Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

У палеозоику (ордовицијум, девон, крај перма) и у мезозоику (крај тријаса и крај креде).

Одговор

Три у палеозоику – у ордовицијуму, у девону и крајем перма (највеће изумирање) и два у мезозоику – крајем тријаса и крајем креде (нестанак диносауруса).

Детаљан одговор

Првих пет масовних изумирања живог света догодило се у фанерозоику – три у палеозоику и два у мезозоику:
  1. у ордовицијуму (пре 485–445 милиона година);
  2. у девону (пре 420–360 милиона година);
  3. крајем перма (пре око 250 милиона година) – највеће изумирање у историји Земље, када је нестало око 95 % морских врста и 70 % кичмењака;
  4. крајем тријаса (пре око 200 милиона година);
  5. крајем креде (пре око 66 милиона година) – нестало је око 75 % живих врста, међу њима и сви диносауруси, највероватније због глобалног захлађења после удара џиновског метеороида у данашњем Мексичком заливу. Овим изумирањем завршава се мезозоик.
Сва ова изумирања изазвали су природни процеси. Данашњи нагли нестанак врста изазива човек, па га научници називају шестим масовним изумирањем.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Значај живог света

    • Пречишћава ваздух и воду, чува и обнавља земљиште, разлаже отпад, опрашује биљке и расејава семе.
    • Учествује у кружењу хранљивих материја, штити од ерозије, ублажава суше и поплаве.
    • Једини извор хране; сировине: лекови, дрво, вуна, кожа, гума, уље, влакна; енергија: биогас, биодизел.
  2. Човек угрожава живи свет

    • Од друге половине 20. века нагли раст броја становника повећао је потребе за храном, водом, енергијом и простором.
    • Биодиверзитет = биолошка разноврсност; одрживи развој = потребе људи без угрожавања природе.
    • Узроци: крчење шума, степе и саване у оранице, исушивање мочвара, прекомеран лов и риболов, инвазивне врсте (мунгоси на Хавајима), климатске промене, отпад, вештачка језера, хемијска средства, загађење.
  3. Смањивање станишта и изумирање

    • Смањивање станишта – главни разлог угрожавања врста: заузимање простора (Амазонија, ауто-путеви) и загађивање.
    • Изумирање – врста нестаје; најчешће због смањивања станишта и прекомерног лова (тасманијски вук, северни бели носорог).
  4. Шесто масовно изумирање

    • Стопа изумирања 100–1.000 пута већа од природне; за 100 година могла би нестати половина врста.
    • Угрожено: 60 % коралних гребена, 75 % врста морских риба, свака 4. врста сисара и четинара, свака 3. врста водоземаца, свака 8. врста птица, трећина врста мајмуна.
    • Тропске кишне шуме губе 5.000–10.000 km² годишње.
  5. Мере заштите

    • Заштићена природна добра, праћење угрожених врста, строжи закони, забрана нелегалног лова и трговине.
    • Банке семена, враћање врста (дабар у Засавици и Обедској бари), природни мостови, еколошка свест.
    • Црвена листа (Међународна унија за заштиту природе); Црвена књига флоре и фауне Србије и дневних лептира Србије.
    • Из Србије нестали: бела кања, мала дропља, орао брадан, тетреб ружевац; крагујевачки и врањански слез, безчекињаста удовичица, моравски орашак.
  6. Заштићена природна подручја у Србији

    • Национални паркови, паркови природе, предели изузетних одлика, општи и специјални резервати природе, споменици природе, заштићена станишта.
    • Примери: Панчићева оморика на Тари, Делиблатска пешчара.
Биљни и животињски свет – неопходан за природне процесе на Земљи, опстанак човека и развој привреде.
  • Улоге у природи – пречишћавање ваздуха и воде, очување и обнављање плодности земљишта, разлагање отпада, опрашивање и расејавање семена, кружење хранљивих материја, заштита од ерозије, ублажавање суша и поплава.
  • Храна – биљке и животиње су једини извор хране за човека.
  • Сировине – лекови (већином од биљних састојака), дрво (грађевинарство, намештај, папир, гориво), вуна и кожа, гума, уље, влакна, природне боје, кости.
  • Енергија – биљни остаци: биогас, биодизел.
Биодиверзитет – биолошка разноврсност, бројност и разноликост врста и екосистема.
Одрживи развој – развој који задовољава људске потребе, а не угрожава природну средину.
Од друге половине 20. века нагли раст броја становника вишеструко је повећао потребе за храном, водом, енергијом и простором. Човек је главни фактор смањења биодиверзитета.
  • Антропогени узроци – крчење шума, претварање степа и савана у оранице, исушивање мочвара, прекомеран и нелегалан лов и риболов, уношење страних врста, прекомерна испаша, климатске промене, отпад, вештачка језера и потапање долина, хемијска средства у пољопривреди, загађење из фабрика и рудника.
  • Мунгоси унети на Хаваје у 19. веку против пацова намножили су се и смањили популацију птица, јер једу њихова јаја.
Смањивање станишта – главни разлог угрожавања биљних и животињских врста; свака врста опстаје само у условима свог станишта.
  • Заузимање простора – пољопривреда, насеља, путеви, фабрике (тропске кишне шуме Амазоније); ауто-путеви прекидају миграције животиња.
  • Загађивање станишта – уништава станиште и без заузимања простора.
Изумирање – нестанак врсте када угине њена последња јединка; већина врста изумрла је због смањивања станишта и прекомерног лова заједно.
  • Тасманијски вук – врста коју је истребио човек.
  • Северни бели носорог – око 2.000 јединки 1960-их, ловљен због рога; последњи мужјак умро је 19. марта 2018, остале су две женке.
Човек је уништио и корисне врсте – старе сорте житарица, воћа и поврћа и расе домаћих животиња.
Шесто масовно изумирање – данашње изумирање врста које је изазвао човек; стопа изумирања је 100 до 1.000 пута већа од природне, па би за 100 година могла да нестане половина данашњих врста.
  • угрожено око 60 % коралних гребена (станиште четвртине морских риба);
  • тропске кишне шуме смањују се за око 5.000–10.000 km² годишње;
  • угрожена свака четврта врста четинара;
  • око 75 % врста морских риба угрожено претераним риболовом;
  • нестанак прети свакој четвртој врсти сисара и свакој трећој врсти водоземаца;
  • угрожена свака осма врста птица (чак 14 врста пингвина);
  • трећини врста мајмуна прети истребљење (горила, орангутан, шимпанза).
Графикон од 1800. године: број људи и број изумрлих врста расту заједно и нагло од средине 20. века. Око 100 милиона ајкула сваке године страда због прекомерног риболова.
Мере заштите – заштићена природна добра, праћење броја угрожених врста, строжи закони, забрана нелегалног лова и трговине, банке семена, враћање врста у станишта, природни мостови, подизање еколошке свести.
Црвена листа – најпознатији списак угрожених врста у свету, издала га је Међународна унија за заштиту природе (гепард, тигар, лав, панда, лемури, горила, орангутан, шимпанза, морска корњача, плави кит).
Црвена књига – државни списак ишчезлих и веома угрожених врста; у Србији: Црвена књига флоре и фауне Србије и Црвена књига дневних лептира Србије.
  • Дабар је нестао из Србије почетком 20. века, а после око 100 година враћен је у Засавицу и Обедску бару и раширио се до Дрине и Саве.
  • Из Србије су нестали бела кања, мала дропља, орао брадан, тетреб ружевац и биљке крагујевачки слез, врањански слез, безчекињаста удовичица и моравски орашак.
Заштићена природна подручја – подручја стављена под заштиту да би се спречило уништавање станишта и омогућио опстанак угрожених врста.
  • Врсте у Србији (по степену заштите) – национални паркови, паркови природе, предели изузетних одлика, општи и специјални резервати природе, споменици природе, заштићена станишта.
  • Панчићева оморика на Тари, Делиблатска пешчара.
Најважније:
  1. Значај: живи свет пречишћава ваздух и воду, чува земљиште, једини је извор хране и важан извор сировина и енергије.
  2. Биодиверзитет: биолошка разноврсност – бројност и разноликост врста и екосистема.
  3. Главни узрочник: човек – нарочито од друге половине 20. века, због наглог раста броја становника.
  4. Главни разлог угрожавања: смањивање станишта (заузимање простора и загађивање).
  5. Изумирање: нестанак врсте; већином због смањивања станишта и прекомерног лова.
  6. Шесто изумирање: стопа изумирања 100–1.000 пута већа од природне, изазвао ју је човек.
  7. Мере заштите: заштићена добра, закони, забрана лова, банке семена, враћање врста, природни мостови, еколошка свест.
  8. Црвена листа и Црвена књига: спискови угрожених и ишчезлих врста.
  9. Одрживи развој: задовољавање људских потреба без угрожавања природе.
  10. Србија: национални паркови, паркови природе, предели изузетних одлика, резервати, споменици природе, заштићена станишта.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: