Корице уџбеника

8. Рефлексни Лук

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Елементи рефлексног лука су: рецептор, осећајни неурон, интернеурон, моторни неурон и ефектор (мишић).

Одговор

Рецептор је чуло у кожи, осећајни неурон води импулс до кичмене мождине, интернеурон је у кичменој мождини, моторни неурон води импулс до ефектора, а ефектор је мишић. Тако се на слици означава пет елемената рефлексног лука.

Детаљан одговор

Рефлексни лук чини пет елемената, а на слици се они распоређују по путу нервног импулса. Рецептор (чуло) је место где настаје дражи – на слици је то нервни завршетак у кожи (осликани прст/кожа). Осећајни неурон је неурон који од рецептора спроводи нервни импулс до кичмене мождине. Интернеурон је неурон у центру кичмене мождине који повезује осећајни и моторни неурон. Моторни неурон је неурон који импулс из кичмене мождине спроводи до ефектора. Ефектор је извршни орган – на слици је то мишић који се грчи. Дакле, редослед означавања прати пут импулса: рецептор → осећајни неурон → интернеурон → моторни неурон → ефектор (мишић).

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Појам и значај рефлекса

    1. Дефиниција: Брз, аутоматски и увек исти (предвидив) одговор организма на спољашњу или унутрашњу драж, који се одвија без утицаја воље и без размишљања.
    2. Биолошка улога:
      1. Заштита организма од повреда у опасним ситуацијама омогућавањем тренутне реакције.
      2. Аутоматско регулисање виталних животних функција (дисање, рад срца, варење, одржавање равнотеже).
  2. Рефлексни лук

    1. Дефиниција: Нервни пут којим се преноси сигнал током рефлексне радње.
    2. Елементи рефлексног лука (5 основних делова):
      1. Рецептор (чуло): Региструје драж из средине.
      2. Осећајни (сензорни) неурон: Проводи нервни импулс од рецептора ка центру.
      3. Центар у кичменој мождини (интернеурони): Прима и обрађује информацију.
      4. Моторни неурон (мотонеурон): Преноси наредбу из центра до одговарајућег органа.
      5. Ефектор: Извршни орган (скелетни или глатки мишић, ендокрина жлезда) који спроводи одговор.
    3. Спинални рефлекси: Рефлекси чији се центри налазе искључиво у кичменој мождини (најједноставнији облици не морају имати интернеуроне, већ само једну синапсу између сензорног и моторног неурона).
  3. Подела рефлекса

    1. Према врсти ефектора:
      1. Телесни рефлекси: Ефектор је скелетни мишић (одговор је контракција или опуштање).
      2. Аутономни рефлекси: Ефектори су унутрашњи органи, срчани мишић, глатки мишићи или ендокрине жлезде (одговори су контракције мишића унутрашњих органа, промена ширине зенице, лучење хормона итд.).
    2. Према пореклу и стицању:
      1. Урођени рефлекси: Присутни од рођења (кијање, гутање, трептање, рад срца).
      2. Стечени (научени) рефлекси: Развијају се вежбањем и учењем кроз живот (вожња бицикла/аутомобила, свирање инструмента).
  4. Однос рефлекса и мозга

    1. Накнадно сазнање: Мозак не учествује у самом покретању рефлексне реакције, већ информација о надражају и болу стиже у мождане центре са закашњењем.
    2. Свесна реакција: Након што рефлекс обави примарну заштитну функцију (нпр. трзање руке од убода), мозак преузима контролу и доноси свесне одлуке за даље поступање (превијање ране, тражење помоћи).
  5. Клинички значај (пример: Пателарни рефлекс)

    1. Механизам: Ударац медицинским чекићем испод чашице колена истеже мишић, што преко спиналног лука доводи до истовремене контракције предњег мишића бутине и опуштања задњег мишића, изазивајући трзај потколенице.
    2. Дијагностика: Изостанак или слабљење овог рефлекса указује на евентуално оштећење кичмене мождине или нервних путева.
Рефлекс је брз, аутоматски и предвидив одговор организма на драж из спољашње или унутрашње средине, који се одвија без утицаја воље и без претходног размишљања.
Значај рефлекса: Омогућава тренутну реакцију у опасним ситуацијама (нпр. повлачење руке са врелог предмета или убода на трн), чиме се тело штити од повреда. Такође, омогућава непрекидно и аутоматско одвијање виталних функција као што су дисање, рад срца, варење, гутање, трептање и одржавање равнотеже.
Рефлексни лук представља нервни пут којим се преноси сигнал од места деловања дражи до органа који врши реакцију.

Сваки потпуни рефлексни лук састоји се од пет основних елемената:

  1. Рецептор (чуло) - региструје драж из спољашње или унутрашње средине и претвара је у нервни импулс.
  2. Осећајни (сензорни) неурон - проводи нервни импулс од рецептора до нервног центра.
  3. Нервни центар у кичменој мождини (интернеурони) - обрађује пристиглу информацију и формира одговор (команду).
  4. Моторни (покретачки) неурон - преноси нервни импулс (команду) од центра до ефектора.
  5. Ефектор (мишић или жлезда) - извршава одговор (контракција/релаксација мишића или лучење жлезде).
Шематски приказ попречног пресека кичмене мождине и рефлексног лука: приказан је рецептор у кожи, осећајни неурон који улази у задње рогове кичмене мождине, интернеурон у сивој маси, моторни неурон који излази из предњих рогова и ефектор (скелетни мишић).
Спинални рефлекси су рефлекси чији се центри налазе искључиво у кичменој мождини. Најједноставнији рефлексни лук је моносинаптички - састоји се само од осећајног и моторног неурона повезаних једном синапсом, без интернеурона.
Критеријум поделе Врста рефлекса Карактеристике и примери
Према ефектору Телесни рефлекси Ефектори су скелетни мишићи. Реагују контракцијом или опуштањем (нпр. трзај руке од врелог предмета, пателарни рефлекс).
Аутономни (вегетативни) рефлекси Ефектори су унутрашњи органи, срчани мишић, глатки мишићи или ендокрине жлезде (нпр. сужавање зенице на јакој светлости, лучење пљувачке, регулација срчаног ритма).
Према пореклу Урођени рефлекси Присутни су од рођења, генетски одређени и једнаки код свих јединки исте врсте (нпр. сисање, гутање, дисање, трептање).
Стечени (научени) рефлекси Настају током живота вежбањем, понављањем и искуством (нпр. вожња бицикла/аутомобила, свирање инструмента, писање).
Пателарни рефлекс (рефлекс колена): Ударац медицинским чекићем у тетиву испод чашице колена активира рецепторе за истезање мишића. Преко осећајног неурона сигнал стиже у кичмену мождину, одакле се моторним неуронима шаље команда за контракцију мишића предње стране бутине и истовремено релаксацију мишића задње стране бутине, што резултира трзајем потколенице. Користи се у медицини за процену очуваности кичмене мождине и нервног система.
При телесним рефлексима (нпр. убод на оштар предмет), брза реакција се извршава на нивоу кичмене мождине пре него што сигнал стигне до мозга. Информација о дражи тек накнадно стиже до коре великог мозга, након чега постајемо свесни бола и доносимо вољне одлуке (нпр. превијање ране). Код аутономних рефлекса оваква свесна реакција углавном потпуно изостаје.
Рефлекс је аутоматски, брз и несвестан одговор тела на драж.
Рефлексни лук чини 5 делова: рецептор \(\rightarrow\) осећајни неурон \(\rightarrow\) нервни центар (кичмена мождина) \(\rightarrow\) моторни неурон \(\rightarrow\) ефектор (мишић/жлезда).
Врсте рефлекса:
  • Према ефектору: телесни (скелетни мишићи - трзај руке) и аутономни (глатки мишићи, срце, жлезде - сужавање зенице, рад срца).
  • Према настанку: урођени (трептање, гутање) и стечени (вожња бицикла, свирање).
Улога коре великог мозга: Омогућава накнадну свест о дражи и вољне радње након што је рефлексна одбрамбена радња већ извршена преко кичмене мождине.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: