Корице уџбеника

5.2. Ендокрине Жлезде И Хормони Код Бескичмењака

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Принцип негативне повратне спреге

    1. Дефиниција и улога:
      1. Механизам регулације где крајњи производ (повишен ниво хормона) делује уназад тако што смањује или зауставља сопствено лучење.
      2. Омогућава одржавање хомеостазе – стабилног и сталног унутрашњег стања организма.
    2. Пример реакције на стрес:
      1. Хипоталамус шаље сигнал предњем режњу хипофизе.
      2. Хипофиза лучи adrenokortikotropni хормон (АКТХ).
      3. АКТХ стимулише надбубрежне жлезде да луче кортизол.
      4. Повишена концентрација кортизола у крви делује уназад на хипоталамус и хипофизу и кочи њихово даље лучење.
  2. Ендокрине жлезде и хормони код бескичмењака (на примеру инсеката)

    1. Екдизон:
      1. Хормон који лучи грудна жлезда (под утицајем неуросекреторне жлезде).
      2. Подстиче пресвлачење и прелазак инсекта из фазе ларве у лутку, а затим у одраслу јединку.
    2. Јувенилни хормон:
      1. Лучи га парна ендокрина жлезда у телу инсекта.
      2. Има супротно дејство од екдизона – одржава стадијум ларве и спречава преображај у лутку и одраслу јединку.
  3. Хормони код биљака (фитохормони)

    1. Опште карактеристике:
      1. Стварају се у малим количинама.
      2. Биљке немају посебне ендокрине жлезде, већ хормоне могу производити различити делови биљке.
    2. Ауксини:
      1. Луче се у зонама раста и утичу на увећање (издуживање) ћелија мењањем њиховог ћелијског зида.
      2. Усмеравају раст биљке ка сунчевој светлости (позитиван фототропизам) и супротно сили Земљине теже.
      3. Спречавају опадање листова.
    3. Гиберелини:
      1. Луче се у семену, корену и младим листовима (стварају их и поједине гљиве).
      2. Подстичу клијање семена, раст стабла и развој већих плодова.
Негативна повратна спрега је основни механизам регулације рада ендокриних жлезда у коме резултат неког процеса делује уназад и зауставља или смањује тај исти процес када се постигне одговарајући ниво хормона у крви.
Хомеостаза представља способност организма да одржи стално и уравнотежено унутрашње стање упркос променама у спољашњој средини.
Пример негативне повратне спреге (одговор на стрес):
  1. Хипоталамус (део мозга) шаље сигнал хипофизи услед стреса.
  2. Хипофиза (њен предњи режањ) лучи адренокортикотропни хормон.
  3. Овај хормон стимулише надбубрежну жлезду да лучи хормон кортизол.
  4. Када ниво кортизола у крви порасте до потребне мере, он повратно делује на хипоталамус и хипофизу и смањује њихово лучење, чиме се ниво кортизола враћа у равнотежу.
Хормони су присутни код различитих бескичмењака (ракови, главоношци, црви, инсекти), где регулишу кључне животне процесе попут пресвлачења и преображаја.

Хормони у развићу инсеката

  • Екдизон – хормон који ствара грудна жлезда (под утицајем неуросекреторних ћелија). Подстиче пресвлачење и прелазак инсекта из стадијума ларве у лутку, а потом у одраслу јединку.
  • Јувенилни хормон – хормон који лучи посебна парна ендокрина жлезда. Делује супротно екдизону: одржава инсекта у стадијуму ларве и спречава преурањен прелазак у лутку и одрасли облик.
Развиће инсекта од оплођеног јајета преко ларве и лутке до одрасле јединке зависи од међусобног односа концентрација екдизона и јувенилног хормона.
За разлику од животиња, биљке немају посебне ендокрине жлезде – сваки део биљке има способност да производи хормоне у малим количинама.

Главне групе биљних хормона

  • Ауксини:
    • Стварају се у зонама раста и утичу на издуживање ћелија (мењајући особине њиховог ћелијског зида).
    • Усмеравају раст биљке према извору светлости (позитиван фототропизам) и супротно сили Земљине теже.
    • Спречавају превремено опадање листова.
  • Гиберелини:
    • Стварају се у семену, корену и младим листовима, а производе их и поједине гљиве.
    • Подстичу клијање семена.
    • Стимулишу раст стабла у дужину и утичу на повећање величине плодова.
Шематски приказ деловања ауксина на раст биљног изданка према светлости. Када светлост долази са једне стране, ауксини се премештају на засењену страну изданка, где стимулишу брже издуживање ћелија, што доводи до савијања и раста биљке према извору светлости.
Негативна повратна спрега: Механизам којим повишен ниво продуката (хормона) кочи сопствено даље лучење ради очувања хомеостазе (нпр. кортизол инхибира хипоталамус и хипофизу).
Хормони бескичмењака: Код инсеката екдизон подстиче пресвлачење и преображај у лутку и одраслу јединку, док јувенилни хормон одржава стадијум ларве.
Хормони биљака: Биљке немају ендокрине жлезде. Ауксини регулишу издуживање ћелија, раст ка светлости и спречавају опадање листова; гиберелини подстичу клијање семена, раст стабла и увећање плодова.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: