Најважније из лекције
План-резиме
-
Чулне ћелије (рецептори)
- Примају дражи из спољашње и унутрашње средине и претварају њихову енергију у хемијску или електричну енергију (надражај).
- Поседују особине надражљивости (пријем дражи) и проводљивости (провођење надражаја).
- Врсте према типу дражи:
- Механорецептори – додир, притисак, звук, равнотежа.
- Топлотни рецептори – топло и хладно.
- Хеморецептори – мирис и укус.
- Фоторецептори – светлост (штапићи и чепићи у оку).
-
Нервне ћелије (неурони)
- Основне особине:
- Надражљивост – способност стварања нервног импулса као одговор на драж.
- Проводљивост – способност преношења нервног импулса.
- Пут нервног импулса:
- Осећајни (сензитивни/сензорни) неурони – преносе импулс од чулних ћелија до центара у мозгу.
- Мозак – прима, обрађује информације и доноси одлуку (свесна или несвесна реакција).
- Ефекторни органи (одговор):
- Моторни неурони – шаљу команду мишићима за брзу реакцију.
- Ендокрине жлезде – луче хормоне за дуготрајан одговор и одржавање хомеостазе (унутрашње равнотеже).
- Основне особине:
-
Настанак и пренос нервног импулса
- Порекло импулса:
- Унутрашњост ћелије (цитоплазма) је негативно наелектрисана у односу на спољашњост, стварајући напон на мембрани.
- Кретање јона натријума ($\text{Na}^+$) и калијума ($\text{K}^+$) кроз мембранске канале мења напон и ствара нервни импулс (акциони потенцијал).
- Провођење импулса:
- Сигнал се креће дуж аксона без губитка јачине (интензитета).
- Мијелински омотач – масни омотач који стварају ћелије неуроглије и Шванове ћелије; делује као електрични изолатор и омогућава велику брзину преноса (до 120 m/s).
- Порекло импулса:
-
Синапса и пренос сигнала
- Синапса – простор испуњен течношћу (спој) између завршетка аксона једног неурона и дендрита другог неурона или мишићне ћелије.
- Неуротрансмитери – хемијски посредници који се луче у синаптички простор:
- Везују се за специфичне рецепторе на мембрани примаоца и изазивају нови електрични импулс.
- Примери:
- Допамин – утиче на расположење.
- Норадреналин – неуротрансмитер и хормон сржи надбубрежне жлезде.
- Ацетилхолин – делује на нервно-мишићним синапсама и изазива грчење мишића.
-
Мишићна ћелија (мишићно влакно)
- Карактеристике попречно-пругастих мишићних ћелија:
- Издужен, ваљкаст облик са више једара.
- Садржи контрактилне протеине: актин и миозин.
- Особине мишићне ћелије:
- Надражљивост – реагује на нервни импулс пренет преко моторног неурона.
- Проводљивост – проводи електрични импулс дуж своје мембране.
- Контрактилност – способност грчења (стезања) и опуштања.
- Карактеристике попречно-пругастих мишићних ћелија:
Нервне ћелије (неурони) су специјализоване ћелије које управљају радом организма захваљујући двема основним особинама:
- Надражљивост – способност да приме информацију од чулних ћелија и створе нервни импулс (електрични сигнал).
- Проводљивост – способност да проведу настали нервни импулс кроз тело.
Чулне ћелије (рецептори) региструју промену из спољашње или унутрашње средине и претварају је у нервни импулс.
Осећајни (сензитивни) неурони проводе импулс од чула до центара у мозгу и кичменој мождини.
Мозак обрађује пристигле податке, постајемо свесни промене и доноси се одлука о реакцији.
Моторни неурони преносе команду од мозга до извршних органа:
- Мишићима – за брз одговор (покрет, бег, реакција).
- Ендокриним жлездама – подстичу лучење хормона ради дуготрајнијег одговора и одржавања хомеостазе (унутрашње равнотеже организма).
Електрична природа импулса: Унутрашњост нервне ћелије (цитоплазма) негативно је наелектрисана у односу на спољашњу средину, због чега се мембрана налази под одређеним напоном. Пролазак јона натријума (\(\text{Na}^+\)) и калијума (\(\text{K}^+\)) кроз канале у ћелијској мембрани мења овај напон и ствара нервни импулс.
Аксон је дуги наставак неурона кроз чију се мембрану импулс спроводи ка другим ћелијама без губитка јачине.
Мијелин је масни омотач око аксона који стварају потпорне ћелије (ћелије неуроглије и Шванове ћелије).
- Делује као електрични изолатор – спречава бочно ширење струје.
- Омогућава знатно брже провођење импулса (брзина може достићи и до \(120\text{ m/s}\)).
- Што је нервно влакно дебље и боље изоловано мијелином, импулс се брже креће.
Синапса је спој, односно узак међупростор испуњен течношћу, преко кога се сигнал са завршетка аксона једног неурона преноси на дендрите следећег неурона или на мишићну ћелију.
Неуротрансмитери су хемијске супстанце (посредници) које омогућавају прелазак сигнала кроз синаптичку пукотину:
- Долазак електричног импулса на крај аксона подстиче ослобађање неуротрансмитера у синаптички простор.
- Неуротрансмитер се везује за одговарајући рецептор на мембрани суседне ћелије.
- Везивање покреће нови електрични импулс у тој ћелији.
Најзначајнији неуротрансмитери:
- Допамин – учествује у контроли покрета, пажње и утиче на расположење.
- Норадреналин – активира организам у стресним ситуацијама (лучи га и срж надбубрежне жлезде).
- Ацетилхолин – кључни посредник на нервно-мишићним синапсама; везивањем за рецепторе на мембрани мишићног влакна изазива његову контракцију (грчење).
Основне функције: Неурони примају, стварају и проводе сигнале захваљујући особинама надражљивости и проводљивости.
Спровођење сигнала: Одвија се дуж аксона путем промене напона на мембрани (кретање јона \(\text{Na}^+\) и \(\text{K}^+\)), при чему мијелински омотач вишеструко убрзава пренос.
Пренос између ћелија: Обавља се у синапсама помоћу хемијских преносилаца – неуротрансмитера (допамин, норадреналин, ацетилхолин).
Реакција организма: Сензитивни неурони шаљу информацију ка мозгу, док моторни неурони преносе одговор до мишића (контракција) и жлезда (хомеостаза).
Спровођење сигнала: Одвија се дуж аксона путем промене напона на мембрани (кретање јона \(\text{Na}^+\) и \(\text{K}^+\)), при чему мијелински омотач вишеструко убрзава пренос.
Пренос између ћелија: Обавља се у синапсама помоћу хемијских преносилаца – неуротрансмитера (допамин, норадреналин, ацетилхолин).
Реакција организма: Сензитивни неурони шаљу информацију ка мозгу, док моторни неурони преносе одговор до мишића (контракција) и жлезда (хомеостаза).
