Најважније из лекције
План-резиме
-
Поремећаји ендокриног система
- Хипофиза (хормон раста)
- Гигантизам: појачано лучење у детињству (прекомеран раст).
- Акромегалија: појачано лучење код одраслих (раст периферних делова: уши, усне, удови).
- Патуљасти раст: смањено лучење у детињству.
- Штитна жлезда
- Хипотиреоза (смањено лучење): успорен метаболизам, осећај хладноће, сува кожа, затвор, безвољност; код деце изазива заостајање у расту и менталну неразвијеност.
- Хипертиреоза (повећано лучење): убрзан метаболизам, губитак тежине, убрзан рад срца, нервоза, знојење, испупчене очне јабучице.
- Струма: увећање штитне жлезде (јавља се и код смањене и код повећане функције, као и услед недостатка јода).
- Базедовљева болест: аутоимунски поремећај који доводи до хиперфункције.
- Хашимотов синдром: аутоимунско уништавање ткива штитне жлезде које доводи до хипофункције.
- Параштитна жлезда
- Смањено лучење паратхормона: доводи до пада нивоа калцијума у крви, претеране осетљивости нерава и грчења мишића.
- Надбубрежне жлезде
- Кушингова болест: последица вишка кортизола; манифестује се гомилањем масти у пределу трупа, заобљеним лицем и високим притиском.
- Адисонова болест: смањено лучење кортизола и алдостерона; симптоми су губитак тежине, хипогликемија, низак крвни притисак и поремећај минерала.
- Вишак алдостерона: ремети равнотежу воде и минерала и повећава крвни притисак.
- Вишак мушких полних хормона: код жена изазива развој секундарних мушких полних одлика.
- Панкреас (Шећерна болест / Дијабетес мелитус)
- Тип 1: аутоимунско оштећење панкреасних острваца и смањена производња инсулина.
- Тип 2: ћелије и ткива постају неосетљиве на инсулин (смањено деловање).
- Главни симптоми: повишен шећер у крви, појачана жеђ, учестало мокрење, губитак тежине и слабост.
- Хипофиза (хормон раста)
-
Поремећаји нервног система
- Повреде и обољења нервних путева
- Ишијас: притисак на нерв који полази из кичмене мождине; изазива јак бол који се шири низ ногу.
- Мултипла склероза: оштећење мијелинског омотача аксона, што омета пренос нервних импулса.
- Оштећења кичмене мождине: трајни прекид проводљивости нервних сигнала, најчешће доводи до парализе (губитка покретљивости).
- Мождани поремећаји и стања
- Несвестица и кома: краткотрајан (несвестица) или дуготрајан (кома) губитак свести и одсуство реакције на дражи.
- Мождани удар (шлог): прекид циркулације услед зачепљења или пуцања крвног суда у мозгу, што води изумирању неурона услед недостатка кисеоника.
- Амнезија: делимичан или потпун губитак памћења због оштећења центара за меморију.
- Епилепсија: неконтролисана електрична активност већег броја можданих неурона, праћена падовима и грчевима мишића.
- Неуродегенеративне болести и психички поремећаји
- Алцхајмерова болест: прогресивно изумирање неурона; манифестује се деменцијом, губитком памћења, говора и променама у понашању.
- Паркинсонова болест: пропадање неурона који луче допамин; карактерише се сталним подрхтавањем (тремором) мишића, посебно удова.
- Депресија и поремећаји сна: поремећаји можданих функција повезани са стресом и несаницом.
- Поремећаји аутономног система: нпр. појачана активност симпатичког система која доводи до хипертензије.
- Повреде и обољења нервних путева
-
Поремећаји чула (чуло вида)
- Рефракционе мане:
- Кратковидост: зраци светлости се секу испред мрежњаче; отежано гледање на даљину.
- Далековидост: зраци светлости се секу иза мрежњаче; отежано гледање на близину.
- Остала обољења ока:
- Катаракта: замућење очног сочива које слаби пролазак светлости.
- Глауком: повишен унутарочни притисак који оштећује очни нерв.
- Рефракционе мане:
Ендокрини поремећаји настају услед хиперфункције (повећаног лучења) или хипофункције (смањеног лучења) хормона.
| Жлезда / Хормон | Врста поремећаја | Обољење и последице |
|---|---|---|
| Хипофиза (хормон раста) |
Повећано лучење у детињству | Гигантизам – џиновски раст тела. |
| Повећано лучење код одраслих | Акромегалија – сразмерно увећање периферних делова тела (шаке, стопала, усне, уши, нос). | |
| Смањено лучење у детињству | Патуљасти раст – успорен раст уз задржане нормалне пропорције и ментални развој. | |
| Штитна жлезда (тироидни хормони) |
Повећано лучење (хипертиреоза) | Базедовљева болест (аутоимунско стање) – убрзан метаболизам, губитак тежине, знојење, убрзан рад срца, испупчене очне јабучице. |
| Смањено лучење (хипотиреоза) | Хашимотов синдром или недостатак јода – успорен метаболизам, сува кожа, отицање, зимогрожљивост, безвољност; у детињству доводи до менталног и физичког заостајања. | |
| Увећање жлезде | Струма (гушавост) – видљиво увећање штитне жлезде (јавља се и код повећаног и код смањеног рада жлезде). | |
| Параштитне жлезде (паратхормон) |
Смањено лучење | Пад нивоа калцијума у крви, повећана надражљивост нерава и болно грчење мишића (тетанија). |
| Надбубрежне жлезде (кортизол, алдостерон) |
Повећан кортизол | Кушингова болест – гомилање масти на трупу и лицу („месечасто лице”), повишен ниво шећера у крви и крвни притисак. |
| Смањени кортизол и алдостерон | Адисонова болест – тамњење коже (хиперпигментација), пад притиска, пад шећера, губитак масе и општа слабост. | |
| Повећан алдостерон | Задржавање воде и натријума, повишен крвни притисак. | |
| Панкреас (инсулин) |
Недостатак инсулина (Тип 1) | Шећерна болест (дијабетес мелитус) – повишен ниво глукозе у крви. Симптоми: претерана жеђ, учестало мокрење, губитак телесне масе, глад и умор. |
| Смањена осетљивост ћелија на инсулин (Тип 2) |
Оштећења периферних нерава и кичмене мождине:
- Ишијас – бол који се шири дуж ноге услед притиска (укљештења) на корен ишијадичног нерва.
- Мултипла склероза – аутоимунско оштећење мијелинског омотача аксона, што успорава или блокира пренос нервних импулса.
- Оштећења кичмене мождине – најчешће настају услед механичких повреда и могу довести до трајног губитка осећаја и покретљивости (парализе).
Оштећења и поремећаји мозга:
- Мождани удар (шлог) – прекид дотока крви у део мозга услед зачепљења или пуцања крвног суда, при чему ћелије брзо умиру због недостатка кисеоника и хране.
- Епилепсија – нагли поремећај електричне активности у мозгу праћен неконтролисаним грчењем мишића и честим губитком свести.
- Амнезија – потпуни или делимични губитак памћења услед повреде или обољења можданих центара.
- Несвестица и кома – краткотрајни или дуготрајни губитак свести при којем мозак не реагује на дражи из спољашње средине.
Неуродегенеративне болести и ментални поремећаји:
- Алцхајмерова болест – прогресивно одумирање неурона мозга које доводи до деменције, губитка памћења, говора и промене понашања.
- Паркинсонова болест – пропадање неурона који луче неуротрансмитер допамин, што узрокује карактеристично неконтролисано дрхтање (тремор) мишића, крутост и отежано кретање.
- Депресија и несаница – поремећаји психичког функционисања и ритма спавања повезани са поремећајем хемијске равнотеже у мозгу.
Поремећаји чула могу настати у самом чулном органу, на осећајном нервном путу или у центрима за обраду информација у кори великог мозга.
Мане преламања светлости:
- Кратковидост (миопија) – очна јабучица је издужена, па се зраци секу и слика ствара испред мрежњаче (удаљени предмети се виде нејасно). Исправља се расипним (расипајућим) сочивима.
- Далековидост (хиперметропија) – очна јабучица је скраћена, па се зраци секу иза мрежњаче (блиски предмети се виде нејасно). Исправља се сабирним сочивима.
Обољења ока:
- Катаракта (сива мрена) – замућење природног очног сочива, што доводи до слабљења вида и замагљености слике. Лечи се хируршком заменом сочива.
- Глауком (зелена мрена) – повишен притисак течности унутар ока који оштећује очни живац и може изазвати трајно слепило.
Ендокрини поремећаји настају услед хипофункције или хиперфункције жлезда: поремећаји хормона раста (гигантизам, акромегалија, патуљасти раст), штитне жлезде (Базедовљева болест, Хашимотов синдром, струма), надбубрега (Кушингова и Адисонова болест) и панкреаса (дијабетес тип 1 и тип 2).
Поремећаји нервног система обухватају оштећења нерава (ишијас, мултипла склероза), васкуларне инциденте (мождани удар), поремећаје мождане активности (епилепсија, амнезија, кома) и неуродегенеративне болести (Алцхајмерова и Паркинсонова болест).
Поремећаји чула вида укључују оптичке неправилности ока (кратковидост и далековидост) и болести чулног органа (катаракта и глауком).
Поремећаји нервног система обухватају оштећења нерава (ишијас, мултипла склероза), васкуларне инциденте (мождани удар), поремећаје мождане активности (епилепсија, амнезија, кома) и неуродегенеративне болести (Алцхајмерова и Паркинсонова болест).
Поремећаји чула вида укључују оптичке неправилности ока (кратковидост и далековидост) и болести чулног органа (катаракта и глауком).
