Корице уџбеника

7.1. Чулни Систем

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Општи појам и функција чулних рецептора

    1. Сензорни рецептори - специјализоване чулне ћелије (или измењени неурони) које региструју дражи из спољашње и унутрашње средине.
    2. Настанак сигнала - деловањем дражи настаје хемијски или електрични сигнал који у осећајном неурону покреће нервни импулс.
  2. Класификација рецептора

    1. Према врсти дражи коју региструју:
      1. Механорецептори - додир и притисак.
      2. Терморецептори - промене температуре.
      3. Фото-рецептори - светлосни надражаји.
      4. Хеморецептори - хемијске супстанце.
      5. Ноцицептори - болни надражаји.
    2. Према положају у телу:
      1. Спољашњи рецептори - смештени у кожи и глави; примају информације из спољашње средине (додир, притисак, бол, температура, вид, слух, равнотежа, мирис, укус).
      2. Унутрашњи рецептори - смештени у унутрашњим органима; региструју хемијски састав, унутрашњу температуру и истезање мишића.
      3. Проприоцептори - смештени у скелетним мишићима, тетивама, лигаментима и зглобовима; прате положај и покрете тела путем истезања ткива.
    3. Према сложености грађе:
      1. Једноставни рецептори - углавном слободни или преображени наставци осећајних неурона распрострањени широм тела.
      2. Сложени рецептори - чулне ћелије повезане са помоћним структурама унутар сложених чулних органа (око, уво, мирисни и респираторни/густативни епител).
  3. Специјализовани чулни системи

    1. Чуло вида:
      1. Локација рецептора - мрежњача ока (садржи фото-пигменте осетљиве на светлост, сродне витамину А).
      2. Типови фото-рецептора:
        1. Штапићи - висока осетљивост на светлост, омогућавају гледање при слабијој видљивости, не разликују боје и дају мање оштру слику.
        2. Чепићи - мања осетљивост на светлост, омогућавају оштар вид и препознавање боја (три типа: за плави, зелени и црвени део спектра).
      3. Нервни пут - укрштање нервних влакана левог и десног ока $\rightarrow$ таламус $\rightarrow$ центар за вид у кори великог мозга.
    2. Чуло мириса и укуса:
      1. Чуло мириса - мирисне ћелије у мирисном епителу носа региструју супстанце растворене у слузи; сигнал путује преко мирисног нерва до коре мозга и хипоталамуса (емоционална сећања).
      2. Чуло укуса - рецептори на језику региструју супстанце растворене у пљувачки; нервни путеви иду преко таламуса до коре мозга (уско повезано са чулом мириса).
    3. Чуло слуха и равнотеже (унутрашње уво):
      1. Слух - звучни таласи преко бубне опне и слушних кошчица покрећу течност у унутрашњем уву, што стимулише трепље (длачице) рецептора у спиралном органу $\rightarrow$ мождано стабло $\rightarrow$ таламус $\rightarrow$ центар за слух у кори мозга.
      2. Равнотежа - кретање течности унутрашњег ува надражује длачице рецепторских ћелија при покрету главе; информације одлазе у мождано стабло и мали мозак (интеграција са видом и проприоцепцијом).
Сензорни рецептори су специјализоване чулне ћелије (или преображени неурони) које региструју дражи (стимулусе) из спољашње или унутрашње средине и стварају електрични/хемијски сигнал који покреће нервни импулс у осећајном неурону.
Критеријум поделе Врста рецептора Опис и функција
Према врсти дражи Механорецептори Реагују на механичке промене, додир и притисак.
Терморецептори Региструју топлоту и хладноћу (температурне промене).
Фото-рецептори Реагују на светлосне надражаје.
Хеморецептори Детектују хемијске супстанце у ваздуху, храни или течностима.
Ноцицептори Специјализовани рецептори за бол.
Према положају на телу Спољашњи рецептори Налазе се у кожи и на глави (додир, притисак, бол, температура, вид, слух, равнотежа, мирис, укус).
Унутрашњи рецептори Налазе се у унутрашњим органима (хемијски састав, температура, истезање).
Проприоцептори Смештени у мишићима, зглобовима, тетивама и лигаментима; дају мозгу податке о положају тела, покретима и напрезању.
Према сложености грађе Једноставни рецептори Преображени наставци осећајних неурона, распрострањени по целом телу (додир, бол, температура).
Сложени рецептори Удружени са помоћним ћелијама у сложене чулне органе (око, уво) или чулни епител (нос, језик).
Скоро 70% свих чулних рецептора у телу налази се у оку, а велики део коре великог мозга учествује у обради визуелних података.
Фото-рецепторске ћелије налазе се у мрежњачи ока и садрже фото-пигмент (супстанцу сродну витамину А) који реагује на светлост:
  • Штапићи: веома осетљиви на светлост, омогућавају гледање при слабијем осветљењу; дају нејасан лик и не разликују боје (црно-бели вид).
  • Чепићи: мање осетљиви на светлост (активни при доброј видљивости), омогућавају јасан лик и препознавање боја. Постоје три типа чепића осетљива на плави, зелени и црвени део спектра.
Мрежњача (фото-рецептори) \(\rightarrow\) очни нерв \(\rightarrow\) укрштање нервних влакана (информације из левог ока одлазе у десну мождану хемисферу и обрнуто) \(\rightarrow\) таламус \(\rightarrow\) визуелни центар у кори великог мозга (визуелни кортекс).

Чуло мириса

  • Рецептори: мирисне рецепторске ћелије (модификовани неурони) смештене у мирисном епителу носне слузокоже.
  • Начин функционисања: реагују на испарљиве хемијске супстанце из ваздуха које се растварају у слузи носа.
  • Нервни пут: импулс путује мирисним нервом до мирисних центара у кори мозга, док огранци пута одлазе у хипоталамус (повезујући мирисе са емоцијама и памћењем).

Чуло укуса

  • Рецептори: рецепторске ћелије са длакастим наставцима, смештене претежно на језику.
  • Начин функционисања: реагују на материје растворене у пљувачки.
  • Нервни пут: мождани нерви преносе импулсе преко таламуса до центара за укус у кори мозга и до хипоталамуса (што покреће рефлексно лучење пљувачке и желудачног сока).
Опажање укуса хране у великој мери зависи од истовременог функционисања чула мириса.
Оба чула се налазе унутар унутрашњег ува и њихове ћелије спадају у механорецепторе са длачицама.

Чуло слуха

Звучни таласи (вибрације ваздуха) \(\rightarrow\) треперење бубне опне \(\rightarrow\) пренос преко слушних кошчица \(\rightarrow\) померање течности унутрашњег ува \(\rightarrow\) механичко савијање длачица на рецепторима у спиралном органу \(\rightarrow\) настанак импулса у слушном нерву \(\rightarrow\) мождано стабло \(\rightarrow\) таламус \(\rightarrow\) центри за слух у кори великог мозга.

Чуло равнотеже

  • Рецептори: чулне ћелије са длачицама у унутрашњем уву које реагују на померање унутрашње течности услед покрета и промене положаја главе.
  • Обрада сигнала: нервни импулси путују до рефлексних центара у можданом стаблу и малом мозгу.
  • Интеграција: за одржавање стабилности и координације, мали мозак обједињује податке из чула равнотеже, чула вида и проприоцептора из мишића и зглобова.
Сензорни систем: Рецептори претварају различите облике дражи из спољашње и унутрашње средине у нервне импулсе.
Подела рецептора: Према дражи (механо-, термо-, фото-, хемо-, ноцицептори), према положају (спољашњи, унутрашњи, проприоцептори) и сложености (једноставни и сложени).
Вид: Око садржи штапиће (за гледање у сумраку, црно-бело) и чепиће (за боје и оштар вид). Сигнали се укрштају и преко таламуса иду у визуелни кортекс.
Хемијска чула: Хеморецептори мириса (у носу, растварање у слузи) и укуса (на језику, растварање у пљувачки) повезани су са кортексом и хипоталамусом.
Слух и равнотежа: Механорецептори са длачицама у унутрашњем уву детектују померање течности. Слушни сигнали одлазе у кору великог мозга, а сигнали равнотеже у мождано стабло и мали мозак.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: