Најважније из лекције
План-резиме
-
Ендокрине жлезде и хормони
- Ендокрине жлезде су жлезде са унутрашњим лучењем које производе хемијске материје – хормоне.
- Хормони путем крви доспевају до циљних органа и регулишу њихов рад.
-
Полне жлезде
- Јајници (оваријуми) – женске полне жлезде
- Стварају женске полне ћелије и луче женске полне хормоне.
- Естрадиол и прогестерон управљају формирањем женских полних карактеристика (ширење бокова, раст груди) и регулишу полни циклус.
- Рад јајника регулишу хормони хипофизе.
- Тестиси (семеници) – мушке полне жлезде
- Стварају мушке полне ћелије (сперматозоиде) и луче андрогене хормоне.
- Тестостерон (најважнији андрогени хормон) регулише стварање сперматозоида и развој мушких полних карактеристика (дубок глас, маљавост, мишићавост, широка рамена).
- Јајници (оваријуми) – женске полне жлезде
-
Ендокрина функција других органа
- Срце – лучи атријални натријумуретички хормон, који регулише излучивање воде и минерала из организма.
- Бубрег – лучи хормон еритропоетин, који стимулише стварање еритроцита (црвених крвних зрнаца) у коштаној сржи.
-
Принцип негативне повратне спреге (регулација лучења хормона)
- Механизам којим се одржава хомеостаза у организму: повећана концентрација једног хормона у крви утиче на смањење његовог даљег лучења.
- Пример:
- Хипоталамус под утицајем стреса стимулише предњи режањ хипофизе да лучи адренокортикотропни хормон.
- Овај хормон подстиче надбубрежну жлезду на лучење кортизола.
- Повишен кортизол омогућава одговор на стрес, али истовремено делује на хипоталамус и хипофизу да смање лучење својих хормона.
Јајници (оваријуми) су женске полне жлезде које стварају женске полне ћелије и луче полне хормоне (естрогене).
Најзначајнији естрогени хормон је естрадиол, а поред њега важан је и прогестерон.
Функције женских полних хормона:
- Утичу на развој секундарних полних карактеристика (раст груди, ширење бокова, карактеристичан распоред масног ткива).
- Регулишу полни (менструални) циклус код жена.
Лучење естрогена и прогестерона налази се под непосредном контролом хормона које лучи хипофиза.
Тестиси (семеници) су мушке полне жлезде у којима настају мушке полне ћелије (сперматозоиди) и луче се мушки полни хормони – андрогени.
Најзначајнији андрогени хормон је тестостерон.
Функције тестостерона:
- Стимулише и регулише стварање сперматозоида.
- Омогућава настанак и развој секундарних мушких полних одлика (мутација и продубљивање гласа, повећана маљавост тела и лица, јача развијеност мишићне масе, ширење рамена).
Поред специјализованих ендокриних жлезда, и поједини органи других система имају способност лучења хормона:
| Орган | Хормон | Главна улога |
|---|---|---|
| Срце (коморе) | Атријални натријумуретички хормон | Регулише излучивање воде и минерала (соли) из организма. |
| Бубрег | Еритропоетин | Стимулише стварање еритроцита (црвених крвних зрнаца) у коштаној сржи. |
Негативна повратна спрега је основни регулациони механизам којим се одржава стабилност унутрашње средине (хомеостаза) – повишен ниво неког хормона у крви шаље сигнал контролном центру да смањи или заустави његово даље лучење.
Регулација лучења кортизола при стресу:
- Хипоталамус шаље сигнал предњем режњу хипофизе.
- Хипофиза лучи адренокортикотропни хормон (ACTH).
- ACTH подстиче надбубрежну жлезду да лучи кортизол (одговор на стрес).
- Пораст концентрације кортизола у крви делује повратно на хипоталамус и хипофизу, смањујући њихову активност и спречавајући прекомерно лучење.
Женски полни хормони: Јајници луче естрадиол и прогестерон који управљају менструалним циклусом и развојем женских полних одлика.
Мушки полни хормони: Тестиси луче тестостерон који управља стварањем сперматозоида и развојем мушких полних одлика.
Други органи са ендокрином улогом: Срце лучи атријални натријумуретички хормон (излучивање воде и минерала), а бубрези луче еритропоетин (стварање црвених крвних зрнаца).
Контрола лучења: Лучење већине хормона контролише се путем негативне повратне спреге ради очувања хомеостазе.
Мушки полни хормони: Тестиси луче тестостерон који управља стварањем сперматозоида и развојем мушких полних одлика.
Други органи са ендокрином улогом: Срце лучи атријални натријумуретички хормон (излучивање воде и минерала), а бубрези луче еритропоетин (стварање црвених крвних зрнаца).
Контрола лучења: Лучење већине хормона контролише се путем негативне повратне спреге ради очувања хомеостазе.