Корице уџбеника

2. Матичне Ћелије – Ћелије Програмиране За Различите Функције

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Појам и особине матичних ћелија

    1. Људски организам садржи око 220 различитих типова специјализованих ћелија (неурони, мишићне ћелије итд.).
    2. Матичне ћелије су неспецијализоване ћелије које имају способност:
      1. Дуготрајне деобе и самообнављања.
      2. Специјализације (диференцијације) у различите типове функционалних ћелија.
    3. Омогућавају раст и развој ембриона, као и обнову оштећених ткива код одраслих.
  2. Ембрионалне матичне ћелије

    1. Налазе се у унутрашњости бластоциста (рана фаза ембрионалног развоја, око петог дана након оплођења).
    2. Особине и предности:
      1. Могу се развити у било који тип ћелија у организму.
      2. Лако се и брзо умножавају у лабораторијским условима (први пут узгајане 1998. године).
    3. Недостаци и изазови:
      1. Ризик од одбацивања од стране имуног система примаоца.
      2. Моралне дилеме: узимањем ћелија уништава се бластоцист, који има потенцијал да се развије у живо биће.
  3. Телесне (адултне) матичне ћелије

    1. Налазе се у ткивима и органима одраслих организама (нпр. у коштаној сржи).
    2. Улога: служе као природна резерва за замену и обнову оштећених или изумрлих ћелија.
    3. Способност специјализације: примарно стварају ћелије ткива у којем се налазе (нпр. ћелије крви из коштане сржи), али под одређеним условима могу дати и друге типове ћелија (нпр. неуроне или ћелије срчаног мишића).
    4. Предности:
      1. Нема моралних дилема јер се узимају од одрасле особе.
      2. Не постоји ризик од одбацивања уколико се користе код истог пацијента (аутологна примена).
    5. Недостаци:
      1. Малобројне су у ткивима.
      2. Тешко се умножавају у лабораторијским условима.
  4. Генетички репрограмиране ћелије

    1. Поступак убацивања специфичних гена ембрионалног развоја у специјализоване телесне ћелије.
    2. Омогућава добијање ћелија са особинама ембрионалних матичних ћелија без уништавања ембриона.
  5. Примена у медицини (регенеративна медицина)

    1. Могућност замене и обнављања трајно оштећених ткива и органа.
    2. Потенцијал за лечење тешких обољења, попут оштећења срчаног мишића након инфаркта.
Матичне ћелије су неспецијализоване ћелије које поседују способност дуготрајне деобе (самообнављања) и диференцијације (претварања) у различите специјализоване типове ћелија.
У људском организму постоји око 220 различитих типова специјализованих ћелија (нпр. нервне, мишићне, ћелије црева) чији су облик и грађа прилагођени специфичној улози коју обављају.
Током раног ембрионалног развоја, матичне ћелије омогућавају раст и обликовање целог организма, док у одраслом организму учествују у регенерацији ткива.
Ембрионалне матичне ћелије су ћелије које се налазе у унутрашњости бластоциста – ране структуре ембриона настале деобом зигота (око петог дана након оплођења).
{Шематски приказ диференцијације ембрионалних матичних ћелија: из бластоциста се изолују матичне ћелије, које се у лабораторијским условима могу развити у различите специјализоване типове ћелија – нервне, мишићне, крвне, ћелије јетре и коштане ћелије}
  • Својства: Нису специјализоване и имају потенцијал да се развију у било коју ћелију организма која недостаје или је оштећена. Веома се лако и брзо умножавају у лабораторијским условима.
  • Недостаци и морална питања:
    • Како се добијају из ембриона (бластоциста који има потенцијал да се развије у живо биће), њихово коришћење покреће значајне етичке дилеме.
    • Постоји ризик да их организам примаоца одбаци као страно тело јер не потичу од самог пацијента.
Телесне (адултне) матичне ћелије су неспецијализоване ћелије присутне у ткивима и органима одраслих људи и животиња.
  • Улога: Служе као природна резерва из које се тело обнавља када се ћелије током живота оштете или одумру.
  • Диференцијација: Првенствено стварају ћелије ткива у коме се налазе (нпр. матичне ћелије коштане сржи стварају еритроците, леукоците и тромбоците), али под одређеним условима могу дати и ћелије других ткива (нпр. неуроне или ћелије срчаног мишића).
  • Предности: Узимају се директно од пацијента коме је потребно лечење, па нема ризика од одбацивања ткива нити моралних/етичких дилема.
  • Ограничења: Присутне су у веома малом броју и тешко се умножавају у лабораторији.
Савремена истраживања омогућавају да се убацивањем одређених гена специјализоване телесне ћелије генетски врате (репрограмирају) у стање слично ембрионалним матичним ћелијама.
Особина Ембрионалне матичне ћелије Телесне (адултне) матичне ћелије
Порекло Унутрашњост бластоциста (рани ембрион) Ткива и органи одраслих (нпр. коштана срж)
Потенцијал диференцијације Могу да настану сви типови ћелија Углавном ћелије матичног ткива (уз могућност давања и других)
Умножавање у лабораторији Лако и брзо Тешко и ограничено
Имунолошко одбацивање Могуће (туђи организам) Нема (узимају се од самог пацијента)
Етичке/моралне дилеме Постоје (уништава се ембрион) Не постоје
Примена у регенеративној медицини: Након срчаног удара долази до изумирања дела срчаног мишића. Матичне ћелије се могу усмерити да се развију у нове срчане мишићне ћелије и тако потпуно обнове оштећено ткиво срца.
Шта су матичне ћелије: Неспецијализоване ћелије способне за деобу и претварање у специјализоване ћелије различитих ткива и органа.
Ембрионалне: Потичу из бластоциста, могу да дају било коју ћелију у телу и брзо се умножавају, али њихова употреба носи етичке дилеме и ризик од имунолошког одбацивања.
Телесне (адултне): Налазе се у одраслим ткивима (нпр. коштаној сржи), нема етичких препрека ни одбацивања, али су ретке и теже се умножавају.
Значај за медицину: Пружају велику наду за лечење до сада неизлечивих оштећења и болести кроз обнову пропалих ткива (нпр. срчаног мишића, нерава).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: