Најважније из лекције
План-резиме
-
Прављење модела делова ћелије (ћелијских органела)
- Циљ: Уочавање облика и грађе појединих органела и повезивање са њиховим улогама.
- Процес: Израда модела од пластелина, смештање у стаклену посуду (модел ћелије) и означавање одговарајућих функција помоћу нумерисаних картица.
-
Испитивање рефлекса бутног мишића (пателарни рефлекс)
- Циљ: Демонстрација рада нервног система путем рефлексног покрета и поређење одговора на обе ноге.
- Процес: Лаган ударац неуролошким чекићем (или ивицом длана) по тетиви испод чашице колена док је нога прекрштена.
- Резултат и однос: Нагли надражај тетиве изазива аутоматски рефлексни покрет – испружање потколенице без утицаја воље.
-
Посматрање нервног ткива на трајном микроскопском препарату
- Циљ: Уочавање изгледа и структуре нервних ћелија (неурона) у ткиву мозга или кичмене мождине.
- Процес микроскопирања:
- Посматрање под малим увеличањем уз изоштравање слике великим завртњем.
- Прелазак на велико увеличање и фино подешавање оштрине малим завртњем.
- Документовање структуре скицирањем у свеску.
-
Испитивање утицаја етилена на дозревање воћа
- Циљ: Доказивање дејства биљног хормона (гаса) етилена на процес сазревања плодова.
- Однос и механизам:
- Зрели плодови (нпр. јабука) ослобађају веће количине гаса етилена.
- Етилен убрзава разградњу хлорофила и сазревање суседних, недозрелих плодова (нпр. банане).
Циљ вежбе: Уочавање облика и грађе појединих ћелијских органела и одређивање њихових улога у ћелији.
Прибор и материјал: Празан акваријум или већа стаклена посуда, пластелин у боји, картон, папир, оловка, шпенадле.
- Од пластелина различитих боја израдити тродимензионалне моделе ћелијских органела.
- Поставити направљене моделе органела у стаклени акваријум или посуду (која представља ћелију).
- На папиру таксативно навести различите улоге органела, означити их бројевима и папир залепити на картон.
- Исећи мале папириће са одговарајућим бројевима и шпенадлама их причврстити на одговарајуће моделе органела.
- Продискутовати о повезаности грађе и функције органела и извести закључак.
Циљ вежбе: Испитивање пателарног рефлекса (рефлекса бутног мишића) и упоређивање брзине рефлексног одговора на обе ноге.
Прибор и материјал: Неуролошки чекић, столица са наслоном.
- Ученици раде у пару, седећи један наспрам другог.
- Испитивани ученик пребаци једну ногу преко друге тако да потколеница слободно виси.
- Други ученик шаком обухвати бутни мишић, а неуролошким чекићем лагано удари по тетиви непосредно испод чашице колена.
- Уочава се рефлексни покрет – нагло испружање (исправљање) потколенице.
- Поступак се понавља на другој нози ради упоређивања брзине и интензитета реакције, а затим ученици замене улоге.
Ако у учионици нема неуролошког чекића, стимулација се може извести благим ударцем спољашње ивице длана по тетиви испод коленске чашице.
Циљ вежбе: Уочавање карактеристичног звездастог облика и грађе нервних ћелија (неурона) на трајном микроскопском препарату.
Прибор и материјал: Светлосни микроскоп, трајни микроскопски препарат мозга или кичмене мождине, свеска, оловка.
- Поставити микроскоп у радни положај и подешавањем огледала/светла пронаћи видно поље.
- Поставити трајни препарат на сточић микроскопа и фиксирати га штипаљкама.
- Посматрати препарат најпре под малим увеличањем и изоштрити слику помоћу великог завртња (макрометарског завртња).
- Прећи на велико увеличање и фино изоштрити детаље нервних ћелија помоћу малог завртња (микрометарског завртња).
- Уочити тело нервне ћелије и њене продужетке, па изглед скицирати у свеску.
Циљ вежбе: Експериментално доказивање дејства биљног хормона (гаса) етилена на убрзање процеса дозревања плодова.
Прибор и материјал: Зрела јабука, недозрела (зелена) банана, мањи послужавник, свеска и оловка.
- На послужавник заједно ставити зрелу јабуку и недозрелу банану и оставити их на видно место у учионици.
- Током неколико дана свакодневно посматрати и бележити промене у боји и чврстини плодова.
- Истражити улогу етилена у разградњи хлорофила (губитак зелене боје) и претварању скроба у шећере током зрења.
- Формулисати закључак о томе како зрело воће утиче на околне плодове.
Ћелијске органеле: Моделовањем од пластелина уочава се просторни распоред органела и свака структура повезује са својом специфичном улогом у ћелији.
Рефлекс колена: Механичким надражајем тетиве испод чашице колена изазива се несвесна, брза реакција испружања потколенице (пателарни рефлекс).
Нервно ткиво: Микроскопирањем се уочава специфична грађа неурона (тело и наставци), при чему се оштрина на малом увеличању подешава великим завртњем, а на великом увеличању малим завртњем.
Етилен: Гасовити биљни хормон који зрели плодови (нпр. јабука) ослобађају и тиме директно убрзавају дозревање оближњег недозрелог воћа (нпр. банане).
Рефлекс колена: Механичким надражајем тетиве испод чашице колена изазива се несвесна, брза реакција испружања потколенице (пателарни рефлекс).
Нервно ткиво: Микроскопирањем се уочава специфична грађа неурона (тело и наставци), при чему се оштрина на малом увеличању подешава великим завртњем, а на великом увеличању малим завртњем.
Етилен: Гасовити биљни хормон који зрели плодови (нпр. јабука) ослобађају и тиме директно убрзавају дозревање оближњег недозрелог воћа (нпр. банане).
