Најважније из лекције
План-резиме
- Светско море и океани
- Светско море – сва повезана мора и океани: 70,8% површине Земље, 97% воде.
- Тихи – највећи и најдубљи (Маријански ров 11.034 m); Атлантски – шири се; Индијски – најтоплији; Јужни – око Антарктика; Северни ледени – северно од Северне Америке, Европе и Азије.
- Мора
- Унутрашња – окружена копном, повезана мореузима (Средоземно, Јадранско, Црно, Балтичко, Црвено).
- Ивична – уз континенте, широко отворена (Северно, Норвешко, Источнокинеско, Охотско, Арабијско, Карипско).
- Међуострвска – између архипелага (Јаванско, Молучко, Флорес, Саву).
- Међуконтинентална (Средоземно, Берингово) и унутарконтинентална (Северно, Балтичко, Жуто, Охотско).
- Заливи, мореузи, канали
- Фјордови – глацијална ерозија (Норвешка); естуари – левкаста ушћа (Сена, Темза, Лаба); ријаси – потопљене речне долине.
- Мореузи: Гибралтарски, Ла Манш, Босфор, Дарданели, Берингов, Магеланов, Баб ел Мандеб.
- Канали: Суецки, Панамски, Коринтски.
- Салинитет
- Со у промилима (‰): 1 g соли у 1 kg воде; просек 35‰.
- Испаравање повећава, слатка вода смањује салинитет.
- Црвено море 42‰, Балтичко 6–8‰; највише хлора (55%) и натријума (30,6%).
- Температура, боја, провидност
- Екватор 25–28°C, умерене ширине 10–20°C, више ширине залеђене.
- Плава – топла, дубока, слана мора; зелена – хладна, плитка; Жуто море – нанос Хоангха.
- Саргашко море – провидност 66,5 m; Бело море 8–10 m (планктон).
Светско море – сва међусобно повезана мора и океани на Земљи; покрива 70,8% површине Земље и садржи 97% воде на планети.
Океани – највећи делови Светског мора, огромне водене површине раздвојене континентима.
- Тихи – највећи и најдубљи; између Азије и Аустралије и Америке; Маријански ров 11.034 m.
- Атлантски – између Америке и Европе и Африке; површина му се повећава јер се плоче удаљавају.
- Индијски – између Африке, Азије и Аустралије; најтоплији, јер лежи углавном у тропским ширинама.
- Јужни – око Антарктика; око 6% Земљине површине и 5% запремине Светског мора.
- Северни ледени – северно од Северне Америке, Европе и Азије.
- У јужном делу Тихог океана су хиљаде острва Океаније.
Мора – мање водене површине од океана, одвојене континентима, острвима и полуострвима.
- Унутрашња (средоземна) – углавном окружена копном, повезана уским мореузима.
- Ивична – уз континенте, одвојена острвима и полуострвима, али широко повезана са океаном.
- Међуострвска – између великих архипелага.
- Међуконтинентална – између два или више континената.
- Унутарконтинентална – уз обалу једног континента.
- Унутрашња: Средоземно, Јадранско, Црно, Балтичко, Црвено.
- Ивична: Северно, Норвешко, Источнокинеско, Охотско, Арабијско, Карипско.
- Међуострвска: Јаванско, Молучко, Флорес, Саву (југоисточна Азија).
- Међуконтинентална: Средоземно, Берингово; унутарконтинентална: Северно, Балтичко, Жуто, Охотско.
Залив – део мора или океана који дубље залази у копно; неки су већи од мора (Бенгалски залив).
- Фјордови – дугачки, уски, дубоки заливи стрмих страна настали глацијалном ерозијом; ледничке валове је у холоцену испунило море.
- Естуари – левкаста речна ушћа проширена плимским таласом.
- Ријаси – потопљене речне долине у брдовитом приобаљу.
Мореуз (теснац) – узак водени пролаз који спаја мора или океане, а раздваја копна.
Морски канал – вештачки пролаз настао прокопавањем уског дела копна.
- Фјордови – Норвешка (неки дужи од 150 km), Исланд, Гренланд, Канада, Аљаска, Чиле, Нови Зеланд.
- Естуари – Гарона, Лоара, Сена, Северн, Темза, Лаба.
- Ријаси – северна Шпанија, Бретања, Ирска, Британска острва, Кина, Нови Зеланд.
- Мореузи – Гибралтарски, Ла Манш, Босфор (30 km), Дарданели (61 km), Берингов, Магеланов, Баб ел Мандеб.
- Канали – Суецки, Панамски, Коринтски.
Салинитет – количина соли растворене у води, изражена у промилима (‰).
Промил – хиљадити део: 1 g соли у 1 kg воде.
Со у море доносе реке које растварају минерале из стена, а потиче и од вулканских ерупција; вода испарава, а со остаје.
- Просечан салинитет Светског мора – 35‰ (35 g соли у 1 kg воде).
- Притицање слатке воде (падавине, притоке, отапање леда) смањује салинитет.
- Испаравање повећава салинитет.
У саставу морске воде највише има хлора (55%) и натријума (30,6%), затим сулфата (7,7%), магнезијума (3,7%), калцијума (2%) и калијума (0,5%).
- Црвено море – најсланије (42‰): велико испаравање, мало падавина и притока.
- Балтичко море – најмањи салинитет (6–8‰).
- Мора код ушћа великих река (Амазон) и у вишим ширинама – мање слана.
Температура мора – опада од екватора ка половима и са дубином, али неправилно, због размештаја копна и мора и морских струја.
- Мора око екватора – 25–28°C, сланија због јачег испаравања.
- Мора умерених ширина – 10–20°C.
- Мора виших ширина – већи део године залеђена.
Боја мора – зависи од преламања и расипања Сунчевих зрака, дубине, боје дна и чистоће воде.
- Топла, дубока и слана мора – плава.
- Хладна, плитка и мање слана – зелена.
- Мора код ушћа великих река – жутомрка од наноса.
Провидност мора – дубина до које се може видети кроз воду; највећа у тропским и суптропским ширинама.
- Жуто море – име по боји наноса (леса) реке Хоангхо.
- Саргашко море – најпровидније, 66,5 m.
- Бело море – 8–10 m, због много планктона.
Најважније:
- Светско море: повезана мора и океани – 70,8% површине Земље и 97% воде на планети.
- Пет океана: Тихи (највећи и најдубљи, 11.034 m), Атлантски, Индијски (најтоплији), Јужни и Северни ледени.
- Подела мора: унутрашња (Црно, Балтичко, Црвено), ивична (Норвешко, Карипско), међуострвска (Јаванско).
- Заливи: фјордови (глацијална ерозија, Норвешка), естуари (плимски талас), ријаси (потопљене речне долине).
- Мореузи и канали: Гибралтарски, Ла Манш, Босфор, Дарданели, Берингов, Магеланов, Баб ел Мандеб; Суецки, Панамски и Коринтски канал.
- Салинитет: со у промилима; просек 35‰; Црвено море 42‰, Балтичко 6–8‰.
- Шта мења салинитет: слатка вода га смањује, испаравање повећава.
- Температура: опада од екватора (25–28°C) ка половима и са дубином.
- Боја и провидност: топла дубока мора су плава, хладна плитка зелена; Саргашко море најпровидније (66,5 m).
