Најважније из лекције
План-резиме
-
Палеогеографија и фосили
- Палеогеографија – проучава развој географског омотача у прошлости (стене и фосили).
- Фосил – остатак или траг живих бића; сведочи о врстама, тектонским покретима и клими.
-
Геохронолошка скала
- Еон → ера → периода → епоха.
- Еони: хад, архаик, протерозоик (= прекамбрија) и фанерозоик.
- Палеозоик: камбрија, ордовицијум, силур, девон, карбон, перм; мезозоик: тријас, јура, креда; кенозоик: палеоген, неоген (терцијар), квартар (плеистоцен, холоцен).
- Почеци: хад 4.600, фанерозоик 540, мезозоик 250, кенозоик 66, плеистоцен 2,5 милиона година.
-
Прекамбрија
- Око 90% историје; Земља стара 4,6 милијарди година.
- Прокариоте (најстарији фосили 3,5–3,7 милијарди година) → еукариоте; крајем протерозоика озонски омотач.
-
Фанерозоик
- Камбријска експлозија; карбон – камени угаљ; крајем перма највеће изумирање.
- Мезозоик – доба диносауруса, крајем ере прве птице; крај креде – нестанак диносауруса.
- Кенозоик – доба сисара; Homo sapiens пре око 200.000 година.
-
Континенти и клима
- Пангеа → у јури Лауразија и Гондвана.
- Ледена доба: карбон, перм, плеистоцен (море ниже за око 100 m); глацијали и интерглацијали.
Палеогеографија – део физичке географије који проучава развој географског омотача Земље у прошлости, на основу старости и особина стена и фосила.
Фосил – сваки остатак (скелет, семе, лишће) или траг (отисак стопала, траг угриза) живих бића из далеке прошлости.
Старост стена и фосила одређује се мерењем периода полураспада радиоактивних елемената.
- Фосили морских организама на високим планинама – ту је некада било морско дно.
- Фосили дрвећа на Антарктику – клима је тамо некада била знатно топлија.
Геохронолошка скала – подела историје Земље на еоне, ере, периоде и епохе; еони су најдужа раздобља.
- Еони – хад (4.600), архаик (4.000), протерозоик (2.500), фанерозоик (540 милиона година).
- Прекамбрија – хад, архаик и протерозоик заједно.
- Палеозоик – камбрија, ордовицијум, силур, девон, карбон, перм.
- Мезозоик – тријас, јура, креда.
- Кенозоик – палеоген и неоген (терцијар) и квартар (плеистоцен и холоцен).
Живимо у фанерозоику (еон), кенозоику (ера), квартару (периода) и холоцену (епоха).
Прекамбрија – око 90% историје Земље, од пре 4,6 милијарди до пре 540 милиона година; „скривени живот“.
- Хад – настанак Земље, раслојавање на језгро, омотач и кору, прва атмосфера од угљен-диоксида и водене паре, први океани.
- Прокариоте – прва жива бића, бактерије без једра; најстарији фосили 3,5–3,7 милијарди година.
- Еукариоте – организми са једром, из протерозоика.
Крајем протерозоика настао је озонски омотач, па је живот могао да пређе на копно.
Фанерозоик – „видљиви живот“, последњих 540 милиона година; ере палеозоик, мезозоик и кенозоик („стари“, „средњи“ и „нови живот“).
- Камбријска експлозија – нагли развој живота у морима почетком палеозоика.
- Карбон – периода великих наслага каменог угља од остатака првих шума.
- Мезозоик – доба диносауруса; крајем ере прве птице.
- Кенозоик – доба сисара; Homo sapiens пре око 200.000 година у Африци.
Највеће изумирање било је крајем перма (95% морских врста, 70% кичмењака); крајем креде нестали су диносауруси (око 75% врста).
Пангеа – суперконтинент крајем палеозоика, окружен океаном Панталасом.
- Лауразија и Гондвана – северни и јужни континент настали деобом Пангее средином мезозоика (јура).
- Орогенезе – раздобља стварања планина: каледонска и херцинска (палеозоик), алпска (од мезозоика до данас).
Ледена доба – раздобља када је лед покривао велике делове Земље; најпознатија у карбону, перму и плеистоцену.
- У плеистоцену ниво Светског мора био је нижи за око 100 m; смењивали су се глацијали и интерглацијали.
Најважније:
- Старост Земље: 4,6 милијарди година; настала је у хаду.
- Палеогеографија: проучава развој географског омотача у прошлости.
- Прекамбрија: хад, архаик и протерозоик – око 90% историје Земље.
- Ере фанерозоика: палеозоик (од 540), мезозоик (од 250), кенозоик (од 66 милиона година).
- Мезозоик: тријас, јура, креда – доба диносауруса.
- Квартар: плеистоцен и холоцен; последња ледена доба у плеистоцену.
- Највеће изумирање: крајем перма (крај палеозоика).
- Редослед живог света: прокариоте, еукариоте, зглавкари, дрвеће, диносауруси, птице, Homo sapiens.
- Пангеа: у јури се раздвојила на Лауразију и Гондвану.
- Камени угаљ: највеће наслаге у карбону.
