани мишић, глатки мишићи или ендокрине жлезде (одговори су контракције мишића унутрашњих органа, промена ширине зенице, лучење хормона итд.).
- Према пореклу и стицању:
- Урођени рефлекси: Присутни од рођења (кијање, гутање, трептање, рад срца).
- Стечени (научени) рефлекси: Развијају се вежбањем и учењем кроз живот (вожња бицикла/аутомобила, свирање инструмента).
- Према врсти ефектора:
-
Однос рефлекса и мозга
- Накнадно сазнање: Мозак не учествује у самом покретању рефлексне реакције, већ информација о надражају и болу стиже у мождане центре са закашњењем.
- Свесна реакција: Након што рефлекс обави примарну заштитну функцију (нпр. трзање руке од убода), мозак преузима контролу и доноси свесне одлуке за даље поступање (превијање ране, тражење помоћи).
-
Клинички значај (пример: Пателарни рефлекс)
- Механизам: Ударац медицинским чекићем испод чашице колена истеже мишић, што преко спиналног лука доводи до истовремене контракције предњег мишића бутине и опуштања задњег мишића, изазивајући трзај потколенице.
- Дијагностика: Изостанак или слабљење овог рефлекса указује на евентуално оштећење кичмене мождине или нервних путева.
Рефлекс је брз, аутоматски и предвидив одговор организма на драж из спољашње или унутрашње средине, који се одвија без утицаја воље и без претходног размишљања.
Значај рефлекса: Омогућава тренутну реакцију у опасним ситуацијама (нпр. повлачење руке са врелог предмета или убода на трн), чиме се тело штити од повреда. Такође, омогућава непрекидно и аутоматско одвијање виталних функција као што су дисање, рад срца, варење, гутање, трептање и одржавање равнотеже.
Рефлексни лук представља нервни пут којим се преноси сигнал од места деловања дражи до органа који врши реакцију.
Сваки потпуни рефлексни лук састоји се од пет основних елемената:
- Рецептор (чуло) - региструје драж из спољашње или унутрашње средине и претвара је у нервни импулс.
- Осећајни (сензорни) неурон - проводи нервни импулс од рецептора до нервног центра.
- Нервни центар у кичменој мождини (интернеурони) - обрађује пристиглу информацију и формира одговор (команду).
- Моторни (покретачки) неурон - преноси нервни импулс (команду) од центра до ефектора.
- Ефектор (мишић или жлезда) - извршава одговор (контракција/релаксација мишића или лучење жлезде).
Спинални рефлекси су рефлекси чији се центри налазе искључиво у кичменој мождини. Најједноставнији рефлексни лук је моносинаптички - састоји се само од осећајног и моторног неурона повезаних једном синапсом, без интернеурона.
| Критеријум поделе | Врста рефлекса | Карактеристике и примери |
|---|---|---|
| Према ефектору | Телесни рефлекси | Ефектори су скелетни мишићи. Реагују контракцијом или опуштањем (нпр. трзај руке од врелог предмета, пателарни рефлекс). |
| Аутономни (вегетативни) рефлекси | Ефектори су унутрашњи органи, срчани мишић, глатки мишићи или ендокрине жлезде (нпр. сужавање зенице на јакој светлости, лучење пљувачке, регулација срчаног ритма). | |
| Према пореклу | Урођени рефлекси | Присутни су од рођења, генетски одређени и једнаки код свих јединки исте врсте (нпр. сисање, гутање, дисање, трептање). |
| Стечени (научени) рефлекси | Настају током живота вежбањем, понављањем и искуством (нпр. вожња бицикла/аутомобила, свирање инструмента, писање). |
Пателарни рефлекс (рефлекс колена): Ударац медицинским чекићем у тетиву испод чашице колена активира рецепторе за истезање мишића. Преко осећајног неурона сигнал стиже у кичмену мождину, одакле се моторним неуронима шаље команда за контракцију мишића предње стране бутине и истовремено релаксацију мишића задње стране бутине, што резултира трзајем потколенице. Користи се у медицини за процену очуваности кичмене мождине и нервног система.
При телесним рефлексима (нпр. убод на оштар предмет), брза реакција се извршава на нивоу кичмене мождине пре него што сигнал стигне до мозга. Информација о дражи тек накнадно стиже до коре великог мозга, након чега постајемо свесни бола и доносимо вољне одлуке (нпр. превијање ране). Код аутономних рефлекса оваква свесна реакција углавном потпуно изостаје.
Рефлекс је аутоматски, брз и несвестан одговор тела на драж.
Рефлексни лук чини 5 делова: рецептор \(\rightarrow\) осећајни неурон \(\rightarrow\) нервни центар (кичмена мождина) \(\rightarrow\) моторни неурон \(\rightarrow\) ефектор (мишић/жлезда).
Врсте рефлекса:
Рефлексни лук чини 5 делова: рецептор \(\rightarrow\) осећајни неурон \(\rightarrow\) нервни центар (кичмена мождина) \(\rightarrow\) моторни неурон \(\rightarrow\) ефектор (мишић/жлезда).
Врсте рефлекса:
- Према ефектору: телесни (скелетни мишићи - трзај руке) и аутономни (глатки мишићи, срце, жлезде - сужавање зенице, рад срца).
- Према настанку: урођени (трептање, гутање) и стечени (вожња бицикла, свирање).
